|
BR. 4
PISMO KOMANDANTA LIMSKO-SANDŽAČKIH ČETNIČKIH ODREDA OD 6. JANUARA 1943. DRAZl MIHAILOVlCU O REPRESALIJAMA NAD MUSLIMANSKIM ŽIVLJEM U BJELOPOLJSKOM SREZU1
Čiča Đoko,
Naročitih novosti nema. Operacije u srezu Belopoljskom otpočele su juče 5. ovog meseca u 12 časova i to prvo kod Rade Korde. Sve se izvodi tačno po planu. Rade je juče spalio 15 kuća, ubio 10 muslimana i 5 je sagorelo u kućama. Izvesna sela koja su uporište muslimana moraju se spaliti i to sam naredio.2
Jutros tačno po planu otpočele su borbe na drugom sektoru. Osmatr'ači koji su dostavili izveštaj u Sahoviće javljaju da je borba u s. Dubovo razvijala se u pravcu s. Korita takvom brzinom da su dva prva turska sela Jasen, i Koštice, a zatim i Zminjac za nepuni sat pregaženi.
Jednom rečju uspeh je siguran, a kakav će biti rezultat u pogledu žrtava videćemo.
Odlazak za Bosnu odobren je.3 Ovde je stigao kapetan Rakočević4 da bi se utanačile stvari potpuno oko odlaska, ali pored toga moram slati Raja5 i Perhineka6 u Podgoricu da bi se prebacila sprema koju treba da dobijem. O ugovorenom datumu polaska obavestiću Vas.
Sada odlazim za srez Belopoljski da dirigujem lokalizovanjem sukoba.
Italijani su juče pokušali da izađu kod Korde da intervenišu, ali kada su osetili zrna puščana oko ušiju pobegli su natrag u varoš. Jutros sam uputio depešu Ktu divizije7 u Berane,8 da italijanske trupe ne izlaze na teren, jer ako izađu da ću narediti narodu da ih napadne. Odgovorio mi je da neće, ali traži da lokalizujem sukob i poslao mi 100 litara nafte za prebacivanje automobila tamo gde hoću.
Šaljem Vam badnjak i Vama i svima u štabu čestitam nastupajuće praznike sa željom da Vam Bog podari dug život i da Uskrs slavite u prestonici.
6/I -1943 god.
Kolašin
Poštuje Vas i
poz. Pavle9
1 Original (pisan mastiljavom olovkom, ćirilicom) u Arhivu VII,Ca, k. 132, reg. br. 7/3 (CG-V-64).
2 Vidi dok. br. 8.
3 Reč je o odobrenju italijanskih vojnih vlasti za odlazak Limsko--sandžačkih četničkih odreda u operacije protiv jedinica NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne, Like i Korduna.
Italijani su u četnicima gledali dragocenog saveznika kojega treba što više iskoristiti u borbi protiv NOVJ. Nemci, iako su pomagali četnike i zajedno s njima vodili borbu protiv jedinica NOVJ, smatrali su ih potencijalnim neprijateljem koji će se pridružiti saveznicima u slučaju njihovog iskrcavanja na Balkan. Naročito je Hitler nastojao da se četnici likvidiraju na teritoriji NDH, a potom i oni na teritoriji Crne Gore. Akcija je trebalo da usledi posle izvršenih operacija »Weiss I« i »Weiss II«. Na konferenciji koja je održana u nemačkoj Vrhovnoj komandi 18. i 19. decembra 1942. u Rastenburgu, italijanska delegacija, Cano Galeaco (Ciano Galeazzo) i Ugo Kavalero (Cavallero) pristali su na ofanzivu protiv jedinica NOVJ na teritoriji NDH, a prećutno i na razoružanje četnika. Na sastanku u Rimu 3. januara 1943. razrađen je plan operacije protiv jedinica NOVJ nazvan »Weiss I« i.»Weis II«, a zatim razoružanje četnika >>Weiss III«. Već sutradan, 4. januara, Musolini (Mussolini) je, nakon što je saslušao Kavalera i Maria Roatu (Mario Roatta) o stvarnoj situaciji da se četnici bore protiv pripadnika NOP-a, poništio treću etapu — razoružanje četnika.
Italijanska Vrhovna komanda ocenila je da bi dolazak četnika iz Crne Gore na teritoriju NDH pogoršao njihove odnose sa Nemcima i vlastima Nezavisne Države Hrvatske, pa su zbog toga odugovlačili sa odobrenjem pokreta četnfcima u zapadnu Bosnu. Ante Pavelić je dao pristanak da se četnici sa italijanskim trupama angažuju u borbi protiv jedinica NOV na teritoriji NDH, a što se tiče četnika iz Crne Gore, za njih je takođe dao pristanak da mogu učestovati u operacijama na pravcu Prozor — Glamoč i dalje, s tim da se po završenim operacijama vrate u Crnu Goru. Na osnovu dogovora Pavelića i Roate, italijanska Vrhovna komanda je 15. januara 1943. odobrila angažovanje četnika iz Crne Gore. Međutim, iako su Italijani te četničke jedinice naoružali i opremili za predstojeće akcije, ipak su kočili njihov dolazak. U takvoj situaciji Draža Mihailović je odlučio da Limsko-sandžački četnički odredi kao »divlji odredi iz Bosne« krenu u zapadnu Bosnu predviđenim pravcem (Ja-blanica — Prozor — Livno — Glamoč — Bos. Petrovac). Međutim, do pokreta nije došlo sve do druge polovine februara kada su jedinice NOV već prodrle u dolinu Neretve, zauzele više italijanskih garnizona i ugrozile Mostar. Italijanska Vrhovna komanda je zbog vanredno teške situacije u dolini Neretve, 20. februara 1943. odobrila angažovanje četnika iz Crne Gore. Opširnije, vidi: dok. br. 5, 6, 18, 25, 28, 70, 74, 75 i 140; tom IV, knj. 9, dok. br. 207, 21l'J216, 217, 218, 221, 228, 231 i 250; tom V, knj. 12, dok. br. 172; Fabijan Trgo, Četvrta i peta neprijateljska ofanziva, Zbornik radova »Neretva — Sutjeska 1943«, Vojnoistorijski institut, Beograd 1969, stp, 11—16; Vojmir Kljaković, Priprema neprijatelja za četvrtu pfanzivu gledano po stranim izvorima i neprijateljskim dokumentima, Vojnoistorijski glasnik 2/1951.
4 Milo. ,
5 Popović. Jedan od ljudi Pavla Đurišića za održavanje veze s Italijanima. Inače načelnik Štaba Limsko-sandžačkih četničkih odreda.
6 Rudolf Rudi, kapetan I kl. (major) delegat Vrhovne komande za Crnu Goru.
7 »Venecija«.
8 Sada Ivangrad.
9 Đurišić.
|