|
BR. 33
IZVEŠTAJ KOMANDANTA ARILJSKE BRIGADE OD 12. FEBRUARA 1943. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBAMA PROTIV PRIPADNIKA NOP-a U ZIMU 1942. GODINE I DOSTIGNUTOJ ORGANIZACIJI U BRIGADI1
KOMANDA
Jugoslovenske vojske u Otadžbini
Gorski štab Br. 1312
Str. Pov. Br. 7
12. februara 1943. godine
Sl. Srpske Planine
Izveštava o radu i prilikama u srezu.
GOSPODINU MINISTRU VOJSKE MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA I NAC. ŠTABA VRHOVNE KOMANDE.—
Rad na organizaciji po uputu Br. 5 završen je na vreme.3 Ovaj srez imao je najviše učešća u komunističkom pokretu Zapadne Srbije. Aktivnost učešća uzelo je oko 700 ljudi. Do danas se nezna šta je sa 63 lica koja su odbegla sa komunistima. Zbog izloženog imao sam dosta teškoća, a imam ih i danas. Nastojim svim mogućim sredstvima i načinima da narod pridobijem, da ga vežem za naš pokret i da ga razuverim o onome što su mu komunisti i njihove vođe nekada prestavili. Do sada mojim ophođenjem i pristupačnošću prema narodu imao sam dosta uspeha.
Vidim da Vam je dostavljen izveštaj da na teritoriji sreza besni komunizam i da je srez pun komunista. Namemo ili ne poznavajući prilike u srezu podnose Vam se netačni izveštaj i. Osim podnošenja izveštaja mešaju se u srez, primer: pre 15 dana odvedeno je pet ljudi iz ovog sreza. U Blagaji opština Godovička izvedeni su na streljanje i od pet sa strelišta su pobegla četiri. Ovakvim radom otežava se pronalaženje krivaca koji se inače dobro maskiraju i teško ih je otkriti.
Na teritoriji ovog sreza nije se pojavio nijedan naoružan niti aktivan komunista, koji bi narod i dalje zavodio. Ovaj srez sam očistio 1941. godine i tada su streljani svi oni koji su radili na štetu nacionalnog pokreta. Ovo se vidi iz priloženog spiska streljanih.4
Kao stariji oficir preduzeo sam da sa svima održavam dobre veze, da među nama vlada bratska sloga, ali ovo nisam uspeo, jer pojedincima ovo nije konveniralo. Nekoliko mlađih saradnika među kojima p. poručnik Erić Lazar, Srdanović Milutin, Matić Milisav i narednik Katanić Miloš, žalili su mi se na postupke Manića,5 koji je čak išao toliko daleko da je slao trojke da ih pobije.6 Kada sam određen za komandanta Požeškog korpusa7 nastojao sam. da Manića umirim i da ga odvratim od ove njegove bolesne ambicije, da naše ljude ne proganja i ne kleveta. Pri sastanku komandanata brigada a u prisustvu Nikole Kalabića, rešeno je da se ovi ljudi ne progone, već da Mainić utvrdi i dokaže zloupotrebe pa da mi to dostavi na raspravu. Manić je na ovo rado pristao, ali nije izvršio već je produžio i dalje gonjenje. Manić je odbio svaki sastanak samnom, čak me nije priznao za komandanta, a svojim mlađim izdao je naređenje da moje naredbe ne poštuju i ne izvršavaju.
Kada nisam mogao sa Manićem postići saglasnost i pored toga što sam mu na njegov zahtev dao gotovo svo automatsko oružje i što sam mu predao veći deo imovine Sandžačkog odreda,8 bio sam prinuđen da o celom ovom slučaju obavestim štab la.9 Međutim Manić me je preduhitrio i uputio izveštaj neposredno Vrhovnoj Komandi u kome je izneo neistinite činjenice, a koje su u štabu uzete za tačne, odnosno kome se iz-veštaju poklonila vera i na osnovi toga sam lišen položaja komandanta korpusa a bez da sam saslušan.
Vrhovnoj komandi moj rad na Ravnoj Gori i u Požeškom odredu poznat je.10 Pod mojim vodstvom u borbama proterani su komunisti iz sreza Ariljskog i Zlatiborskog, izvršen prelazak Uvca i Tisovice i zauzeta Nova Varoš.11 Tih dana stigao poč. Ignjatović12 iz bolnice kome sam predao komandu a sa Glišićem13 sam ostao u Sandžaku gde smo formirali Sandžačku grupu. Po formiranju ove grupe učestvovao sam u borbama preko Gradine, Šahovića, Stožera, Levertare14 i Foče.15 Rezultati ovih borbi poznati su štabu Vrhovne Komande. Izveštaj o radu i zalaganju u svima borbama poslati su.
Način moga smenjivanja sa položaja komandanta korpusa i uzrocima za isto osećam da mi je čast i ponos uvređena, a pred mlađima vrlo nezgodan utisak na štetu moga autoriteta, te molim da mi se odobri dolazak u Vrhovnu Komandu radi izlaganja istine i moga dosadašnjeg rada.
Radi potpunosti i istine molim tražiti podatke od Mitića,16 Rakovića i ostalih suseda, koji kao poznavaoci verujem izneće objektivno.
Za svoj rad na organizaciji u srezu Ariljskom, Štab Vrhovne Komande potvrdio je svoje zadovoljstvo. Lično nemam nikakvih bolesnih ambicija. Komandovanje korpusom shvatio
sam kao priznanje za svoj dosadašnji rad. Ne vidim razlog zašto mi se ova komanda oduzima. Tvrdim da nijedan oficir moga položaja i čina nije vodio više borbi,"*bilo po vremenu trajanja, žestini ili prostoru niti da je bio u težim prilikama.
Za pravdu i pravičnost boriću se i dalje. Pokušao sam da zaštitim Požežane, koji su u danima najvećeg iskušenja davali sve od sebe pa i živote svoje. Tu nisam uspeo. Poručnik Manić bio je previše samovoljan i nadmen da bi mogao da shvati raspoloženje i potrebu naroda. Ubeđen u dobar plasman u Štabu Vrhovne Komande, svojim ponašanjem odbio je sve ljude od sebe koji nisu mislili kao on. Smatra da njegov autokratski stav najbolje odgovara ovim teškim danima. Izloženo molim ne smatrati kao ogovaranje koje kulminira u našim redovima.
U naoružanju sam vrlo oskudan, automatskog oružja nemam. U interesu sloge prepustio sam Maniću sve, a isto mi je neophodno te molim da mi se dodeli ili omogući prijem iz vazduha.
Po povratku sa puta iz štaba la sastao sam se sa Vučkovićem17 koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem:
U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi.18 Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.
Prilog: spisak oficira i podoficira, spisak ranjenih i poginulih, predlog za unapređenje i odlikovanje, i predlog za dodeljivanje zvanja Ravnogorca, izveštaj Lorenca19 i pismo dr. Georgijevića,20 i zapisnik o saslušanju jednog ustaše.21
M.P.Dostavljeno: Komandant, kapetan,
Štabu 100122 i la Mil. B. Marković23
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 50, reg.br. 5/4 (S-V-5697).
2 Brojčane oznake Ariljske brigade Požeškog korpusa.
3 Reč je o Uputstvu o organizaciji i formaciji četničkih jedinica(vidi knj. 1, dok. br. 39).
4 Takav spisak redakcija nije pronašla.
5 Borivoje, poručnik. Od avgusta 1942. bio je komandant Požeškebrigade. Draža Mihailović ga 18. maja 1943. upućuje na rad u istočnuSrbiju. U junu 1944. (kapetan II kl.) postao je komandant novoformirane Južnomoravske grupe korpusa.
6 U pismu nekog Ljube od 24. novembra 1943. Dragiši Vasiću iznesene su optužbe protiv Manića. U pismu se navodi da je Manić pijanica, da maltretira i ubija nedužne ljude. Dalje se kaže da Manićsprema trojke da ubije i Ljubu, pa se moli Vasić da pismo preda Draži Mihailoviću kako bi ga ovaj zaštitio od samovolje Manića (ArhivVII, Ca, k. 50, reg. br. 45/2).
7 Miloš Marković je bio prvi komandant Požeškog korpusa. Na tojdužnosti nalazio se od 27. avgusta 1942. do 5. januara 1943. kada jesmenjen i postavljen za komandanta Ariljske brigade. Međutim, u av-gustu 1943. on je ponovo komandant istog korpusa.
8 O organizaciji i zadacima sandžačkog odreda vidi knj. 1, dok.br. 94 i 107.
9 Šifra za komandu Srbije. Obaveštenje o kome je reč upućeno je 25. decembra 1942. delegatu Vrhovne komande za Srbiju. U tom izveš-taju govori se o stepenu izvršene organizacije i moralno-političkom stanju u korpusu (Arhiv VII, Ca, k. 50, reg. br. 6/3).
10 O borbama Požeškog odreda protiv partizanskih jedinica u 1941. i 1942. vidi knj. 1, dok. br. 14, 15, 16, 17, 18, 94 i 107.
" Slobodnu teritoriju između r. Lima i r. Uvca branili su: Ca-čanski, Užički i 2. šumadijski NOP odred, 1. i 2. zlatiborski i Mileševski partizanski bataljon. Petog februara 1942. na tu teritoriju otpočeo je napad udruženih četničko-nedićevskih i italijanskih snaga. Da bi se sačuvale snage, pred jakim pritiskom neprijatelja, partizanske jedinice su 6. februara 1942. napustile Novu Varoš i prebacile se na pl. Zlatar, a odatle 8/9. februara 1942. prešle na Kamenu Goru. Opširnije o tome vidi: tom III, knj. 4, dok. br. 47; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 199—200.
12 Vučko, major, komandant Grupe četničkih odreda koji su 1/2.novembra 1941. vršili napad na Užice. Vidi knj. 1, dok. br. 14.
Posle legalizacije četničkih odreda Draže Mihailovića (knj. 1, dck. br. 209) početkom decembra 1941. postao je komandant Užičko-požeških četničkih odreda. Ubijen je 26. juna 1943. u Novoj Varoši u međusobnim razračunavanjima sa svojim potčinjenim.
13 Miloš, kapetan (major). Pri napadu na Uzice 1/2. novembra 1942.bio je načelnik štaba Grupe četničkih odreda. Osuđen je 1946. na smrtstreljanjem. Opširnije o ulozi i radu Glišića u 1941. vidi knj. 1, dok.br. 13.
14 Reč je o borbama koje su vođene protiv partizanskih jedinicau toku maja i početkom juna 1942. Vidi knj. 1, dok. br. 94 i 107; tomIII, knj. 4, dok. br. 106; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 212—218.
15 Reč je o borbama od 19/20. avgusta 1942. protiv ustaško-domobranskih jedinica. Vidi knj. 1, dok. br. 140 i 141.
16 Milorad, kap II klase. »Od 27. IX do 31. X 1941. — stalni opunomoćenik pri Vrh. štabu partizana u Uzicu; u isto vreme organizatorcrnogorskog i užičkog sreza« — kako stoji u njegovim službenim podacima od 10. januara 1943 (Arhiv VII, Ca, k. 30, reg. br. 1/2).
17 Zvonimir Zvonko.
18 U to vreme na pomenutoj teritoriji dejstvovao je 1. šumadijski NOP odred »Milan Blagojević«. " Ing. Petar Miličević.
20 Pseudonim dr Đure Đurovića, člana Centralnog nacionalnog komiteta i šefa propagandnih radio-stanica za zemlju i inostranstvo.
21 Navedene spiskove, predloge i saslušanje redakcija nije pronašla.
22 »Štab 1001« je oznaka za Vrhovnu Komandu i Dražu Mihailovića.
23 Miloš.
|