|
BR. 30
IZVEŠTAJ ČLANA ŠTABA MOTAJIČKOG ODREDA OD 9. FEBRUARA 1943. NAČELNIKU ŠTABA KOMANDE BOSANSKIH ČETNIČKIH ODREDA O EFEKTU UGOVORA SKLOPLJENIH IZMEĐU ČETNIČKIH ODREDA I USTAŠKO-DOMOBRANSKIH JEDINICA I BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ U PREDELU MOTAJICE1
Majoru
Slavku Vranješeviću
Kulaši
Ne ulazim u suštinu neuspeha borbi Borjanskog odreda i komande B.č.2 odreda protiv partizana,3 ali moram da napomenem da su glavne greške ne samo u strategijskim planovima za napad, odbranu i povlačenje, nego i osmomesečna učmalost pod »Paktom«4 koja nije dala ništa dobro nego samo učmalost, neposlušnost, nenaoružanje i samovolju pojedinaca kao komandira, komandanata, pregovarača itd. — Jasan je dokaz što je 800 partizana razbilo odred od 1800 vojnika.5 —
Mi smo uspeli da na Motajici u času kad su nas napustili svi domaći borci, od kojih je jedna polovina razoružata od partizana, razbijemo partizane i u grčevitoj 12-dnevnoj borbi, da ih prisilimo da se ne samo proleterci nego i domaći partizani povuku sa njima.6 Ovde su odigrali najvažniju ulogu borci iz istočne Bosne, koji su došli samnom i koji su ovde bili sa bratom Forkapom.7 — Mi smo u istinu uspeli da očuvamo ovaj kraj kao četnički, ali su ovde navalili Hrvati, koji su dobili blagoslov od Radića, i koristeći naše male snage, pale srpska sela i uništavaju sve što je srpsko. — Mi se branimo i do sada smo imali dosta žrtava, tako da sam ja prepolovio ono što je samnom došlo. — U borbi protiv partizana ranjen mi je komandir Veljić, a u borbi protiv Hrvata poginuo je i najbolji borac Petar Matijaš. —
Partizani su gonili mene i Forkapu iz dana u dan, ali su bez uspeha i uz velike gubitke. — Mi nismo klonuli duhom i nismo hteli da napuštamo ovaj sektor, jer smo znali da, ako poginemo poginućemo kao časni borci za slobodu i spas srpskog naroda. —
Ja sam od svakodnevnih borbi toliko iscrpljen, da ne mogu nikuda da krećem, a nemam ni skim t.j. nemam vojske vrlo malo, i ne mogu napustiti ova sela u momentu dok se vodi borba. —
Nisam razumevao ni ranije, a sad pogotovo pretnje Radića upućene meni, kad ja s njim nemam ništa.8 Žalosno je da se mi nacionaliste između sebe gložimo i krvimo. —
Ja sam svestan poverene mi dužnosti od Draže,9 ali sam uvideo da niko neće da sluša i svaki seoski komandirić hoće meni da zapoveda. — Ja radim po savesti u duhu nacionalne slobode srpskog naroda i želio bi da dođe vreme da mogu položiti račun o svome radu.
Lično sa Vama i Mitranovićem želeo bi da se nađem, pa ako hoćete javite gde i kada samo ne pre 10 dana, jer sam nešto slab. —
9/II [1913] u 18 časova Bratski pozdrav
Položaj Dušan Dukić
1 Original (pisan plavim mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k.206, reg. br. 17/4 (BH-V-9922-G).
2 Odnosi se na Komandu bosanskih četničkih odreda.
3 Reč je o borbama četničkih odreda zapadne Bosne protiv jedinica NOVJ u 1942. i januaru 1943. Vidi dok. br. 28 i 145.
4 Odnosi se na ugovore koje su u prvoj polovini 1942. sklopili četnički odredi zapadne Bosne sa ustaško-domobranskim jedinicama i vlastima Nezavisne Države Hrvatske. Vidi dok. br. 28, 145 i 164; tom IV,knj. 6, dok. br. 153.
5 Reć je o jedinicama 1. proleterske NOU divizije, koje su u tokujanuara 1943. razbile četnički odred »Borje«. Opširnije o rezultatimatih borbi vidi dok. br. 28 i 142; tom IV, knj. 9, dok. br. 130.
6 Reč je o 1. proleterskoj brigadi, koja je 16. januara 1943. zauzela Prnjavor i razoružala deo četnika Motajičkog četničkog odreda. Vidi dok. br. 28.
7 Nikola. Komandant Motajičkog četničkog odreda. Ranije je biokomandant bataljona »Knez Arsen«.
8 Do svađa između Rade Radića i Dušana Dukića dolazilo je više puta Radić je zahtevao da se Motajički odred stavi pod komandu Bosanskih četničkih odreda čemu su se Dukić i Forkapa protivili. Konačno]e spor privremeno izglađen kad se pomenuti odred 3. maja 1943. stavio pod komandu Bosanskih četničkih odreda (vidi dok. br. 145)
Dukić je bio upućen da radi na organizovanju četnika na Grmeöu (dok. br. 28).
|