|
BR. 16
IZVEŠTAJ KOMANDANTA NEVESINJSKE BRIGADE OD 19. JANUARA 1943. KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ KOD SELA RIĐANE1
ŠTAB NEVESINJSKE BRIGADE
Pov. br. Sl. 19. januar 1943. god. KOSOVO2
Izveštaj o borbi na dan 17. ov. mes.
KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA IST. BOSNE I HERCEGOVINE
Na dan 17 ov. mes. u 20,10 čas. Komunisti su bacili jednu crvenu raketlu iznad Riđana u pravcu Orlića, a potom su otpočeli sa napadom, na ćelom frontu od Orlića do Riđana i sela Rade.3 Raspored moje brigade bio je sledeći: Jedna četa je bila na položaju kod r. kat. Crkve, dve čete su bile na položaju kod sela Zverinca4 — prema Orliću, a tri čete u donjem selu Riđanu kod Crkve Sv. Ilije i na Malom Cukaru.5 Na desnom krilu u gornjem selu Riđane bila je četa Riđanskog bataljona. Do 22 časa bila je borba na ćelom frontu, a u 22 časa izvršen je glavni napad na selo Riđane. Komunisti su tukli položaje sa bacačima i prvo su se meštanske čete (Riđanska) povukle sa desnog krila sa svoga položaja, te kako je mojim četama bio ugrožen bok od napada komunista, bili su tučeni jakom vatrom neprijateljskog automatskog oružja i bacača to su se i moje tri čete povukle na položaj Velikog i malog Kukra6 (a t.j. u dolini oko 500 metara) i tu su se zadržale i sprečile dalje nadiranje Komunista prema selu Zverincu. Kako je meštanska (Riđanska) četa napustila selo Gornje Riđane to su Komunisti isto popalili, a takođe su popalili donje selo koje su držale moje čete. Moj zastupnik potporučnik Šipovac7 je otišao na položaj kod 1 bataljona i izvršio je raspored četa za odbranu. Borba se produžila sve do ujutro 18 ov. mes. do 6 čas. Na dan 17 ov. mes. ja sam otišao u Knin da tražim municiju od talijana8 i da se javim lekaru radi previjanja noge koju sam stukao za vreme borbe sa Komunistima na dan 6. ov. mes. a rana se počela gnojiti. Pomenute noći ja sam noćio u Kninu i ujutro oko 5,30 čas. su me probudili i sa-opštili mi da je borba u Kosovskoj dolini. Ja sam odmah našao kapetana Ciganovića9 da traži od talijana municiju i pojačanje, a potom sam produžio sa vozom za Kosovo. Na Kosovo sam došao ujutro oko 6,30 časova i nije bilo u to vreme nikakve borbe. Posle jednog časa vremena došao je sa automobilom na Kosovo i kapetan Drašković, te smo sa njime razgovarali i rekli mu ceo tok događaja na Kosovu. U tome momentu su došli neki meštani i javili da partizani nadiru prema Kosovskoj Crkvi i da su već zauzeli Mali i veliki Kukor, našto je kapetan Drašković10 rekao da se jedinice stave pod Komandu najstarijeg (u to vreme kapetana Sremca) a on će doći u pomoć sa Talijanima i otišao je. Ja sam odmah krenuo sa brigadom u napad i sa jednim bataljonom sam zauzeo mali i veliki Kukor i na istima nisam našao ni jednoga partizana, niti je na mene opaljen ijedan metak. Drugi bataljon sam poslao preko sela Markovca sa pravcem napada padine Kozjaka — s. Štitkovo, a sa prvim bataljonom sam krenuo napred ka crkvi Sv. Ilije i tu sam tek dobio vatru od partizanskih jedinica, sa položaja iznad Crkve. U to vreme sam video da su došli Talijani sa vojskom i bornim kolima u Kosovo (želez. stanicu) te sam odmah rekao kapetanu Alfireviću11 da ide uhvatiti vezu sa Talijanima, te da nam daju malo municije i dva bacača, a njihove trupe da nam netrebaju. Kada je moj prvi bataljon došao partizanima bočno do s. Markovca, onda su se oni povukli sa položaja iznad Crkve Sv. Ilija i tako sam nastavio gonjenje do iznad sela Gornji Riđani, gde sam dobio mitraljesku vatru sa padina Kozjaka. Ja sam se tu zadržao nadajući se da će kapetan Alfirević doći sa municijom i bacačem ali pošto on nije došao, to nisam mogao preduzeti dalji napad na selo Stitkovo, već sam se sa ljudstvom povukao na stare položaje. Snage partizanske u selu Stitkovu su jedan bataljon, a na padinama Kozjaka dva bataljona, ukupno tri bataljona, koji su formirani u Dalmatinsku brigadu.12 U s. Polači i Kijevu nijesam mogao proveriti kolike su partizanske snage. Među meštanima ima partizana i njihovih simpatizera, te ih stalno obaveštavaju o našim snagama i rasporedu. Na Božić je Komandant moga bataljona dao jednom siromašnom seljaku 16 komada malih hlebčića i u isto veče kada je otpočela borba sa partizanima, oni su dovikivali »O Nikola j . . . m13 ti 16 lebova koje si primio od petokolonaša«. Koliko sam mogao ustanoviti povlačenje moje dve čete, bilo je iz sledećih razloga: što su meštani t.j. njihova četa prvi napustili svoje selo i nisu hteli da se zadrže ni na položajima mojih četa. Bacači partizanski su jako tukli položaje jedinica. Talijanska artilerija iz Knina je ispalila nekoliko granata kod sela Markovca, te ljudstvo nije znalo čija to artilerija dejstvuje. Ljudstvo je bilo sa malom količinom municije.
Ljudstvo moje Brigade je iznureno, čekajući na položajima 20 dana i vodeći skoro svake noći borbu sa Komunistima, a uz to su slabe smeštajne prilike i ni u jednoj zgradi gde stanuje ljudstvo nema peći.
Napominjem, da je cela Riđanska četa noću 18 ov. mes. bila se razišla po raznim kućama i selima, te nijedan borac u slučaju napada nebi bio u borbi. Pitao sam za ovo njihovog Komandanta bataljona, a on mi je odgovorio »pa u slučaju borbe ja mislim da će oni doći« našto sam mu ja tražio da mi dade četiri puškomitraljeza od ljudi njegove čete, da ne leže, a ljudstvo i ako ne dođe na položaj ali ni to nisam dobio.
»S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU«
KOMANDANT,
pešadijski potporučnik, M.K.14
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 201,reg. br. 17/7 (BH-V-8807).
2 Odnosi se na Kosovo kod Drniša.
3 Napad su vršile jedinice Treće dalmatinske NOU brigade i Kninski bataljon. Vidi dok. br. 15.
4 Selo Zverinac na karti 1 : 100.000 nije pronađeno.
5 Verovatno je u pitanju Kukar.
6 Vidi dok. br. 14.
7 Veljko.
8 Delovi divizije »Sasari«
9 Svetozar. U to vreme je bio četnički komandant Knina.
10 Aleksa.
11 Vojmil.
12 Odnosi se na 3. dalmatinsku NOU brigadu.
13 Tačke u originalu.
14 Mihailo Koprivica.
|