|
BR. 1
DIREKTIVA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 2. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA KORPUSA ZA BORBU PROTIV JEDINICA NOV I POJ NA SLOBODNOJ TERITORIJI ZAPADNE BOSNE, LIKE I KORDUNA1
Vrhovna komanda
Jugoslovenske vojske2
Str. pov. O. Br. 1
2 januara 1943 g.
Položaj Vojvodi Đujiću3
DIREKTIVA Br. 1
Karta potrebne sekcije 1 :100.000 prostorije Mostar—Banja Luka—Otočac—Split.
Situacija kod komunista.
Komunistički delovi drže prostoriju Bihać — Korenica4 — Udbina — Bos. Grahovo — Livno — Jezero — Mrkonjić-Grad (Isključno) — Ključ (isključno) — Stari Majdan — Bihać.
Jačina komunističkih snaga, njihova formacija i naoružanje vidi se iz priloga br. I5.
II
Naša situacija.
Naše snage prikupiće se u oblasti Otočca, Gračaca, Knina i Drniša, Jablanice, Jajca i Manjače planine.
Sastav i jačina naših snaga vidi se iz priloga br. 2.6
III Naš cilj i ideja manevra.
Naša je namera da iz obuhvatnog položaja koga imaju naše snage izvrše koncentričan napad na komuniste na označenoj prostoriji, komunisti unište i time oslobode ovu srpsku teritoriju komunističkog terora.
Ideja manevra je:
Glavnim snagama iz oblasti Knina i Gračaca izvršiti frontalan napad u cilju proboja i razdvajanja komunističkih snaga.
Snagama iz oblasti Jablanice i Otočca izvršiti duboko obuhvatanje komunističkih snaga i dejstvom u njihov bok i pozadinu olakšati frontalni napad naših glavnih snaga.
Snagama iz oblasti Jajca i Manjače planine izvršiti napad s leđa u cilju opkoljavanja i razdvajanja komunističkih snaga a potom njihovog uništavanja.
IV
Način izvršenja akcije.
Za ostvarenje napred postavljenog cilja i ideja manevra plan akcije biće ovakav:
1) 1 korpus7:
izvršiće prikupljanje svojih snaga u reonu Otočca sa zadatkom nadiranja pravcem Otočac — Vrhovine — Babin Potok — Bihać — Grmeč planina i uništavanja komunističkih delova na koje naiđe, težeći da ih obuhvati sa severne strane.
Zona rada desno od linije: s. Medak — Jelovi vrh (987) — Pješivački Kuk (1618) — s. Ripač — Grmeč planina (1071) sve zaključno; levo do linije: Otočac —^Plitvička jezera — Ličko Petrovo Selo — s. Johovica — s. Brekovica — s. Spahići sve zaključno.
2) 2 korpus8:
Izvršiće prikupljanje svojih snaga i to: jačih u reonu Gračaca, a slabijih na prostoriji: s. Lovinac — s. Donja Ploča.
Desna (jača) grupa izvršiće nadiranje pravcem Gračac* — s. Bruvno — s. Mazin — s. [Gornji] Lapac sa zadatkom uništavanja komunističkih delova na koje naiđe.
Leva (slabija) grupa izvršiće nadiranje pravcem s. Gornja Ploča — Udbina — s. Donji Lapac sa zadatkom uništenja komunističkih delova na koje naiđu.
Po izbijanju u reon sela Gornji i Donji Lapac, obe grupe produžiće nadiranje pravcem: s. Donji Lapac — s. Nebljusi — Grmeč planina (Crni Vrh 1143) sa istim zadatkom.
Po potrebi ovaj će korpus jednim delom svojih snaga potpomoći akciju 1. korpusa u reonu Bihaća, dejstvujući pravcem: s. Nebljusi — Bihać. Sem toga ovaj korpus ima zadatak održavanja pouzdane veze između 1. i 3. korpusa.
U toku nadiranja od polaznih prostorija do sela Gornji i Donji Lapac održavati tesnu vezu između obe grupe, a po mo-gućstvu ovu vezu ostvariti i manjim odredima, kojima staviti u zadatak čišćenje međuprostora od komunističkih delova.
Zona rada: desno do linije: Paripovac (k. 1060) na Velebitu — Lisac (1336) — Gutešin Vrh (1412) — Lijac (998) — Runjevica (668) — Lisina (1151) — Kik (1054) — Mačja Glava (1015) sve zaključno; levo do desne granice 1. korpusa.
3) 3. korpus10:
Izvršiće prikupljanje svojih snaga i to: jačih na prostoriji Knin — s. Strmica — Plavno — s. Pađani, a slabijih na prostoriji: s. Nadvrelom — Kurozeb — s. Velika Popina — Viojla (875).
Desna (jača) grupa izvršiće nadiranje pravcem: s. Strmica — Bos. Grahovo — Drvar — Bos. Petrovac sa zadatkom uništavanja komunističkih delova na koje naiđe.
Leva (slabija) grupa izvršiće nadiranje pravcem: Kurozeb — s. Srb — s. Brotnja — Kulen-Vakuf — s. Vrtoče — s. Krnj euša sa zadatkom uništavanja komunističkih delova na koje naiđe.
U toku nadiranja vezu između ovih dveju kolona održavati stalno, a po mogućstvu ostvariti je i manjim odredima kojima staviti u zadatak čišćenje međuprostora od komunističkih delova i manevarsku ulogu u odnosu na glavninu.
Ovaj korpus pretstavlja glavnu udarnu snagu u odnosu na susedne korpuse i treba da brzim i energičnim nadiranjem stvori što dublji klin u prostoriji koju sada drže komunisti i uhvati neposrednu vezu sa 5. korpusom11. Po ostvarenju dubokog klina, njegova uloga može biti manevarska u odnosu na susedne korpuse u cilju opkoljavan ja i uništenja komunističkih snaga.12
Zona rada:
desno do linije: s. Kosovo — Vučja Glava (569) — Dinara (851) — s. Korito — s. Malo Tičevo — s. Prekaja — Vrščić (1320) — Miljakuša (1375) — s. Mijačica sve zaključno;
a levo do desne granice 2. korpusa.
4) 2. kosovska brigada13
izvršiće prikupljanje svojih snaga na prostoriji: Drniš — s. Otavice — s. Rađa — s. Tepljuh sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Miočić — Sekavica (825) — Vrlika — s. Uništa — s. Grkovci — s. Rore — Obršina (1369) — s. Gornji Ribnik — Ključ i uništavanje komunističkih delova na koje naiđe. Sem toga održavati vezu između 3. i 4. korpusa.
Zona rada:
Zona rada:
desno do linije: Crni Vrh na Moseć planini (702) — Sovro (1301) — Vještica Gora (1517) — s. Vrbica — s. Vaganj — Ovčara (1576) — reka Sana od Odžine Glave (529) do s. Zablaće.
levo do desne granice 3. korpusa.
5) 4. korpus14
izvršiće iskrcavanje na železničkoj stanici Jablanica. Iskreno zborište na prostoriji: Donja Jablanica — s. Gornja Papraska — Rama — s. Zlata. Po izvršenom prikupljanju na iskrenom zborištu preduzeti pokret pravcem: s. Jablanica — s. Zlata — s. Doljani — s. Sovici — s. Orašac — s. Ljubuša planina — s. Sarajlije — Kosnjača (1356) — s. Potočani — Livno s tim da u toku ovog pokreta marševski ciljevi budu:
prvi dan prostorije oko s. Orašca;
drugi dan prostorije oko s. Sarajlija;
treći dan prostorije u zahvatu s. Potočani — s. Smri-čani — s. Zagoričani. Ova prostorija pretstavlja i užu prostoriju za prikupljanje trupa za napad na Livno ili gde budu komunisti.
Napad na Livno izvesti brzo i energično obuhvatom sa istoka i zapada, a potom produžiti nadiranje pravcem: Livno — Crni Vrh — Glamoč — s. Prekaja — Bos. Petrovac sa zadatkom uništavanja komunističkih delova na koje naiđe.
Ovaj korpus ima da brzim i energičnim dejstvom određenim pravcem dejstvuje u bok i pozadinu komunističkih snaga, koje se nalaze ispred naših snaga u oblasti Knina i Drniša i na taj način olakša njihove frontalne napade.
Kad se u toku nadiranja pređe Glamoč, onda jednu slabiju kolonu uputiti pravcem: s. Odžak — s. Mlinište — Mrkonjić Grad sa zadatkom da što pre izbije u oblast Mrkonjić Grada i izvrši uništavanja komunističkih delova na pravcu nadiranja.
desno do linije: s. Šujica — s. Gornji Malovan — s. Blagaj — s. Vagan — s. Kneževići — s. Jezero — Ključ,
i levo do linije: s. Smričani — s. Čupljić15 — greben Dinare planine — s. [Grjkovci16 — Bos. Grahovo — s. Prnjavor
— Kulen-Vakuf.
6) 5. korpus17
prikupiće svoje snage u dve grupe:
— Desna grupa odred poručnika Drenovića,18 prikupiće seu oblasti istočno od Ključa na prostoriji s. Ratkovo — s. Sitnica sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Donje Ratkovo —Ključ — Vrščići (1026) — Bobija (1390) — Klekovača (1500)
— Drvar i uništavanje komunističkih snaga na koje naiđe.
— Leva grupa, odred »Borja«,19 prikupiće se u oblasti Jajca na prostoriji: s. Senik — s. Lupnice — s. Lendići — s. Bun-gurovina — s. Doljevac sa zadatkom nadiranja pravcem: s.Jezero — s. Sipovo — s. Draganići20 — Jastrebnjak (1567) —Glamočko Polje i uništavanje komunističkih delova na kojenaiđe.
Ovaj korpus treba da teži da brzim i energičnim dejstvom određenim pravcima veže što jače komunističke snage, težeći njihovom opkoljavanju. Na ovaj način svojim dejstvom iz pozadine na komunističke snage ispred 3. korpusa olakšaće nadiranje 3. korpusu a istovremeno pojavom u bok i pozadinu komunističkih snaga ispred 4. korpusa olakšaće nadiranje i 4. korpusu. Kad se uhvati neposredna veza sa 3. korpusom, onda, prema situaciji, pristupiće se uništavanju opkoljenih komunističkih snaga ispred 1. i 2. korpusa, odnosno 4. korpusa.
Zona rada
desno do linije: s. Donje Ratkovo — s. Donja Sanica (12 km. sev. zapadno od Ključa )— greben Grmeč planine;
levo do linije: Orlovača (1162) 4 km jugoistočno od Jajca
Vranovina (1370) — Perića Glavica (1063) — Roduša (1169)
s. Pribelja — Glamoč.
V Organizacija komandovanja i veze.
Organizacija komandovanja vidi se iz priloga br. 2.
1) U toku izvođenja akcije održavati stalno vezu, kako između naporednih kolona, tako i između pojedinih korpusa desno i levo na granicama određenih zona za rad.
2) Unutrašnje veze održavati kuririma, radiostanicamamalog dometa kojima se raspolaže a po mogućstvu signalnimbarjačićima i telefonima.
3) Sa istaknutim delom Vrhovne komande21 vezu održavatiradiotelegrafskim putem i to:
1. korpus (major Bjelajac) javi jače se neposredno radiostanicom koju će dobiti od majora Baćovića dok ne uspostavi vezu sa Vojvodom Birčaninom.22
Vojvoda Birčanin javljaće se preko radiostanice koju je doneo poručnik Plećaš,23 a sad se nalazi kod Vojvode Đujića, i održavati vezu za sve snage u oblasti Knina i Gračaca (2. i 3. korpus i 2. Kosovska brigada). Kad uspostavi vezu sa 1. korpusom (major Bjelajac), onda će veza i za ovaj korpus ići preko Vojvode Birčanina.
U slučaju da stanica koju je doneo Plećaš ne radi Vojvoda Birčanin održavaće vezu sa mnom preko radiostanice majora Baćovića. Ako rade obe stanice, onda Baćovićeva stanica da uđe u unutrašnju mrežu veza Vojvode Birčanina.
v) 4. korpus (pukovnik Stanišić) javljaće se neposredno preko svoje radiostanice.
g) 5. korpus (kapetan Mitranović) javljaće se neposredno preko svoje radiostanice.
4) Istaknuti deo Vrhovne komande biće u neposrednoj radio vezi sa glavnim centrom veze Vrhovne komande.24
Preko istaknutog dela Vrhovne komande održavaće se veza između odvojenih snaga (Bjelajca, Birčanina, Stanišića, Mit-ranovića), a tim će se putem dobijati sva obaveštenja o situaciji kod suseda kao i moja naređenja za dalji rad, te da sve akcije budu koordinirane;
5) Svakog dana podnositi šifrovane iz vesta je o situaciji uugovoreno vreme za radio vezu.
VI
Nastati da se sve pripreme što pre završe. Početak akcije naknadno ću odrediti. Prijem direktiva potvrditi pismeno.
M.P.25
Po zapovesti Vrhovnog Komandanta:
Načelnik Štaba Vrhovne
Komande
Armiski Đeneral,
Drag. M. Mihailović27
1 Fotokopija originala (pisanog na mašini, latinicom) u ArhivuVojnoistorijskog instituta, fond Četnička arhiva (dalje: Arhiv VII, Ca),k. 2, reg. br. 1/1 (VK-V-42/1). Redakcija će u zagradi pisati raniju signaturu dokumenata tamo gde ona postoji. Uz ovaj dokumenat, kao prilog nalazi se i deo Instrukcije uz Direktivu br. 1, ali je redakcija neobjavljuje zbog slične sadržine kao i Direktive br. 1.
2 U četničkim dokumentacijama iz 1941. i 1942. Draža Mihailović se pojavljuje kao »Komandant četničkih odreda jugoslovenske vojske«,»Komandant jugoslovenskih trupa u otadžbini« i »Komandant svih gorskih štabova«. Vidi knj. 1, ovog toma, dok. br. 1.
Ukazom kralja Petra II Karađorđevića od 10. juna 1942. dotadašnja Vrhovna komanda preimenovana je u Komandu jugoslovenskih trupa, a Štab Draže Mihailovića u Komandu jugoslovenske vojske. Istoga dana Draža je postavljen za načelnika štaba te komande uz napomenu da se potpisuje »po zapovesti vrhovnog komandanta«. Više o tome vidi knj. 1, prilog I, dok. br. 6.
3 Momčilo (pseudonim Bernardo), vojvoda i sveštenik u rangu majora, organizator četničkog pokreta u Dalmaciji. Komandant Dinarskečetničke divizije (formirane januara 1942) i Dinarske vojnočetničke oblasti (formirane u jesen 1942). Sa delovima četnika iz ove oblastii delovima četnika iz Crne Gore, Đujić se aprila 1945. pred jedinicamaNOV i POJ povukao u Italiju.
4 Sada Titova Korenica.
3 i 6 Navedeni prilozi sadržani su u Instrukciji broj 1 načelnika štaba Vrhovne komande bez datuma (verovatno, kraj decembra 1942). U Instrukciji su predviđeni: cilj i ideje manevra, detaljnije razrađeni zadaci jedinica (korpusa), način održavanja veze, baziranje i snabde-vanje, sanitetska, obaveštajna i propagandna služba, »taktika ratovanja neprijatelja«, taktička Uputstva za rad korpusa, organizacija komando-vanja i potčinjenost, odnos prema mesnom stanovništvu, popuna jedinica, organizacija prekih vojnih sudova, povratak jedinica i početak akcije (5. januara 1943). Prema Instrukciji, jačina snaga koje su predviđene za učešće u operaciji je sledeća:korpus 2.000; 2. korpus 2.000; kosovska brigada 600; 3. korpus 3.000; 4. korpus 3.000 i 5. korpus 3.000 ljudi.
Snage NOV i POJ procenjene su na oko 10.000 boraca (Arhiv VII, k. 1, reg. br. 13/3).
7 Odnosi se na jedinice 503. korpusa. Korpus je obuhvatao teritoriju Like, Korduna, Gorskog kotara i Banije, tj. levo od linije: Zadar — Obrovac — Medak — Udbina — Bihać i dalje r. Unom do njenog ušća u r. Savu.
Korpus je formiran u drugoj polovini 1942, a u svom sastavu je imao 1, 2, 3. i 4. jurišnu brigadu. Komandant korpusa bio je general-štabni major Slavko Bjelajac (alias Nikola Dekić). Bjelajac je do pro-leća 1942. bio u italijanskom zarobljeništvu u Sušaku odakle je sporazumno sa italijanskim vojnim vlastima došao da radi na organizovanju četnika u Lici. Kad je početkom septembra 1943. formirana Ličko-kor-dunaška četnička oblast, za komandanta je određen Bjelajac. Po kapitulaciji Italije Bjelajac je sa grupom oficira i manjim brojem četnika pobegao brodom sa Lošinja u Italiju, odakle je otišao u Kairo, u Komandu Jugoslovenskih trupa. U prvoj knjizi ovog toma pogrešno je naveden njegov pseudonim »Milan Dekić«, već treba Nikola Dekić. Vidi dok. br. 51.
8 Odnosi se na jedinice 501. i 502. korpusa. Korpusi su formirani krajem 1942. Od 21. januara 1943. godine 501. korpus se zvao Kosovski,
9 502. Dinarski. Od 1944. Kosovski korpus se zvao 1. dalmatinski, a 502. se zvao 2. dalmatinski. Uporedo sa ovim nazivima u dokumentima se pojavljuju i nazivi 501. i 502. korpus.
Komandant 501. korpusa 1943. bio je kap. I kl. Novak Mijović, a 502. korpusa bio je u početku major Marin Stude (pseudonim Milan Milanović) koji je ujedno bio i načelnik Štaba Dinarske divizije, a 1943. komandant korpusa je bio kap. I kl. Zivojin 2ika Mladenović.
Celokupnim snagama 2. korpusa komandovao je vojvoda Đujić.
9 Vidi dok. br. 7 i 26.
10 Korpus je formiran od bosansko-hercegovačkih četničkih jedinica, pod komandom majora Petra Baćovica, komandanta Operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine. O dolasku tih jedinica u Dalmaciju u decembru 1942. i borbama protiv jedinica NOVJ na području Dalmacije i Like prvih meseci 1943. vidi dok. br. 11 i 62.
11 i 17Odnosi se na četničke odrede iz zapadne Bosne. Ove jedinice trebalo je da objedini i da njima komanduje kap. Borivoje BoraMitranović (Hugo), delegat Vrhovne komande kod četničkih odreda uzap. Bosni i komandant Ozrenskog četničkog korpusa (od 28. avgusta1942). Opširnije o zadacima i radu Mitranovića u Bosni vidi dok. br.164.
O borbama Bosanskih četničkih odreda protiv jedinica NOV i POJ u zimu i proleće 1943. vidi dok. br. 27, 30, 32, 82, 117 i 145.
12 Posle izvedenih akcija u Dalmaciji (dok. br. 14, 15, 16 i 62), tesu jedinice učestvovale u borbama protiv snaga NOVJ u dolini Neretve.Vidi dok. br. 48, 74, 75, 85 i 113.
13 Odnosi se na Kosovsku brigadu iz 501. korpusa. Brigada je formirana 4. septembra 1942. Za komandanta brigade u vreme izvođenjaakcije, određen je kap. I kl. Novak Mijović.
14 Reč je o Limsko-sandžačkim četničkim odredima, Zetskom letećem četničkom odredu i Nikšićkoj brigadi pod komandom pukovnika Baja Stanišića (Marino), tada komandanta Zetskog četničkog odreda.
Stanišić je 12. februara 1942. napustio slobodnu teritoriju u Crnoj Gori i sa svojim istomišljenicima produžio rad na jačanju četničkog pokreta u dolini Zete. Poginuo je 18. oktobra 1943. u manastiru Oštrog.
Opširnije o njegovom radu u 1942. vidi knj. 1, dok. br. 61.
O dejstvima 4. korpusa protiv snaga NOV i POJ u dolini Neretve vidi dok. br. 48, 70, 74, 75, 80, 85, 97, 108, 113, 139 i 140,
15 Cuklić.
16 Na ovom mestu original je oštećen, a verovatno se odnosi na s.Grkovci.
18 Uroš, učitelj, rezervni poručnik, komandant četničkog odreda »Kočić«. Trećeg juna 1943. postao je komandant Bosanskokrajiškog četničkog korpusa. Poginuo je 31. maja 1944. godine.
19 Odred »Borja« imao je u svom sastavu pet bataljona i to: »Mrkonjić«, »Karađorđe«, »Tankosić«, »Kralj Petar II« i »Knez Arsen«. Osmog jula 1943. Odred je ušao u sastav tada formiranog Srednjobosan-skog četničkog korpusa.
20 Dragnić.
21 U Istaknutom delu Vrhovne komande bili su, pored ostalih, major Zaharije Ostojić, šef 1. odseka Operativnog odeljenja Vrhovne komande i major Borivoje Radulović. Ostojića je 11. decembra 1942. DražaMihailović postavio za delegata Vrhovne komande za rukovođenje operacijama protiv jedinica NOVJ u istočnoj i zapadnoj Bosni, Lici i Dalmaciji (knj. 1, dok. br. 204). Istaknuti deo Vrhovne komande nalazio seu Kalinoviku do 23. marta 1943. godine.
U dokumentu od 22. maja 1943. Ostojić se potpisuje kao »komandant istaknutog dela Vrhovne komande«. Pošto je Ostojić, u svojstvu delegata Vrhovne komande, komandovao jedinicama u svim većim operacijama, to će redakcija od početka, tj. od 11. decembra 1942. upotrebljavati naziv »komandant Istaknutog dela Vrhovne komande«.
Istaknuti deo Vrhovne komande ukinut je naredbom Draže Mi-hailovića od 2. aprila 1945. U to vreme Vrhovna komanda se nalazila na teritoriji Bosne, pa nije postojala potreba za Istaknutim delom (Arhiv VII, reg. br. 1/4, k. 79).
22 Ilija Trifunović Birčanin, komandant zapadnobosanskih, ličko--dalmatinskih i hercegovačkih vojnočetničkih odreda. Umro je 3. fer-ruara 1943. godine. Opširnije o njemu vidi dok. br. 7, 13 i 26.
23 Nedeljko Plećaš. Došao je u Dražin štab u Lipovo iz Kaira useptembru 1942. Pobegao je 10. septembra 1943. iz Rijeke u Italiju.
24 U to vreme Istaknuti deo Vrhovne komande nalazio se u Kalinoviku, a Vrhovna komanda u s. Lipovu, kod Kolašina.
25 Okrugli pečat: »Komanda Jugoslovenske vojske u otadžbini —Gorski štab br. 1.«
26 Vrhovni komandant bio je kralj Petar II Karađorđević.
27 Celokupnim operacijama po ovoj direktivi rukovodio je Dragoljub Mihailović Draža preko majora Ostojića. Vidi dok. br. 80. O ličnosti Draže Mihailovića, dolasku na Ravnu goru, formiranju prvih četničkih jedinica, povezivanju sa emigrantskom vladom u Londonu vidiknj. i, dok. br. 1.
|