| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
BR. 77 IZVEŠTAJ DOBROSAVA JEVĐEVIĆA OD APRILA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O VOJNO-POLITlCKOJ I EKONOMSKOJ SITUACIJI U BOSNI, HERCEGOVINI I DALMACIJI I O SARADNJI ČETNIKA SA ITALIJANSKIM OKUPATOROM U BORBI PROTIV NOP-a1 Odgovoreno 9/V da radi sve u vezi sa Birč[aninom] Iz Splita Dobr[osav] Jevđević2 Gospodine đenerale, Dostavljam Vam kratak izveštaj o vojničkim, političkim i privrednim prilikama u krajevima, na koje se proteže moja aktivnost. Ima masa pozitivnih dokaza, da se od strane Osovine na Balkanu spremaju operacije velikog stila.3 Vrhovna komanda nemačkih balkanskih snaga premeštena je u Sarajevo.4 Određeno je, da se sa nemačkim i italijanskim vojnim snagama obezbedi 7 paralelnih komunikacionih linija sa Bugarskom od Elbasana do rumunske Dobrudže. Kao najvažniju specijalno za italijansku vojsku smatraju liniju Metković — Mostar — Sarajevo — Višegrad — Stalać. Zato je pored nemačkih trupa stavljeno u pokret 8 italijanskih divizija i to Murđe, Mesina, Emilija, Sassari, Pusterija, Peruđija, Taurinense, Caciatori, sa tri tenkovske brigade i poljskom i lakom artiljerijom, te dva puka ženiskih trupa koje imaju da izgrađuju bunkere duž cele te linije. Sabirni su centri italijanske vojske Alipašin most u Nevesinje a operativni pravci Sarajevo — Višegrad i Nevesinje — Foča — Ustiprača — Višegrad. Celokupno snabdevanje vrši se preko luke Metković. Luka je primitivna, bez kontraavionske artiljerije, a njeno uništenje paralisalo bi ishranu cele armije. Postoje tri verzije o ovim masovnim pokretima trupa. Prva govori o spremanju napada na Tursku u njen prilog ide fakat da su Italijani formirali osmu novu armiju i dali joj za komandanta Đenerala Garabolta,5 da pozivaju u Rim muslimanske prvake iz svih krajeva da ih tamo preparira poznati anglofob vrhovni jerusalimski muftija El Husein,6 te da se hapse mnogi Muslimani. Druga je verzija da su to preventivne mere protiv pokušaja engleske invazije na Balkan, a treća je da se radi o integralnoj pacifikaciji pobunjeničkih sektora u Hrvatskoj. Italijanske trupe su odlično opremljene, relativno dobro hranjene, ali nemaju uopšte borbenog duha, osim oficira, koji ne vode rat iz ubeđenja da će ga dobiti nego samo iz razloga profesionalnih i karijernih. I Nemci pokazuju neobično interesovanje za te vojne pokrete i za umirenje Bosne. U vezi sa tim dolazio mi je šef nemačke vojne političke službe iz njihovog glavnog štaba, da pita može li se umiriti Bosna i sarađivati sa njima u borbi protiv komunista, kao što su izvešteni da se sa-rađuje sa Italijanima. Ja sam mu odgovorio da zato nedostaju psihološki preduslovi, da je Italija ispunila naš zahtev i iz svih krajeva u kojima operišu četnici odstranila sve ustaške i druge hrvatske trupe. A dok postoje hrvatske trupe u nekom srpskom kraju stanovništvo se ne diferencira nikako drukčije nego samo antiustaški. Savetovao sam mu, da taj kraj predaju đeneralu Nediću ili Italiji, a da drukčije nikada neće imati mira. Nezavisno od ovoga njihov glavni komandant general Bader7 pozvao je iz Istočne Bosne Srbe da se vrate kućama garantujući im život i imetak, bez obzira na hrvatske vlasti, ali sumnjam da će imati uspeha. Želim da vam svakako stavim na srce to pitanje Istočne Bosne. Poslije smrti pokojnog majora Todorovića njen najistočniji deo pao je u ruke partizanima, a sada poslije Dangićeva poraza sva je u rukama partizana i ustaša, a sada se još na nju sručuju tolike divizije. Narod je patrijarhalan i nacionalan do srži. Komunisti koji su imali inteligentnije vodstvo i školovanije agitatore preveli su ga žedna preko vode u partizane pod firmom narodne vojske8 čuvajući se da mu nameću zvezde i druge komunističke ambleme. Ostao je bez hrane, bez semena i bez vojne zaštite na milost i nemilost dušmanina. Radi se o četvrt miliona najčestitijih srpskih duša, pa činite šta znate i možete. Mi smo imali nameru da posle likvidacije partizanske kuge u Hercegovini krenemo sa svim raspoloživim snagama preko Foče, na Bosnu, ali još [ne] stižu najavljeni odredi Đukanovića,9 niti odredi iz Srbije, a u Hercegovinu su navalili komunisti iz Crne Gore10 i njihove snage zajedno sa nasilno mobilisanim domaćim stanovništvom cene se na 8 hiljada ljudi.11 Nasuprot tome mi imamo poslije razbijanja četničkih bataliona samo četiri centra u kojima vršimo pregrupisavanje, a to su Jasen i Poljice za Trebinje i Bileće za Avtovac i Gacko, Šehovina za Nevesinje i Ulog za Foču. Svega imamo oko 2000 ljudi sa 1000 pušaka i petnaestak puškomitraljeza. Usled nemilosrdnog partizanskog terora prisiljeni smo bili na razgovore i kolaboraciju sa italijanskim trupama koje su to jedva dočekale, da izbegnu borbi izlaganju svojih vojnika, nadajući se da ćemo mi sami likvidirati komuniste. Talijanska vojska nam je dala u više mahova oružje zatim oko 250.000 metaka, 10 mitraljeza i daje na revers i veće količine hrane za odrede koju upotrebljujemo za prehranu stanovništva koje direktno skapava od gladi. Svi ti odredi su isključivo pod komandom naših aktivnih oficira i spremni u svakom času da izvrše svaku zapovijest protiv Italijana ili koga god želite. O ovom sam smatrao za dužnost da Vas izvestim! U vezi sa situacijom u Istočnoj Bosni pri-mećujem da i Hrvati strahuju da će je da izgube, jer svakodnevno daju deklaracije, kako je ponovno u njihovim rukama, kako je tamo uspostavljen red i mir pa su čak dovodili i nemačkog generala u Zvornik da ga o tome uvere. Od Sarajeva idući prema Bosanskom Brodu ima mnogo gnijezda otpora, ali su sva nepovezana i ideološki neodređena. Najbrojniji su odredi između Maglaja i Doboja koji su dali Nemcima nekoliko regularnih bitaka, ali i opet pod komunističkim vodstvom, a sa nacionalnim snagama.12 Drugi sektor otpora je kod Dervente, gde Nemci radi osiguranja pruge pored hrvatske vojske drže i svoja dva bataliona. Ravni krajevi Posavine nisu ni dizali kolektivnog ustanka, nego su nastojali da se spasu taktiziranjem, masovnim prelaskom u katoličanstvo itd. Jedino je predeo oko Majevice imao organizovane odrede.13 Prema izveštaju talijanske vojske u tom kraju u martu (krajem marta) našli 18 padobrana, ali im ne znaju provenijenciju. Bosanska Kraina je sva u ustanku,14 ali ni tu nema povezanosti. Krajevi koji graniče sa teritorijem četničke divizije Dinara naročito Bos. Grahovo izrazito su nacionalističko-četnički, dok je industrijski predel oko Drvara pod komunističkim vodstvom. Oko Gerzova su ponovo jaki četnički odredi pa do Jajca,15 ali između Ključa i Bihaća opet partizanski. Otsustvo veza je tako da su u Lici oko Gospića pa sve do Gline bili sami četnici, ali kako su Hrvati pobili svu inteligenciju nametnuli su im se za vođe stranci pa je i to sada sve pod komunističkom zastavom.16 To je vrlo nezgodno jer je taj kraj zajedno sa severnom Dalmacijom i divizijom Dinara najpogodniji da se u danom času i u najbržem roku spusti prema potrebi bilo prema Zagrebu bilo prema Splitu. Bilo bi neophodno u Vaše ime pozvati17 sve te sektore pomoću stalnih kurira i malih radiotelegrafskih stanica. Oko vaše ličnosti ispreda se veličanstveni nimbus, ali kako niko ne može da uhvati kontakt sa Vama smatraju Vas već legendarnom ličnošću, pa ima ozbiljnih ljudi koji sumnjaju u Vaše postojanje uopšte. Vojvoda18 koga ste opunomoćili najidealnija je figura da tu akciju ostvari, ali mu je neophodno potrebno da dobije potreban broj radiostanica te sredstva za akciju. Ako se duž cele naše zemlje uspostavi veza, onda na jedan Vaš poziv može istodobno da plane cela Jugoslavija. O pokušajima hrvatskih ministara da uspostave kontakt sa Srbima19 izvestiće Vas donosioc usmeno a isto tako o groznim zločinima koje nad nama vrše komunisti. Italijanski stav uopšte prema Srbima je sledeći: Dok Hrvate organski mrze, prema Srbima nemaju ni ljubavi ni neraspoloženja, već ih smatraju jednim faktorom u svojim kombinacijama. Zato u krajevima na koje nemaju direktnih pretenzija oni favorizuju Srbe protiv Hrvata, dok u anektiranim područjima na primer u Boki čine najdrakonskije mere da asimiliraju srpski živalj, uguše jezik i ćirilicu i nacionalne tradicije, hapse i deportiraju sumnjive olakšavaju emigraciju za Srbiju. Samo s obzirom na svoj pitomi mentalitet u svojim progonima nisu krvoločni. Širom dalmatinskih gradova predominantan je komunistički upliv, nigde nema ni jedne manifestacije nacionalnih stranaka. Postoji organizovana pasivna rezistencija protiv okupatora, ali nažalost ona je dirigovana momentima kolektivne mržnje hrvatskog naroda protiv Italijana i jednak je i u Zagrebu kao i u Splitu, te da je u Dalmaciji Nemac okupator ne bi bilo traga tome otporu. U času sloma bilo bi najpreče dirigovati u ovaj kraj nacionalne trupe sa Bliskog Istoka, jer Centralni izvršni komitet Komun. partije bazira svu svoju akciju na ovom sektoru Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore. Oskudica i beda u ovim krajevima uzima sve veći mah. Dobro organizovana Italija daje još uvek onaj propisani minimum, samo je obrok brašna reduciran ovih dana na 10 dekagrama dnevno, a u Hrvatskoj nema ni toga. Dubrovnik na primer već mesec dana nije dobio hleba. Plaća se brašno 200 dinara kilogram, mast 500 kilogram, pasulja 120 dinara itd. Hrvatska pati i od potpune nestašice tkanina dok Italija fabrikuje iste u masama iz veštačkih prerađevina. U Makarskoj je bilo prošle nedelje 4 smrtna slučaja od gladi. Brodskoga saobraćaja uopšte nema, vrši se samo obalska plovidba sa prastarim brodićima, za snabdevanje otoka nema mogućnosti a Sumareni se spuštaju vrlo često do Dubrovnika i Splita. Neki dan su potopili dva broda sa soli ali o tome nije dao izveštaj ni Englez ni Talijan. O očajnoj gladi našega sveta u Hercegovini izvestiće Vas donosioc usmeno. Molim da mi pismeno potvrdite prijem ovoga izveštaj a i izvolite dati upute za rad. Najodaniji Vama Za Kralja, Srpstvo i Otadžbinu 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 18, reg. br. 24/8 (VK-X-6). Dokumenat nije datiran, ali se na osnovu podataka iz njegovog sadržaja i iz drugih dokumenata vidi da je pisan u drugoj polovini aprila 1942 (vidi dok. br. 76, nap. 1). Na njemu su pojedinačne reči i delovi teksta podvučeni plavom i crvenom olovkom. Tekst podvučen [plavom olovkom Draža Mihailović je uneo u ličnu be-ležnicu u koju je zapisao da je izveštaj primio 9. maja 1942 (Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3). Redakcija nije utvrdila čija su podvlačenja crvenom olovkom. 2 Tu belešku je napisao Draža Mihailović. 3 Vidi dok. br. 72, nap. 46. 4 U Sarajevu su se tada nalazili Štab nemačke 718. divizije i komanda nemačke Borbene grupe »General Bader«. O njenom formiranju i dejstvima, vidi Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 2, dok. br. 46, 48, 49, 52, 55, 62 i 63, Prilog II. 5 Garibolti Italo. 6 Emin. 7 Paul (vidi Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 2, dok. br. 1, nap. 4). 8 Odnosi se na narodnooslobodilačke dobrovoljačke jedinice (vidi dok. br. 63, nap. 3). 9 Blažo (1883, Lukovo, Nikšić — oktobra 1943, man. Oštrog, Nik-šić), divizijski general vojske Kraljevine Jugoslavije u penziji, pre april-skog rata ban Zetske banovine. Od marta 1942. komandant tzv. Komande crnogorskog nacionalnog pokreta koja je, u saradnji sa italijanskim okupatorom, rukovodila dejstvima četničkih jedinica protiv NOP-a u Crnoj Gori. Oktobra 1943. zarobljen je od partizanskih jedinica u inan. Ostrogu i streljan kao zločinac i saradnik okupatora. 10 Odnosi se na 1. hercegovački partizanski bataljon, koji je formiran 28. januara 1942. od boraca iz južne Hercegovine i Nikšićkog NOPO (po formiranju nazvan je Hercegovačko-crnogorski udarni bataljon). Pored ostalih, njegov zadatak je bio likvidacija četničkih jedinica koje su, u saradnji sa italijanskim okupatorom, povele oružanu borbu radi uništenja NOP-a u Hercegovini. Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 3, dok. br. 46, 51, 79, 89; knj. 4, dok. br. 22, 23, 45; Hercegovina u NOB, str. 267. 11 Krajem marta 1942. u Hercegovini je bilo 14 teritorijalnih partizanskih bataljona pod komandom Štaba Sjevernohercegovačkog i Štaba Južnohercegovačkog NOPO. Kasnije su formirani i udarni bataljoni. Dejstvima pomenutih partizanskih snaga rukovodio je Operativni štab NOPO za Hercegovinu (Oslobodilački rat, knj. 1, str. 202—205; Hercegovina u NOB, str. 230). 12 Reč je o akcijama Ozrenskog NOPO (Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 4, dok. br. 117, 122, 125). 13 Odnosi se na Majevičku četničku grupu (vidi Arhiv VII, Ča, k. 210, reg. br. 3/2). 14 U proleće 1942. na području Bosanske krajine dejstvovalo je pet NOPO. O njihovim dejstvima, vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 3 i 4; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 232—238. 15 Aprila 1942. na području južno od Banjaluke postojala su tri četnička odreda (»Manjača«, »Borje« i »Kočić«) i dva bataljona (»Obilić« i »Mrkonjić«). Sve su te jedinice tokom aprila i maja sa predstavnicima NDH sklopile pismene sporazume o saradnji u borbi protiv NOP-a (vidi dok. br. 74). 16 U proleće 1942. u Lici su partizanske jedinice dejstvovale objedinjeno pod komandom Ličke grupe NOPO. Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom V, knj. 3, dok. br. 81—83, 91, 95, 96, 105, 106, 113, 125 i 131—133; knj. 4, dok. br. 128. 17 Tako u originalu, verovatno treba »povezati«. 18 Odnosi se na Iliju Trifunovića Birčanina (vidi dok. br. 76). 19 Reč je o razgovorima koje je Vjekoslav Vrančić, upravni poverenik NDH za obalna pojas (sa sedištem na Sušaku), vodio sa Dotarosa-vom Jevđevićem (23. marta 1942. u Splitu i 29. marta u Dubrovniku) i sa Radmilom Grđićem (23. marta u Splitu). Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 2, dok. br. 48, 73; tom XIII, knj. 2, dok. br. 2.
|