Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
BR. 63 OBAVEŠTENJE ŠTABA ROGATlCKOG ČETNIČKOG ODREDA OD 5. MARTA 1942. KOMANDANTU 1. BATALJONA O SADEJSTVU ODREDA SA ITALIJANSKIM TRUPAMA U BORBI PROTIV PARTIZANA I PREDUZETIM MERAMA PROTIV PRIPADNIKA NOP-a1 ŠTAB ROGATlCKOG ČETNIČKOG ODREDA O. br. službeno BORIKE, 5 marta 1942 godine Dragi brate Zdravko,2 Čestitam Ti na hrabrom držanju i bratskoj saradnji i iskrenoj, a ne kao izdajica Radomir Nešković,3 koji, kako meni tako i Tebi, šalje poruke i pretnje i ne smatra nas ničim. Situacija je kod mene odlična. Italijanski odredi kreću iz Višegrada u više pravaca da očiste partizane od Duba ka Ustiprači. Ja idem ovog časa njima u susret. Ti vodi računa o sebi, jer sve, ako Bog da, biće u našu korist, samo organizuj hvatanje partizanskih vođa i istaknutijih partizana seljaka, a zalutale puštaj. Nameravam da formiram specijalni odred za borbu protiv partizana i za uništavanje svih onih koji sa njima šuruju ili koji se neće da bore protiv njih.4 Na Borikama kod sebe držim 250 odličnih četnika sa 6 oficira i stupiću tek u akciju kad raščistim sa lopužama u odredu i kad mi Radomir Nešković vrati sve one partizane koje si Ti bio zarobio.5 Kod mene je brat Bulovan, Bosnić, Koprivica, Milojević, Stojanović, Zečević, Brkić, Perendija, Škobić i mnogi drugi. Raspoloženje kao nikada. Nikoga se ne bojimo, do jedinoga Boga.6 Imam izveštaj da nam još pristiže pojačanje. Brate Zdravko, samo hrabro napred. Smrt ustašama, Hrvatima, partizanima, dvoličnim ljudima i svima onima koji su protiv Kralja i Otadžbine. Primi pozdrav od svih gore navedenih oficira i celog odreda. S verom u Boga, za Kralja i Otadžbinu. Komandant, kapetan I klase7 1 Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 175, reg. br. 19/4 (BH-V-2717). 2 Stjepanović, komandant 1. bataljona Rogatičkog četničkog odreda. 3 Narednik vojske Kraljevine Jugoslavije (do marta 1942. pomoćnik komandanta Rogatičkog četničkog odreda), tada je bio komandant Rogatičkog narodnooslobodilačkog dobrovoljačkog odreda (Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 4, dok. br. 34). Aprila se vratio u četnike i u proleće 1945. poginuo u borbi protiv partizana kao komandant četničke brigade. Narodnooslobodilačke dobrovoljačke jedinice formirane su od rodoljuba koji su bili spremni da se bore protiv okupatora i kvislinga a nisu pristajali da uđu ni u partizanske ni u četničke jedinice. Odluku o njihovom formiranju i ustrojstvu doneo je VŠ NOPOJ. Formiranje tih jedinica bilo je obavezno na teritoriji Bosne i Hercegovine, dok je rukovodstvima na drugim područjima data mogućnost da o tome odluče prema potrebama i uslovima. Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom II, knj. l, str. 115 i 116, knj. 2, dok. br. 120 i 128; tom IV, knj. 3, dok. br. 27. U istočnoj Bosni je, februara i marta 1942, formirano sedam dobrovoljačkih odreda (Oslobodilački rat, I, str. 189). 4 U čajničkom i višegradskom srezu je takođe bilo naređeno formiranje takvih odreda koji su imali zadatak »da u potpunosti do detalja po primljenim naređenjima unište sve ono što se nalazi ili se je nalazilo i sarađivalo u komunističkim redovima« (Arhiv VII, Ča, k. 165, reg. br. 42/1 i k. 237, reg. br. 2/1). 5 Reč je o zarobljavanju dela Štaba Romanijskog NOPO, koji je oslobodio R. Nešković u momentu kada je Z. Stjepanović zarobljene uputio Milanu Aćimoviću, ministru unutrašnjih poslova srpske kvislinške vlade (Arhiv VII, Ča, k. 232, reg. br. 26/1; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 4, dok. br. 46). 6 Četničku grupaciju na Borikama razbila je (7/8. marta 1942) 2. proleterska NOU brigada. Tada je zarobljeno više četničkih oficira i 126 četnika i zaplenjeno više oružja, municije, hrane i sanitetskog materijala, kao i veliki broj stoke opljačkane od Muslimana i dokumenata o saradnji četnika sa okupatorom. Deo zarobljenih četnika je stupio u dobrovoljačke jedinice, dok su ostali pušteni kućama. Oficirima je suđeno, neki od njih su streljani. Opširnije, vidi Arhiv VII, Ča, k. 261, reg. br. 27/1; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 3, dok. br. 34 i 36; tom IV, knj. 3, dok. br. 99 i 104; Oslobodilački rat, I, str. 200 i 201; R. Čolaković, Zapisi, III, str. 87—93. 7 Bogdan Marjanović.
|