| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
BR. 49 IZVEŠTAJ KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 26. JANUARA 1942. DRAŽl MIHAILOVIĆU O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U ISTOČNOJ HERCEGOVINI I O PREGOVORIMA O SARADNJI SA ITALIJANSKIM OKUPATOROM1 KOMANDA OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE O. br. službeno 26 januara 1942 godine s. BRAJČEVIĆI (GACKO) Izveštaj o stanju u Hercegovini i Crnoj Gori GOSPODINU MINISTRU VOJSKE I MORNARICE negde u Srbiji2 U vremenu kada sam uveliko spremao »severnu ofanzivu« za ovlađivanje okolinom Tuzle i žitorodnom Posavinom, između reke Drine i reke Bosne iz koje bi se 8 oslobođenih srezova naše državne teritorije snabdevale solju, naftom i žitom,3 važna obaveštenja i hitni pozivi od naših boraca iz Hercegovine izazvali su donošenje nove odluke, da se težište naših zimskih operacija prenese odmah u Hercegovinu. Lično sam otišao iz Vlasenice, preko Rogatice i Foče dolinom Sutjeske u okolini Gacka4 gde sam zatekao sledeće stanje: 1. Naš narod u gatačkom i nevesinjskom srezu obmanut, nepoverljiv izmučen letošnjim borbama (bore se od polovine meseca juna)5 izložen defetističkoj, antidržavnoj, antisocijalnoj, antimonarhističkoj, antibritanskoj i antičetničkoj propagandi komunista koji milom ili silom traže pristupanje u partizanske jedinice, preteći ubistvom narodnih prvaka, te pretnje sve više i više ostvarujući (npr. ubistvo Čede Milića u novembru 41 g., kod Nikšića u klancu Duga) gurajući narod u građanski rat, a pojedince i u zagrljaj neprijatelju — okupatora. U bilećskom srezu stanje je isto, što se vidi i iz prepiske sa komandantom graničnog bataljona bilećskog odreda, koja se u prepisu prilaže /1.6 A da stanje u ostalim djelovima Hercegovine nije bolje, vidi se iz izveštaja kapetana Branislava Šoškića, koji je još u oktobru upućen od strane majora Dangića u Hercegovinu, a čiji se izveštaj prilaže takođe u prepisu pod 2.7 2. Turci su agresivno raspoloženi — u decembru napadali su dolinu Sutjeske8 i Drine ka Foči do Broda.9 A baš na dan moga dolaska na Sedlo Čemerno, jedna gomila od 1000 Turaka napada i spaljuje srpsko selo Bodežišta,10 preteći javno, da će za Božić popaliti i niz drugih sela. Odmah sam naredio protivnapad na Turke i poveo protivpropagandu za spašavanje ovoga kraja od denacionalizacije i građanskog rata, a upućivanjem svoga ađutanta da u ime srpskih dobrovoljačkih četnika pregovara sa Italijanima,11 neutralisao sam štetno mešanje Italijana u vojne i političke operacije odlažući do povoljnoga trenutka borbu redovne vojske protiv njih. Dalji događaji su tekli ovim redom:12 4. januara, dok još gori naše selo Bodežište, bacam oko 150 na brzu ruku prikupljenih Srba i četnika i partizana u protivnapade na turska sela Bahori i Mrđenovići, koja posle slabe odbrane bukte, što prekida još iste noći tursku ofanzivu i inicijativa prelazi u naše ruke. 6 januara u zoru suzbijam neodlučnost i zaplašenost naših gatačkih boraca koji oklevaju sa napadom na selo Ravno i vodim oko 70 boraca na to selo, iz koga Turci beže i selo gori na očigled sve većega broja naših boraca koji pridolaze sa sviju strana. Na dan Božića zahtevam da Srbi slave Božić u pokretima, na straži i u pripremama daljega napada na turke u Borcu, a kako zbog snega i velikog prostranstva bojišta sve to ide sporo bez telefonske veze, odlučujem da ostanem u Hercegovini nekoliko nedelja i zbog toga operativnom zapovešću od 5 januara tg. vršim centralizaciju komandovanjem, grupi-sanjem odreda u grupe po 2—4 odreda sa većom samostalnošću dejstva (prilog prepis te zapovesti pod 3). 9 i 10 januara osvojena su i zapaljena turska sela oko Uloga (energičnim radom tu se istakao komandant te kolone rezervni potporučnik četnik — vojvoda brat Radivoje Kosorić)13 a 11 januara posle osmočasovne borbe zauzeta su i spaljena turska sela Tobić i Cerova, gde se naročito istakao Komandant Gornjo-Nevesinjskog odreda pešadijski narednik Tomo Guzina,14 koga bi trebalo što pre unaprediti u čin potporučnika. 12 i 13 januara zapalili smo još neka turska sela, ali su ovih dana turci mestimično prešli u protivnapad, a partizani odrekli svoju pomoć, tako da su zapaljena dva srpska sela. Od 15 do 18 januara prešao sam u odbranu na levome krilu, a nastojao da pokrenem jaču desnokrilnu kolonu koja je dejstvovala od sedla Čemerno. No ova kolona rasturena je usled teških vremenskih prilika i slabe ishrane kao i pretrpljenih gubitaka, a naročito usled defetističke propagande komunističkih vođa, koji su proturili glas o mojoj pogibiji. 19 januara, dok sam u selu Vrbi pisao naređenja i uputstva za pregrupisavanje trupa i produženje boja, opkoljen sam od strane jedne partizanske čete iz Crne Gore, ubijena su mi dva pratioca i nešto na prevaru, a nešto na silu, odveden sam u Crnu Goru.15 Ali već 23 januara oslobođen sam iz ovoga neobičnoga ropstva od strane hrabre čete popa Radojice Perišića16 (opis ovoga događaja vidi se iz obaveštajnog biltena za 23 januar broj 4).17 Od 21 januara18 do danas produžavam prikupljanje i pregrupisavanje trupa za produženje započetog boja posle koga bi odmah imao da sledi boj kod Fazlagića kule i možda još jedan boj kod Stoca čime bi bitka za Hercegovinu — istočno od Neretve — bila završena. Paralelno sa ovom vojnom akcijom vodio sam spoljnopolitičku akciju pregovore sa Italijanima; preko delegata koji je govorio ne u ime naše "Vlade i redovne vojske, niti moje, već u ime srpskih dobrovoljačkih četnika (prilog pod 5, objašnjenje koje sam izdao o tome,19 kao i instrukcija koju sam dao delegatima, predloži koje su delegati uputili Italijanima i prvi odgovor — usmen i neodređen — Italijana na te predloge).20 Na polju unutrašnje politike — socijalnom polju, u širem smislu i na polju narodne privrede, izdao sam niz naređenja, proglasa i obaveštenja, od kojih se nekoliko važnijih u prepisu prilažu, prilog pod 6.21 Za dalju borbu na vojnom, diplomatskom, socijalnom i privrednom polju u ovom kraju i susednim oblastima, nameran sam: I Na polju vojnih operacija Sasrediti što pre sve trupe koje nisu neophodno potrebne za odbranu do sada oslobođene državne teritorije na prostoriji Nevesinje—Gacko—sedlo Čemerno—selo Ulog (sve isključno) i pojačavši time sa 2—3000 ljudi, nekoliko topova i bacača mina, naše odrede u Hercegovini (koje za to vreme reorganizo-vati, prikupiti, učiniti pokretnijim i sposobnijim za brze operacije gerilskog i manevarskog tipa), tući prvo turke u Borcu, Fazlagića Kuli i oko Stoca, po tom iste ili druge protivnike u Hercegovini, Crnoj Gori i Južnoj Dalmaciji sa ciljem: 1.da se ovaj kraj oslobodi od turaka i time omogući upotreba odličnih boraca iz ovoga kraja za operacije protiv ostalih protivnika u Hercegovini, odnosno za operacije van Hercegovine; 2. da se ovlada delom jadranske obale zbog lakše veze sa našom zagraničnom vojskom i saveznicima. 3. da se vidnim vojničkim uspesima, kao najboljim sredstvom propagande, suzbije svaka neprijateljska i pogrešna propaganda koja slabi otpornost naroda u ratu ili gura narod u građanski rat. II Na diplomatskom polju Posredstvom srpskih dobrovoljačkih četnika odvojiti Italijane od Pavelića i njemu odanih hrvatskih renegata, odnosno turaka, a postići da se naši četnički odredi mogu što slobodnije kretati na celoj teritoriji okupiranoj od Italijana, čime bi bilo upola rešeno ne samo srpsko pitanje u ovim krajevima (preuzimanje civilne vlasti od strane Srba, evakuacija, istrebljenje, prinudno iselenje znatnog broja muslimana i katolika) već i neobično olakšano kretanje naših odreda redovne vojske za dalje operacije u duhu direktiva naše Vrhovne komande (npr. čitavi pukovi mogli bi se pod zaštitom dobrovoljačkih četnika koji prividno sarađuju sa Italijanima, tajno i po ešelonima prebacivati duž Dinarskih planina iz Srbije u Liku ili kroz Sandžak i Crnu Goru u oblast Skadra, Drača, Tetova, Bitolja i Lerina). III Na privrednom polju Obezbeđivati ishranu srpskog življa u Hercegovini, pa i u Crnoj Gori, pre svega oduzimanjem srpske upljačkane imovine od turaka, kao što je već učinjeno u osam do sada oslobođenih srezova istočne Bosne, a po tom upućivanje tovarne komore iz Hercegovine i Crne Gore u severnu Bosnu sa potrebnom vojničkom pratnjom, koja bi zajedno sa bosanskim odredima, milom ili silom, rekvirirala tursku i suvišnu srpsku hranu tamošnjeg življa, dok bi se ostali artikli, kao gas, so, pirinač i td. dobivali preko srpskih dobrovoljačkih četnika od Italijana u zamenu za stoku22 koje ovde ima dosta, i nešto bi se dobilo morskim putem, ako se uspostavi naš prekomorski tajni saobraćaj. IV Na socijalnom polju Izgladiti društvene razlike koliko se to može postići za vreme rata i bez prolivene krvi, izmiriti zavađenu braću Srbe i suzbiti svaku propagandu koja Srbe razdvaja, a prinuditi sve da odlože ispoljavanje svojih političkih ubeđenja i svaku partijsku borbu do svršetka rata pod geslom: »politika posle pobede«. Ostvarenje tih dosta smelih i opsežnih namera znatno bi mi bilo olakšano sledećim merama koje su izvan moje nadležnosti. 1. Ako bi iz Srbije došlo makar koliko energičnih i hrabrih mlađih Srbijanaca, oficira, podoficira, kaplara i redova, po mogućstvu dobro naoružanih (kretanje kroz planine do Bosanske Jagodinje i Višegrada), dalje sa objavom i putovođama koje bi dao komandant VČO23 poručnik Kamenko Jeftić. 2. Ako bi u moj štab došao jedan naš oficir za vezu sa Vama i jedan oficir Britanski za vezu sa Maltom. 3. Ako bih dobio koju radiostanicu primopredajnu sistema »četnik«, ili drugi sa potrebnim stručnim osobljem. 4. Ako bi se koji avion, naš ili saveznički, kadgod pojavio nad Vlasenicom, Rogaticom, Goraždom, Fočom ili Hercegovačkom Foinicom (između Gacka i Nevesinja na drumu) da baci koji pištolj, mitraljez sa municijom ili bar koju knjigu i letak. 5. Ako bi se preko radio Londona i Moskve uputile nekolike reci četnicima, vojnicima i partizanima, koji se bore u Bosni i Hercegovini, za srpski narod pre svega (jer su u ogromnoj većini Srbi) za Jugoslovenstvo (srpsku misiju okupljanja Južnih Slovena) za slovenstvo i čovečanstvo. 6. Ako bi se sa partizanskim glavnim štabom za Jugoslaviju potpisao sporazum u sledećem: [a] priznanje Kralja kao vrhovnog komandanta od strane komunističke stranke; b) izjednačenje komunističke partije sa ostalim našim strankama u pravima i dužnostima; v) Stavljanje partizanskih jedinica u onaj odnos prema jedinicama redovne vojske, koji i sada važi za četničke jedinice (izvesna samostalnost, ali obavezna saradnja i izvršivanje naređenja starijih odnosno pretpostavljenih vojnih starešina). Molim da se uradi koliko se može u tom smislu. Komandant, artiljerijski major, BT,24 s.r. Napomena: Omaškom su izostavljane u izlaganju potreba tačke 7, 8, 9 i 10 koje glase: 7) ako bi se poslalo bar dva vojna uniformisana lekara, 8) ako bi mi se poslalo što više telefonskog materijala, 9) ako bi se neki naš (ne Engleski i ne Ruski) padobranac spustio kod jednog od naseljenih mesta navedenih pod tač. 4, koja su sva u našoj vlasti, 10) ako bi se jedan avion spustio na aerodrom između Vidrića i Košutice kraj puta Han-Pijesak—Romanija. Trebalo bi da avion nosi srpsku kokardu, sa četničkim znakom, pa kao takav ne bi bio napadan od Nemačke i Italijanske avijacije, kao što se ne diraju četnički topovi i drugo naoružanje koji bi se broj mogao uvećati. Sem toga, radi okoline, kao i za slučaj da nemate pregled ranijih petomesečnih operacija u Istočnoj Bosni, dostavlja se takav hronološki pregled u prilogu pod 7).25 1 Prepis originala (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 170, reg. br. 16/4 (BH-V-1896). 2 Odnosi se na Dražu Mihailovića. Gde se on nalazio od 6 decembra 1941 (kada je, sa najbližim saradnicima, sa Ravne gore pobegao ispred Nemaca) do marta 1942, u raspoloživim dokumentima Arhiva VII nema podataka, osim da se 18. marta 1942. nalazio u takovskom srezu (dok. br. 105). 3 Tu operaciju B. Todorović je samo nagovestio »avizo zapovešću« 23. decembra 1941, ali je nije realizovao (Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 11/3). 4 B. Todorović je 3. januara 1942. došao u s. Vrba (Gacko) »poslan od Draže Mihailovića u cilju izvršenja kontrole nad dotadašnjim radom četničkih odreda i produbljavanja organizacije« (Arhiv VII, Ča, k. 170, reg br. 23/4). 5 Borbe u Hercegovini (juna 1941) počele su oružanim otporom srpskog stanovništva u gatačkom i nevesinjskom srezu protiv zverskog ubijanja Srba od strane ustaša NDH. U početku mestimičan i nepovezan, posle napada Nemačke na SSSR otpor je prerastao u masovni ustanak srpskog naroda tih srezova i proširio se na bilećki, stolački i trebinjski srez. Opširnije o tome, vidi: Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1, str. 15; tom IV, knj. 1, dok. br. 98, 204, 228, 230—234, 236, 278, 292, 303, 314; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 93—96; Branko Kovačević, Savo Skoko, Junski ustanak u Hercegovini 1941, Istorija radničkog pokreta, Zbornik radova I, Institut za izučavanje radničkog pokreta, Beograd 1965, str. 108. 6 U izveštaju od 16. januara 1942, Milorad Bjeletić, komandant Graničnog (Bilećkog) četničkog bataljona, javlja o partizanskim akcijama na području Bileće i Trebinja, ističe opasnost koja preti od partizana i traži pomoć da bi sprečio partizanske akcije (Arhiv VII, Ča, k. 196, reg. br. 7/4). 7 Branislav Šoškić, žandarm. kapetan, u izveštaju od 30. decembra 1941. B. Todoroviću piše o svom radu od julskog ustanka u Crnoj Gori do dolaska u Hercegovinu i o tadašnjoj situaciji u istočnoj Hercegovini (Arhiv VII, Ca, k. 201, reg. br. 6/2). 8 Radi se o napadima ustaša iz Borca na srpska sela u dolini r. Sutjeske (vidi dok. br. 37, nap. 3). 9 Na karti 1:100.000: Brod na Drini. 10 Vidi dok. br. 37, nap. 6. 11 Vidi dok. br. 37—39, 43—45 i 47. 12 Četničke akcije u reionu Borca od 4. do. 17. januara opisane su, sa mnogo detalja, u izveštaju kapetana Danila Salatića (Arhiv VII, Ča, k. 201, reg. br. 8/2). Međutim, sve te niihove akcije nisu bile orga-nizovane radi likvidacije ustaškog uporišta Borac i završavale su se napadima na nezaštićena muslimanska sela. ubijanjem nevinog stanovništva i spaljivanjem njihove imovine. B. Todorović je 6. januara lično posmatrao spaljivanje više sela na tom području, i svojom naredbom br 15 od 6. januara odao »pohvalu i priznanje borcima za narodnu slobodu, koji učestvovaše u toj akciji« (Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 42/3). Opširnije o tome, vidi Arhiv VII, Ča, dokumenta u k. 170 i 201; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 3, dok. br. 141. 13 Tada je bio komandant Rogatičkog četničkog odreda; u rejon Borca došao je, sa delom odreda, po naređenju B. Todorovića. 14 Narednik vojske Kraljevine Jugoslavije, od 1942. do jeseni 1944. načelnik Štaba Nevesinjskog korpusa. 15 B. Todorovića, kapetana Radojicu Rončevića, poručnika Vidaka Kovačevića i 15 četnika zarobio je (19. januara u s. Vrbi — Gacko) crnogorsko-hercegovački partizanski vod. Prilikom sprovođenja u Štab Nikšićkog NOPO zarobljene je u s. Krstaču (Avtovac) oslobodila četnička četa pod komandom popa Radojice Perišića (Zbornik NOR-a, tom III, knj. 2, dok. br. 47, knj. 4, dok. br. 28, knj. 9, dok. br. 34). 16 Pravoslavni sveštenik (pop) u s. Kazancima (Avtovac) 1941. organizator četnika na području pl. Golije i komandant Golijskog četničkog bataljona; 1942. komandant Golijske brigade. 17 Nalazi se u Arhivu VII, Ča, k. 236, reg. br. 1/9. 18 Tako u dokumentu. 19 Vidi dok. br. 45. 20 Vidi dok. br. 39, 43 i 45. 21 Ti dokumenti se nalaze u Arhivu VII, Ca, k. 170 i 222 22 U »Obaveštenju br. 9« B. Todorović piše da će se hrana od okupatora dobijati »u zamenu za mirno držanje prema okupatoru« (Arhiv VII, Ča, k. 222, reg. br. 12/5). 23 Višegradski četnički odred. 138 24 Boško Todorovic. 25 Taj pregled redakcija nije pronašla.
|