PISMO DELEGATA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 8. DECEMBRA 1941. KOMANDANTU ČETNIČKOG RASINSKO-BISTRIČKOG BATALJONA POVODOM POZIVA DRAŽE MIHAILOVIĆA DA PAVLE ĐURI{I" DOĐE KOD NJEGA I O SITUACIJI U SRBIJI1 PREPIS 8 decembra 1941 g s. Dragojlovići Dragi Milivoje,2 Neobično sam se obradovao kad sam dobio tvoje pismo i vidio da radiš. Nalazimo se ovde kao predstavnici četnika i rado smo primili ove vaše ljude. No, da bi se ceo posao što pre izvršio potrebno je da najhitnije a najdalje za 24 časa, pronađeš preko sigurnih i brzih kurira kapetana Pavla Đurišića i to lično njega, i njemu lično da se uruči ovo pismo ili ga dozovi k sebi u Rasovo pa mu pismo predaj. Prema tome pismu Pavle će odmah poći ovamo i pošto sa njim svršimo posao, odmah produžavamo sa ovim vašim ljudima dalje unapred radi onih stvari koje treba da prime. Situacija je u Srbiji ovakva: cela Srbija, koja je bila od komunista mestimično posednuta očišćena je pomoću Nedi-ćevaca i naših četnika Draže Mihailovića i svi komunisti razbijeni, razoružani i pohvatani.3 U svim varošima postavljena je vlast četnika Jugoslovenske vojske, to jest Dražinih četnika. Da bi se sprečilo dalje nasilje Turaka, Nedićevci (u njemačkim uniformama) ušli su u Novi Pazar,4 istakli srpske zastave, pustili iz zatvora pohapšene Srbe i izdali odmah naredbu da niko nesme opaliti pušku ni na koga, ni opljačkati, ni popaliti jer će od vlasti biti streljan na licu mesta. Kako izgleda, ovako će biti [i] sa Sjenicom, jer su Nedićevci usput od N. Pazara do Sjenice vrlo rado primili četnike. U interesu opštem, bilo bi dobro da sa Pavlom dođeš ovamo i ti na dan - dva jer za toliko možeš ostaviti teren, pošto se sve ovo i na tebe odnosi. A ti ćeš se odmah sa Pavlom vratiti natrag. Primi mnogo četničkih pozdrava. Živeo Kralj Petar II. Pozdr.[avlja] te kapetan Rud. K. Perhinek,5 s.r. i poručnik Mirko Kuklić, s.r. Ako je nemoguće da pronađeš Pavla, jer je on nekud krenuo, odmah se najtačnije obavesti gde je otišao i zašto, pa me odmah obavesti pismom.6 Mirko, s.r. Da je prepis veran svome originalu koji se nalazi u rukama kap. I klase Obradovića Milivoja, jamčim moralno, materijalno i krivično. 1 Prepis originala (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, k. 18, reg. br. 1/5 (VK-X-1). 2 Obradović, rez. kapetan I klase vojske Kraljevine Jugoslavije, tada komandant četničkog Rasinsko-bistričkog bataljona (Arhiv VII, Ča, k. 139, reg. br. 2/1). 3 Mada su partizanske jedinice, krajem novembra 1941, posle ofan-zive nemačkih i kvislinških snaga na slobodnu teritoriju zap. Srbije i zbog izdaje četnika Draže Mihailovića pretrpele osetne gubitke, njihova glavnina je uspela da se povuče na teritoriju Sandžaka. Nakon toga su se četničke jedinice legalizovale kao Nedićeve jedinice i sa nemačkim i kvis-linškim snagama preduzele više akcija protiv partizanskih snaga koje su ostale u zap. Srbiji i Šumadiji. Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 91, 94—98 i 271; knj. 2, dok. br. 71, 74, 78, 79, 82, 151 i 153; tom II, knj. 1, str. 112 i 113; tom XII, knj. 1, dok. br. 235, 236, 242, 254, 255, 257, 261, 266, 270, 282; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 125—128; dr J. Marjanović, Ustanak u Srbiji, str. 393—403. 4 U Novi Pazar su 7. decembra 1941. ušli delovi nemačke 113. divizije, pošto je prethodno to mesto napustio Kopaonički NOPO (Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 1, dok. br. 267, nap. 3). Zajedno sa nemačkim trupama na tom području su dejstvovale i Nedićeve jedinice. 5 Rudolf (takođe i Rudi i Rade Perišin) tada je bio delegat Draže Mi-hailovića za organ:zaciju četnika i objedinjavanje njihovih dejstava protiv NOP-a Crne Gore. 6 Vidi dok. br. 10, nap. 2. — Zainteresovan za događaje u Crnoj Gori, D. Mihalović je u leto 1941, u više navrata, pokušavao da uspostavi vezu sa tamošnjim oficirima. Sa tim zadatkom je rez. kapetan Vojislav Lukačević, po nalogu beogradske četničke organizacije, dva puta bezuspešno putovao u Crnu Goru. Kao specijalni kurir, sa zadatkom »da uhvati vezu sa jednim pukovnikom... i da otputuje u Kolašin i dovede Iliju Trifunovića zv. .Birčanina'...« bezuspešno je putovao i narednik Milovan Nedeljković, komandant Kačerske brigade (Arhiv VII, Ca, k. 75, reg. br. 3/1: izveštaj Nedeljkovića od 31. decembra 1943. o radu u četničkom pokretu DM). O četničkom pokretu DM u Crnoj Gori vidi Dr Radoje Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941—1945, Cetinje (dalje R. Pajović, n.d.). Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument