PISMO ČETNIČKE PRIVREMENE UPRAVE ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 19. NOVEMBRA 1941. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA BOSNE I HERCEGOVINE DA SE NASTAVE PREGOVORI O SARADNJI1 PRIVREMENA UPRAVA ISTOČNE BOSNE. P. Broj: 1/41. — 19 novembra 1941 god. VLASENICA ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKE VOJSKE ZA BOSNU I HERCEGOVINU2 PODROMANIJA. Činjenica je, da tako zvana narodno-oslobodilačka vojska, formirana u partizanske odrede, nije jedina vojna formacija koja se nalazi u borbi za oslobođenje našega naroda, već da rat, koji nam je nametnut 6. aprila t.g. vode i druge vojne formacije, kao što je naša zagranična vojska na bliskom istoku,3 koja raspolaže i vazduhoplovstvom, i naši četnički odredi: dobrovoljački4 i redovne vojske3 — na okupiranoj i već delimično oslobođenoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Ostavljajući za sada po strani pitanje saradnje sa našom zagraničnom vojskom, koja će verovatno preći u ofanzivu zajedno sa ruskim i drugim savezničkim armijama kad zato bude vreme, treba odmah nastaviti, i neumorno na tome raditi, da se što tešnje poveže akcija onih vojnih formacija dobrovoljačkih i obaveznih, koje se bore na okupiranoj i već delimično oslobođenoj teritoriji Otadžbine. Jedan od najvažnijih uslova za daljni uspeh narodno oslobodilačke borbe, koju su do sada vodili, vode sada i moraju do konačne pobede ili smrti da vode kako četnici, tako i partizani, nesumnjivo je sloga koja odvajkada »Srbina spašava«. Kao dokaz da su tu slogu četnici u Bosni međusobno postigli, dostavljaju se priloženi dokumenti,6 o ustanovljenju Privremene uprave oslobođene istočne Bosne.7 Kao dokaz da kod novo-ustanovljene uprave postoji želja-izraz poznate narodne želje — za proširenje te sloge bar na sve Srbe u Bosni i Hercegovini, pozivaju se drugovi iz partizanskog štaba na bratsku saradnju u duhu načelnih gledišta priloženih pod 2.8 — sa kojima su se uostalom već u glavnom saglasili partizanski članovi mešovite komisije koja je 17 o. mj. u Vlasenicama imala da izradi direktive za zajednički rad u Vrhovnom odboru Narodne uprave.9 Obzirom da bi brzo postizanje sporazuma četničko-partizanskog u Bosni moglo povoljno uticati na okončanje bratoubilačke borbe u Srbiji, a svakako bi bar spasio ovdašnje Srbe od te ubistvene borbe, potrebno je da se na ovaj predlog odgovori što pre.10 PRIVREMENA UPRAVA ISTOČNE BOSNE A. Babić Pero Đukanović major Jezd. S. Dangić Zdravko Tanasić Boško P. Todorović   1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, A NOR, k. 1, reg. br. 5/3. Na dokumentu je Boško Todorović, mastilom, ispravljao štamparske greške. 2 Odnosi se na Glavni štab NOPO BiH. 3 Prema izveštaju Ministarstva vojske i mornarice izbegličke kraljevske vlade od 25. avgusta 1941, brojno stanje vojske na Bliskom istoku je bilo: 32 oficira, 21 podoficir, 41 kaplar i 243 vojnika (Arhiv VII, A EV, k. 2, reg. br. 50/5). 4 i 5 Vidi dok. br. 3, nap. 10. 6 i 8 Uz pismo su poslati: zapisnik sa sednice Privremene uprave od 18 novembra 1941 (Arhiv VII, Ca, k. 222, reg. br. 1/4) i »Načelna gledišta« o mogućnosti sporazuma između četnika i partizana (Arhiv VII, A NOR, k. 1, reg. br 3/3). 7 Vidi dok. br. 29. 9 Predlog zaključaka partizansko-četničke komisije o daljoj sa-radnji između partizana i četnika nalazi se u Arhivu VII, Ča, k. 174, reg. br. 16/4. 10 Početkom decembra 1941. četnička Privremena uprava je Glavnom štabu NOPO BiH predložila sastanak radi dogovora o zauzimanju zajedničkog stava povodom obaveštenja koje su dobili četnici da će 15. decembra Nedićeva vojska ući u istočnu Bosnu. Sastanak je održan u Kraljevom Polju (Han-Pijesak). Stav partizanskih predstavnika (Sve-tozar Vukmanović Tempo, Rodoljub Čolaković, Slaviša Vajner Čiča i Uglješa Danilović) bio je da se povede borba protiv svakog neprijatelja koji pokuša da uđe u istočnu Bosnu, dok su četnički predstavnici predlagali da se partizani i »vojni četnici« povuku, a da ostanu samo »četnici« koji mogu da se sporazumevaju sa neprijateljem (Zbornik, NOR-a, tom IV, knj. 2, dok. br. 94; R. Čolaković, Zapisi, II, str. 234—240. Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument