| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA ČETNIČKOG ODREDA »BOŠKO JUGOVIĆ« OD 2. SEPTEMBRA 1941. O VOJNOJ SITUACIJI U ISTOČNOJ BOSNI I STAVU PREMA SRPSKOJ KVISLINŠKOJ VLADI1 četnički odred « S verom u Boga. BOŠKA JUGOVIĆA« za Kralja i otadžbinu 2. septembra 1941 god. s. Klotijevac KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA REDOVNE JUGOSLOVENSKE VOJSKE2 Sa mojim štabom nalazim se danas u s. Klotijevcu, na bosanskoj obali Drine, a sutra ću biti u Srebrenici i prekosutra u Podravnu prema Rogatici (Naziv odreda izmenio sam u nekoliko, jer nije dovoljno popularno da odred nosi moje ime, za sada srazmerno neznatno.3 Molim da to odobrite. Na molbu mojih četnika iz štaba ispisujem na svakom svom izveštaju naređenu lozinku koju nose naše zastave i po kojoj se razlikujemo od »crvenih«4 i »crnih«5 četnika.) Situacija je ovde ovakva: Neprijatelj je potpuno pasivan, trupe, sem ustaša, spremne na predaju ili povlačenje, muslimana nude oružje u zamenu za dobar postupak. Naši odredi približno na liniji: Bjeljina — (isključno) — okolina Zvornika (Zvornik opsednut) — okolina Han Pijeska (Han Pijesak opsednut) — Vlasenica (u našim rukama od 31 avgusta) — Rogatica (isključno) — Žepa (isključno). Na desnom krilu je Misita,6 kod Zvornika Rista Cuković,7 oko Vlasenice Dangić, prema Žepi za dejstvo ka Rogatici i želj. pruzi Višegrad — Sarajevo moji odredi, delom na srbijanskoj, a delom na bosanskoj strani.8 Hitno su mi potrebni oficiri, što više oficira, 50, 100, koliko god može, za organizaciju novih odreda, za organizaciju pozadinske službe, za što brže prodiranje u dubinu Bosne. Vrlo je važno za Srpstvo, da se Bosna oslobodi od ustaša vojno-četničkom akcijom pre nego što naša poluslobodna vlada u Beogradu diplomatskom operacijom (koja se verovatno već vodi, što potvrđuju i pojedini neprovereni glasovi) postigne pripojenje Bosne okupiranoj Srbiji.
Mišljenja sam da preokret u držanju »crnih« četnika — njihovo stavljanje u službu Nedića i posredno Nemaca9 — treba iskoristiti za nas na sledeći način: 1. obavestiti narod: a) da četnički odredi redovne vojske ostaju i dalje potčinjeni isključivo našoj Vrhovnoj komandi — Kralju, ma kako se držali dobrovoljni četnički odredi, »crni«, »crveni« i ostali.10 b) za našu ofanzivnu akciju u Srbiji još nije vreme, ali da je vreme za borbu u Bosni — cilj: bar poluoslobođenje i prisajedinjenje poluslobodnoj Srbiji; 2. Pozvati mlade ljude-neženje — iz seoskih četa i obrazovati što veći broj gorskih četa, pa ove uputiti (pošto će »crni« četnici preuzeti zaštitu naroda u Srbiji od komunista i pljačkaša, što su dosad trebale da rade naše čete, prvenstveno gorske) — u Bosnu, gde mogu odmah stupiti u borbu i u južnu Srbiju,11 gde treba raditi na organizaciji dok su Bugari zauzeti na trakiskom frontu (u j. Srbiju, mislim da bi trebalo uputiti majora Paloševića12 sa njegovim odredom, koji da se kreće suvim preko Zepe, Kopaonika i Toplice, pojačavajući se usput neženjenim mladićima iz seoskih četa i ljudstvom iz Pećančevih četa, koje ne žele da se bore protiv komunista). 3. Stupiti na pogodan način u vezu sa Nedićem13 i ispitati da li ostaje veran kralju i dobar Srbin — u kom slučaju neće ometati, ako neće potpomagati naš rad — ili je izdajica, u kom slučaju se treba povući van njegovog domašaja — u Bosnu, u južnu Srbiju i u Sandžak, pa odande preduzeti borbu i protiv njega, uz pomoć sviju Srba koji su ostali verni kralju i položenoj zakletvi. Molim da mi se pošalje: 1. još novca, bar 20.000 dinara, 2. radio-stanica, primopredajna sa radiotelegrafistom, 3. 1000 četničkih legitimacija sa vašim potpisom, 4. još desetak četnika, pored 10 koje sam tražio u svojim prošlim izveštajima iz Rogačice.14 Komandant, major, Boško P. Todorović15
1 Koncept (pisan olovkom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 170, reg. br. 7/1 (BH-V-1815). Dokumenti u ovoj knjizi sa potpisom Boška Todo-rovića, kao i oni koje je on primao, zaplenio je Udarni bataljon Operativnog štaba NOPO za Hercegovinu prilikom napada na njegov štab (19/20. februara 1942, Kifino Selo — Nevesinje). Zaplenjesna arhiva po-slata je delegatu CK KPJ i Vrhovnog štaba NOPO i DVJ Moši Pijade, koji ju je sredio i poslao Vrhovnom štabu sa člankom »Za šta se bore i kako se bore četničke vođe« (Zbornik NOR-a, tom II, knj. 3, dok. br. 108 i 122, tom IV, knj. 3, dok. br. 79 i 89). 2 Odnosi se na Dražu Mihailovića. 3 Boško Todorović je iz Srbije došao sa jednom četom vojnika i vodom pionira. 4 »Crvenim« četnicima Todorović naziva pripadnike partizanskih jedinica. 5 i 6 »Crni« četnici su pripadnici četničkih odreda Koste Milovanovića Pećanca (četnički vojvoda iz I svetskog rata i predsednik Glavnog odbora Udruženja srpskih četnika u Kraljevini Jugoslaviji, ubijen od četnika DM). Sa formiranjem tih jedinica Košta Pećanac je počeo još u toku aprilskog rata 1941, pozivajući se na naređenje Ministra vojske Kraljevine Jugoslavije da »u otadžbini formira oružane četničke jedinice i produži otpor okupatoru« (to naređenje do sada nije pronađeno). Prvi odredi (malog brojnog stanja) nastali su na području južnog dela Srbije, na teritoriji Toplice, a kasnije i u ostalim krajevima Srbije. Sastojali su se, uglavnom, od ljudi srednjih godina sklonih pljački i nasilju. Juna 1941. bilo ih je oko deset, krajem decembra oko 35 oružanih jedinica (oko 6.500 ljudi, a aprila 1942. oko 8.500). Nemački okupator je, zbog stalnog narastanja NOPO i njihovih uspešnih oružanih akcija, bio zainteresovam da ove jedinice usmeri protiv NOP-a naroda. Srbije. Posle pregovora između šefa Gestapoa dr Krausa i Koste Pećanca (24—27. avgust 1941. na pl. Bukulji) sklopljen je sporazum po kome je Pećanac sve svoje odrede stavio u službu i pod komandu nemačkog okupatora radi borbe protiv NOP-a. Međutim, te prve kvislinške jedinice u okupiranoj Srbiji nisu bile pouzdan oslonac okupatora u borbi protiv NOP-a, pa ih je on postepeno zamenjivao pouzdanijim (Ljotićeve i Nedićeve jedinice), tako da su Pećančevi četnički odredi prestali da postoje krajem 1942. godine I Draža Mihailović je bio zainteresovan da Pećančeve četnike stavi pod svoju komandu i da K. Pećanca ukloni kao rivala. Opširnije o tome vidi: Zbornik NOR-a, tom 1, knj. 2, dok. br. 58 i 144; tom II, knj. 1, str. 32; tom XII, knj. 1, dok br. 76, 110, 137, 145, 153, 168, 170, 200, 220, 221, 266, 283 i 284; knj. 2, dok. br. 19, 36, 41, 43, 125, 138 i prilog I; dr J. Marjanović, Ustanak, str. 74, 75, 174—176, 190—192; Dragoljub Petrović, Vojna organizacija četnika Koste Pećanca, Vojnoistorijski glasnik (dalje: VIG), br. 3/1969. 6 Veselin (1904, Hodbina, Mostar — 1941, Loznica), potpukovnik. U leto 1941. organizovao odred u rejonu Jadra koji je nosio njegovo ime. Sa Podrinjskim i Valjevskim NOPO učestvovao u borbama za oslobođenje Krupnja i Loznice. Poginuo u borbi za oslobođenje Loznice. 7 Risto, kapetan, na području Zvornika došao sa Majevice gde se našao u vreme ustanka tamošnjeg srpskog stanovništva protiv ustaškog terora. Po dolasku u Papraču (Zvornik) uspeo da potčini tamošnje ustaničke jedinice pod svoju komandu i od njih formira četnički bataljon. U 1841. bio član četničkog štaba Jezdimira Dangića i Boška Todorovića. U tom svojstvu vodio je pregovore sa nemačkim okupatorom u Banji Koviljači početkom 1942; aprila 1942. odveden u nemačko zarobljeništvo (R. Čolaković, Zapisi, II, str. 30). Bio je saradnik nemačke obaveštajne službe (Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 1, dok. br. 23 i 41, nap. 12). 8 O vojno-političkoj situaciji na tom delu istočne Bosne vidi dokumente objavljene u IV tomu Zbornika dokumenata i Oslobodilački rat, knj. I. 10 Boško Todorović prihvata činjenicu da u to vreme postoji više oružanih formacija, i on ih razvrstava u sledeće: partizanske jedinice (po njemu »crveni« četnici), dobrovoljački četnički odredi (»crni« četnici, tj. četnici Koste Pećanca), četnički odredi »redovne jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije« (vojni četnici) i »srpske dobrovoljačke četničke jedinice« (»četnici«). Njegov stav je: »Ni partizani ni vojni četnici ne mogu stupati ni u kakve pregovore sa okupatorom i njihovim pomagačima, ali četnici mogu primenjivati taktiku kakvu hoće, samo da spasu stanovništvo od uništenja« (R. Čolaković, Zapisi, II, str. 238). 11 Reč je o današnjoj teritoriji SR Makedonije (vidi dok. br. 1, nap. 4). 12 Miodrag, major vojske Kraljevine Jugoslavije. Aprila 1941. našao se sa Dražom Mihailovićem kod Doboja i sa njim došao na Ravnu goru. Tokom leta 1941. organizator i komandant četničkih jedinica na području Kragujevca i G. Milanovca; 1942. komandant Valjevskog četničkog korpusa, kasnije na službi u VK JVUO. 13 Milan (1877, Grocka — 1946, Beograd) armijski general vojske Kraljevine Jugoslavije, do II svetskog rata bio načelnik Generalštaba i ministar vojske. U aprilskom ratu komandant 3. grupe armija. Od 29. avgusta 1941. do oktobra 1944. predsednik kvislinške vlade Srbije. Po završetku rata pao u ruke vlastima DFJ; iz straha od odgovornosti za izdaju i zločine, u zatvoru izvršio samoubistvo. — Nekoliko dana po formiranju srpske kvislinške vlade, Draža Mihailović se povezao sa Ne-dićem i sklopio sporazum o saradnji u borbi protiv NOP-a u Srbiji. O tom sporazumu Milan Nedić je, na saslušanju 9. januara 1946, izjavio sledeće: »Odmah po uspostavljanju moje vlade početkom septembra kod mene je došla jedna delegacija Draže Mihailo-vića, koju su sačinjavali pešadiski p.pukovnik Đurić, major Aleksandar Mitić (treba: Mišić) i đeneralštabni Đurić (major Radoslav Đurić — prim. red.) sa originalnim punomoćjem Draže Mihailovića radi pregovora. Uslovi koje je postavio Draža bili su, uglavnom, ovi: 1.) Da se uspostavi red i mir u Srbiji. 2.) Da se povede zajednička borba protiv partizanskih snaga (predvođenih Komunističkom partijom, upravo protiv četa Komunističke partije. 3.) Da uspostavim vezu i legitimišem Dražu kod Ne-maca. 4.) Da mu se dostavi izvesna svota novca radi isplate prinadležnosti njegovih oficira i podoficira. 5.) Da se po umirenju Srbije izvrši vojna akcija u Bosni radi umirenja. 6.) Da se pomogne Đukanović Vladi (omaška, treba: Blaži — prim. red.) u Crnoj Gori radi umirenja. Svi ovi predloži i uslovi bili su prihvaćeni sa moje strane. Draža je dobio novac i Nemci su ovo odobrili« (Arhiv VII, reg. br. 35/1, k. 269). Na osnovu tog sporazuma Nedićevi i Dražini organi su izradili plan zajedničke oružane akcije Nedićevih vojnih jedinica i odreda Draže Mihailovića. Plan je 8. septembra 1941. pao u ruke partizana (vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 148, dr. J. Marjanović, Ustanak, str. 192, 193, 226 i 236 i dr J. Marjanović, Prilozi, str. 189 i 190). 14 Te izveštaje redakcija nije pronašla. 15 Todorović Boško (1905, Beograd — 1942, Kifino Selo, Nevesinje), art. major; od 1934. do 1940. na službi u obaveštajnom odeljenju Generalštaba. U aprilskom ratu komandant art. diviziona kod Petrinje, u leto 1941. radio u četničkoj organizaciji DM u Beogradu. U istočnu Bosnu došao početkom septembra 1941. kao opunomoćenik Draže Mihailovića za organizaciju četnika na tom području. U pregovorima sa rukovodstvom NOP-a u istočnoj Bosni isticao potrebu saradnje u borbi protiv neprijatelja a potajno se dogovarao sa okupatorom o saradnji u borbi protiv partizanskih jedinica. Prvi je četnički komandant koji je, novembra 1941, sa Italijanima sklopio sporazum o zajedničkoj borbi protiv NOP-a (vidi dok. br. 31). Poginuo je prilikom napada Udarnog bataljona Operativnog štaba NOPO za Hercegovinu na njegov štab (19/20. februara 1942. Kifino Selo, Nevesinje).
|