| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 214 IZVEŠTAJ KOMANDANTA PLJEVALJSKE BRIGADE OD 25. DECEMBRA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O SITUACIJI NA TERITORIJI BRIGADE1 Gospodine Ministre, Dozvolite da Vam se ukratko javim, pošto tamo dolazi moj kurir Božo Jelovac da donese neko odelo za Braću Maj-storović pošto sam im to još ranije obećao. Uzgredno iskoris-tih priliku i bih slobodan da Vam napišem nekoliko reči i da Vam ukratko izložim situaciju ovamo na mom terenu.2 Ovih dana naš kraj živi u priličnom uzbuđenju zbog incidenta koji se odigrao 28. i 29. novembra 1942. g. u Glisnici kada je moj prvi bataljon držeći položaj u s. Orlji i s. Glisnici (sekcija Žabljak 1:100.000) sačekao neke muslimane iz Bukovice i pomlatio ih. Talijani su odmah intervenisali i od sre-skog komandanta3 tražili da se Meljačka četa razoruža i da im se oduzme 60 manliherovih pušaka koje su oni dali Melja-čkoj četi na koju je stavljena sva krivica. Ja i Irić smo konfe-risali i pod utiskom saveta koji su nam dostavljeni sa više strana iz sreza i iz dalje, oduzeli smo tih 60 pušaka i Irić ih je predao talijanskoj komandi u Plevljima. To je učinjeno iz razloga što smo se bojali represalija okupatora koji ih je na-govestio. Ovim nije rešeno svo pitanje Meljaka, ono je ostalo otvoreno, jer je ukinuta opštinska uprava i zabranjene su namirnice koje se redovno dele svima ostalim opštinama. Situacija malo zabrinjavajuća, ne samo radi toga što smo predali onih 60 pušaka koje inače naši ljudi ne vole, već i radi toga što je jedan kraj stavljen van zakona. Glavni akter ovakvog stava okupatora prema Meljaku je oličen u ličnosti talijanskog pukovnika Kastanjela,4 kome su se muslimani dobro podvukli u Plevljima i dobro ga potkupili, te je taj čuveni zlikovac uvek spreman da napakosti Srbima. Preti se paljevinama, ubistvom, teranjem u internaciju i t.d. U tom radu ga pomažu i naši izdajnici kao Vojo Nena-dić,5 Grigor Božović,6 te i ostali koji se okupljaju oko ova dva arnautina i nesrpska sina. To su zlikovci, podle i prodane duše, koje za račun bednih muslimanskih dukata i stareži prodaju svoju dušu, rade za račun muslimana i nesrba, a nijednu reč da progovore za Srbina. Ja bih Vas molio da se jednom ili dva puta preko Vaše radio stanice opomenu ovi nesrbi Grigor i Vojo, kao i poznati zlikovac i muslimanski priljatelj pukovnik Kastanjelo iz Plevalja. Ne bi bilo zgoreg, dvojicu naših opomenuti i preko Londonske radio-stanice i onakve vucibatine staviti pod slovo Z. Ja sam to već ranije pisao i molio Vas, pa ne znam da li je to stavljeno već na dnevni red. Kapetan Lukačević još ovamo ne dolazi, očekujemo ga nestrpljivo, jer se nadamo da će rad malo bolje kročiti u Sandžaku kada on stigne. Svega sam sa njim bio jedan put pismeno u vezi i više nisam. Sto se tiče naroda i njegovog stava prema nama i našem radu i programu, on je na ovoj teritoriji zbilja dobar. Narod nas dobro razume, on je u celosti za nas i naš pokret. Samo narod hoće i nešto konkretno, jer narod je labilna masa često, a naročito u današnjim mutnim vremenima. On se boji da ne bude prevaren i da mu se ne nametne opet nešto prerano kao što su to uradili partizani. Mi ga ubeđujemo i oba-veštavamo preko vesti manjih konferencija koje se drže povremeno, te na omladinskim priredbama. Uglavnom, selo je naše i sa nama, a što se tiče čaršije ona se koleba, ali ipak nalazi se svetlih primera koji sasvim srpski i ispravno shvataju naš stav i borbu. Bojazan čaršije od sela je ogromna, te se tako i oseća izvesna doza nepoverenja između jednih i drugih, a verujte, to nam baš i ide u prilog. To olakšava naš rad u selu, to nas čuva od špijunaže i njenih posledica. Talijana u Plevljima ima oko tri bataljona, nešto arti-lerije, ali nemaju protivavionske. Talijani su prilično spustili durbin od kada je velika britanska ofanziva krenula onako krupnim korakom kroz Libiju i priterala Romela na uzani pojas morske obale duž Tripolisa i Tunisa. Oseća se neka klonulost i malaksalost kod talijanskih vojnika, ali oni su još uvek u stanju da nam na ovoj teritoriji naprave dosta zla, osluškujući svoje bedne sluge i satelite muslimane. Muslimani su pokisli u čaršiji, hvala Bogu u selu ih i nema do ono u Bukovici, ali nam ta opština zadaje dosta muke, radi nje smo stalno na oprezi. Sada se tamo uvlače ustaše iz Čajničkog sreza, otuda garkaju i čarkaju preko Ćehotine, a očekujemo svaki dan da nas napadnu, zato smo stalno u pripravnosti na tom sektoru. Kako sam jutros obavešten od komandanta Drinskog korpusa kapetana g. Baja Nikića, ima ih u srezu Čajničkom oko 1500 u crnim uniformama, pa se jedna manja grupa prebacila u Bukovicu (Sekcija Žabljak 1:100.000). I meni je nagovešten pokret izvesne snage boraca prema s. Orlji u vezi pokreta koji se izvodi za akciju protiv ustaša na teritoriji sreza Ćajničkog i Fočanskog.7 Naš pokret u ovom momentu biće nezgodan i može nam naneti dosta teškoća i imati rđave posledice radi incidenta koji se već desio. Naše pitanje nije još rešeno, a već nam se nameće drugo koje nas zbilja gura u paljevinu i smrt. Kako ćemo sve ovo rešiti ja neznam, tražio sam po ovom objašnjenje od komandanta korpusa i molio ga da nas baci na neki manje vidljiv sektor kako se ne bi izlagali opasnosti prema okupatoru koji tako dobro favorizuje muslimane sreza Plevaljskog, a tako mnogo pravi neprilika srpskom življu. Sa sobom imam jednu grupu od 30 četnika, 2 oficira koji sačinjavaju moju Štabsku četu. To ljudstvo izdržavam sa nešto namirnica koje mi je dodelio Komandant L.S.Č.O.8 Nikakvih novčanih sredstava nisam primio od onog dana kada smo bili kod Vas na konferenciji 18. septembra.9 Ljudstvo mi je bez obuće, nemamo često ni duvana, te Vas molim da naredite da mi se dodeljuju potrebna novčana sredstva kao i ostalim Komandantima brigada, kako bih mogao nesmetano raditi a da za to ne bi trpela naša Ravnogoska stvar. Ja sam primio od Vas ono deset napoleona i deset hiljada lira, te mi je još major g. Đurišić dao 18. septembra 10.000 lira i ništa više. Međutim, ljudstvu sam morao nabavljati obuću, kupovati baterije, akumulatore za radio aparat, te ostale potrebe za rad. Ja se sada nalazim u Bobovu sa svojim Štabom, odatle se krećem povremeno na teren. Svoj rad moram sada malo utišati iz razloga što Talijanska komanda zadnjih dana mnogo traga za mnom i ljudima koji me pomažu u radu. Bili smo počeli sa sistematskim obučavanjem omladine po opštinama, ali nam je onaj nemio incident sve za neko vreme onemogućio. Ja se u svom radu uvek rukovodim onim što ste nam preporučili kada je bila konferencija komandanta kod Vas, kojom ste prilikom rekli: »Sve sa narodom i ništa protiv volje narodne«. To me je i navelo da sada kada vlada prilična nervoza u svom radu budem malo stišaniji i ćutljiviji. Narod obaveštavamo redovno o situaciji, izdajemo svaki drugi dan naš list — Vidovdan — kome smo mi dali ime Glas planine. Bili smo počeli i otvorenu propagandu kroz selo, bacajući male letke, patriotske pesme koje se pevaju na omladinskim selima. To za neko vreme moramo utišati da ne bi izazivali teranje okupatora i njegovu odmazdu nad nedužnim svetom. Stanje našeg oružja izgleda ovako: oko 750 srpskih pušaka, onda 640 manliherovih koje su dali Talijani, u taj broj se ne računa onih 60 koje su oduzete od Meljačke čete. Re-šeni smo da ako pokušaju da razoružaju još jednu opštinu da ne damo oružja i da se svi odmetnemo. Kod nas se zadnjih dana oseća sve veća i veća ljubav za puške, ljudi ih kupuju, plaćaju nemilice žitom, stokom i novcem, samo ako se nađe. Čak idu pojedinci u Hercegovinu i otuda donose. Sa automatskim oružjem smo vrlo slabi, imamo 4 puško-mitraljeza i jedan laki mitraljez, to je sve. O ovoj činjenici molim da se povede računa i da nam se kada to bude moguće dodeli što više automatskih oruđa. To nam je najpotrebnije, jednom rečju nasušni hleb bez koga se ne može. Stanje municije je sasvim slabo, ima ljudi koji nemaju ni po deset metaka, a odakle im dati? Pitanje municije je isto važno kao i pitanje automatskih oruđa. To je situacija kod nas ukratko, mi smo organizovani, određene su sve starešine, zborišta i opštinske uprave, predviđene su i dužnosti svih šta će ko imati raditi kada nastupi naš veliki momenat, koji ćete nam samo Vi nagovestiti kada bude potrebno. Mi čekamo taj momenat i da se svi svrstamo u čvrste Srpske redove i da ispunimo svoju srpsku dužnost prema Kralju i Otadžbini. 25. decembra 1942. g. Bobovo Puno Vas pozdravlja i poštuje Vaš poručnik Jovan R. Jelovac
Odgovoreno Jelovcu 4/1 43 M.L. Negotinac—Nešić Uzeti podatke M. L.10
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 142, reg. br. 23/4 (CG-V-1685). 2 Radi se o pljevaljskom srezu, teritoriji Pljevaljske brigade. 3 To je bio Bogoljub Irić, poručnik. 4 Renato Kastanjoli (Castagnoli), zamenik načelnika Štaba Komande italijanskog 18. armijskog korpusa. 5 i 6 Vojislav Nenadić Vojo je tada bio član nacionalnog odbora pljevaljskog sreza, a Grigorije Božović sekretar tog odbora. 7 Radi se o pripremama za izvođenje akcije protiv Muslimana. Akciju su četnici izveli januara 1943. u Sandžaku, gde su masovno ubijali nedužno muslimansko stanovništvo. Opširnije o tome, vidi Arhiv VII, Ča, k. 1, treg br. 1/2: pismo komandanta IDVK od 3. januara 1943. i k. 2, reg. br. 2: zapovest VK JVUO od 3. januara 1943. za uništenje Muslimana u Čajniokom srezu. 8 Limsko-sandžački četnički odredi. 9 Vidi dok. br. 172, nap. 9. 10 Mirko Lalatović; obe beleške je on dopisao, prvu mastilom, drugu olovkom.
|