BR. 210 PISMO MAJORA ZAHARIJA OSTOJIĆA OD 17. DECEMBRA 1942. KOMANDANTU ČETNIČKOG BATALJONA »GVOZDENI BATALJON« O SPOLJNOJ I UNUTRAŠNJOJ VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI I ZNAČAJU BORBE ZA UNIŠTENJE NOV I POJ1 Dragi Brate, Daje mi se prilika, da ti dam nekoliko upustava za tvoj dalji rad, koja su u vezi sa spoljnom situacijom kod naših velikih i moćnih saveznika, kao i sa našom organizacijom u zemlji. Naši saveznici, kao što ti je možda i poznato, potiskuju neprijatelja na svima frontovima. Operacije u Severnoj Africi,2 kao i u reonu Tunisa i Bizerte privode se kraju, tako da će se po završetku ove akcije, osnovica za operacije privući sasvim blizu Evropskom kontinentu, što će imati za posledicu, da se Evropa, a naročito Sile osovine potpuno izbace iz Sredozemnog mora. U vezi sa veoma povoljnom situacijom na ruskom frontu3 stvara se oko Nemačke i Italije jedan čvrsti obruč, koji ide od Lenjingrada na Moskvu i dalje preko Kavkaza na severnu ivicu Afrike, pa kroz Gibraltar ide na englesko ostrvo. Tako obuhvaćena osovina biće izložena koncentričnim napadima naših saveznika kako iz vazduha, tako i sa kopna i mora. Ovi napadi dobro pripremljeni, a upravljeni u pravi čas biće izvedeni vojskom, mornaricom i vazduhoplov-stvom u broju, koji još svet nije zapamtio. Otuda će zora svanuti i doneti slobodu našem narodu, koji se eto stojički bori protivu mrskih neprijatelja, koji našu dragu Otadžbinu pret-voriše u pravo zgarište, ubijajući sve više i više, naše ljude, žene i decu. Obzirom na ovako stanje stvari naša je situacija veoma povoljna, a naš već legendarni junak Draža Mihailović, koji je uspeo da iz velike bezpomoćnosti u koju beše zapao srpski narod, povede borbu za slavu i čast našega oružja i veličinu naše buduće Otadžbine. Danas je širom celoga sveta poznato ime našega ministra, koji je sva svoja stremljenja uputio ka tome, da se spase srpski narod od ove golgote, koju nam pri-premiše naši mnogobrojni unutrašnji i spoljni neprijatelji i koji vodeći partizansku borbu idu ka tome, da se potpuno dotuče napaćeni i izmučeni naš narod. U svrhu ovoga, kao najjača zaštita srpskog naroda i kao organizacija koja će obnoviti Dušanovo carstvo na čelu sa Kraljem Petrom II mi smo širom cele Jugoslavije uspeli da do danas izvedemo tako savršene pripreme, koje od sadašnjeg stanja do momenta izvršenja zadataka nemaju skoro nikakve razlike po vremenu i prostoru i mogu ti slobodno reći, da će naši ljudi u toj organizaciji u svemu opravdati nade, koje u njih polaže Nj. V. Kralj, Naš vrhovni zapovednik đeneral Draža Mihailović, kao i naši saveznici. Dakle sve je predviđeno i urađeno. Organizacije rade tačnošću sata, starešine su požrtvovane, a odredi disciplinovani i poslušni. Izlažući ove podatke u najširim potezima, ja jako žalim, što sam sprečen drugim obilnim poslovima, te da dođem do tebe i da ti sve to detaljnije usmeno objasnim, ali ti ćeš ra-zumeti što sve to ne mogu preko pisma da ti objasnim. No pored svega toga ja hoću u ovome pismu, da ti stavim do znanja nekoliko želja, koje mi je saopštio g. Ministar i naredio da ti ih uputim. Sem toga upućujem ti i kapetana Mitranovića Boru, kao delegata g. Ministra, koji će ti sve usmeno saopštiti, a sem toga daće ti potrebna upustva za dalji rad i daće li nešto novaca. Prema tome molim te da kapetanu Mitranoviću u svakom pogledu izlaziš u susret. U prvom redu imaš i dalje da ostaneš pod komandu slavnog vojvode Ilije Trifunovića-Birčanina, viteza Srpskog naroda iz prošlih ratova, a koji i sada i ako bolestan vodi krvave bojeve na Dinari pl. [i] u Liki, a koga ie s. Ministar odre-do tamo, kako bi se rad svih komandanata u tome kraju, kao i njihovih odreda povezao i čvršće se naslanjao jedan na drugoga. Ne treba izgubiti iz vida, da samo povezani, čvrsto se naslanjajući jedan na drugoga, možemo nešto dobro i valjano uraditi, te s toga, upravi svu svoju težnju ka tome, da što bolje ojačaš svoju organizaciju i da se što bolje međusobno povežete. Znaj to, da za tebe lično zna gospodin Ministar, a preko njega Nj. V. Kralj, a uskoro će i ceo svet saznati, jer će tvoje ime biti objavljeno preko radia Londona. Prema tome sada su na tvoj rad uprte oči Nj. V. Kralja i g. Ministra, a uskoro na tebe gledaće i ceo svet, kao na Srpskog heroja, koji nije klonuo ni u najtežim danima stradanja i iskušenja svoga naroda. Zbog toga je potrebno da ove nade opravdaš, kako tvojom čeličnom voljom za konačnom pobedom, tako i radom tvojih ljudi u pogledu reda, discipline, poslušnosti i požrtvo-vanja, a sve za dobro Kralja i Otadžbine. Samo dobro poslušna i disciplinovana vojska može izvojevati pobedu, a pobeda se približuje u kojoj moramo i mi uzeti učešća, rame uz rame sa našim saveznicima. Prema tome zavedite u odredima primernu disciplinu, red i poslušnost, a gledaj svakako, da tvoju organizaciju upotpuniš tako, da zaista bude na dostojnoj vojnoj visini. Međutim, kao što sam ti i u početku naglasio, mi za sada moramo svu svoju snagu upotrebiti u borbi protivu unutrašnjih neprijatelja, a u prvom redu protivu komunista, ostavljajući za časak spoljne neprijatelje-okupatore, protivu kojih ćemo preduzeti akciju kada zato bude vreme. Tući komuniste znači očistiti našu zemlju od najvećih krvoloka sveta, koji u svojim besomučnim postupcima ubijaju jedino Srbe. Oni-ko-munisti udruženi sa katoličkom crkvom, ustašama i gestapoom predstavljaju najveće bandite sveta i kao takvi nemaju ničeg zajedničkog sa Moskvom. Iz tih razloga komunisti nastoje da nas Srbe, kao najdržavotvornije potpuno unište i dotuku, kako bi Nemcima i katoličkoj crkvi odplatili dug, što im duguju u novcu i oružju. S toga komuniste treba da smatraš kao državnog neprijatelja br. 1. i protivu njih povedi bezkompromisnu borbu, koju voditi sve dotle dok se te proklete bande Tita i Moše Pijade potpuno ne dotuku. U svrhu ovoga priprema se i jedna akcija, sa naše strane, koja će se uskoro preduzeti,4 to je s toga potrebna čvrsta saradnja svih grupa okupljenih pod komandom Draže Mihailovića. Ovako radeći tvoja organizacija biće dostojna stare tradicije Srpske vojske i njene slavne prošlosti, koja je pod komandom neumrlog Viteškog Kralja Aleksandra I vođena iz pobede u pobedu i podigla ugled Srpskog oružja u celom svetu. Sada kada mi treba da idemo istim stopama naše slavne vojske, dužnost nam je, da okupljeni oko našega Vrhovnog zapovednika i ministra Draže Mihailovića, stvorimo novu vojsku, koja će kao jedan veliki gvozdeni malj preći preko svih naših neprijatelja i dati izraza vaskrsnute Srbinove vojničke moći u stvaranju nove države, čije će granice biti obeležene samo i jedino srpskim bajonetima. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu! 17. decembar 1942. g. PO ZAPOVESTI MINISTRAPOLOŽA I Načelnika Štaba Vrhovne Komande M. P.5 Đeneralštabni major, Zah. Iv. Ostojić Bratu Mitru Trifunčeviću, komandantu gvozdenog odreda.6   1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 222, reg. br. 1/1 (BH-P-la). 2  i 3 O situaciji na bojištima u Africi i Evropi krajem 1942, vidi Vojnoistorijski institut, Drugi svetski rat (pregled ratnih operacija), III knjiga, Beograd 1964, str. 23—54 i 145—170. 4  Odnosi se na operaciju protiv NOV i POJ u zapadnoj Bosni (vidi dok. br. 197). 5  Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab br. 1«. 6  Mitar Trivunčić (ne Trifunčević) bio je komandant četničkog bataljona »Gvozdeni bataljon«, a ne odreda. O formiranju tog bataljona, vidi dok. br. 100, nap. 4. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument