BR. 190 PISMO PORUČNIKA JAKOVA JOVOVlĆA OD 11. NOVEMBRA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O SUSRETU SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM1 Dragi čika Branko, Danas napuštam ovaj kutak Slobodne Jugoslavije pun vjere i opravdane nade da će nam sunce Slobode brzo granu-ti; presrećan sam što mi se pružila prilika da sve Vas, u koje Jugoslavija upire svoje oči, vidim da i na samom izvoru sredim svoje utiske i dobijem instrukcije za dalji nacionalni rad koji vršim sa svim patriotskim žarom sina ove namučene zemlje. Vidio sam da su Vam poznati svi naši napori od početka zloglasnog komunističkog režima pa sve do današnjih dana. Cilj moga dolaska kod Vas bojim se da se loše ne shvati jer imam utisak, da se u mnoge slučajeve tu dolazi ne kao na mesto gde treba da se prime naređenja i upustva za nesebičan rad na obnovi Domovine naše, već se dolazi radi izgrađivanja svoje karijere i svoje figure vođe. Ja sam doveo sobom grupu od 120 ljudi2 prelazeći Slobodne Srpske Planine ne da paradiram, ne da lovim činove i položaje, već jedino i isključivo radi toga, da vidim, da se osvedočim, da pitam da li je moj rad u skladu sa intencijama onih koji vode poslove Otadžbine, ili taj moj rad ima izvesno otstupanje. Ukoliko tog otstupanja bude bilo, da popravim i da svoj rad usmerim onom linijom kojom treba da vode svi oni, kojima je u današnjim teškim danima povereno da vode narodne poslove. Došao sam bio i radi toga da svoj Staroj Crnoj Gori jasno pokažem, da u onom delu naše zemlje ne može i ne sme da se vodi makakva politika koja bi bila različita od politike onih, koji su merodavni i određeni da vode Nacionalne Poslove. Sa svojim dolaskom hteo sam da svakome jasno stavim do znanja, da sve što radimo, radimo po direktivama sa ove strane, ugledajući se na ljude ovog kraja koji su već, valjda, svakako bez uvijanja dokazali, da nismo ničiji sluge i izmećari već ratnici i radnici na obnovi i uspostavi majke naše Jugoslavije. Na moje veliko i ogromno zadovoljstvo, rekli ste mi da je sve dobro i da u tom pogledu treba i dalje nastaviti. Ci-čine i Vaše reči dale su mi sve razloge da budem zadovoljan, jer sam osetio da, iako nije bilo savršenog jedinstva komande, bilo je nešto ni malo gore, jedinstvo misli, jedinstvo osećanja, jedinstvo želja i jedinstvo volje i rešenosti da se po cenu najvećih žrtava ustraje na započetom poslu. Divno li je raditi za Otadžbinu! Što je god rad teži, opasniji to je i slađi i miliji. To je časniji! Dajem svoju časnu oficirsku i ljudsku reč da ime nikakva sila neće sprečiti, dok živ budem, da ne učinim sve ono što bude u interesu Otadžbine. A tako isto da ništa nema što će me naterati da radim ili učinim ono, što nije u skladu sa našim težnjama. Našeg milog Čiču, Vas, Mirka i ostalu gospodu toplo pozdravljam Vaš 11 nov. 1942 KOLAŠIN3 poruč. boj. broda I kl. Jakov N. Jovović   1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 133, reg. br. 28/3 (CG-V-228). 2 To ljudstvo je sačinjavalo legalizovani Bjelopavlićki četnički odred. 3 Datum i mesto dopisani mastilom. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument