Br. 151 IZVEŠTAJ VLADIMIRA ZEČEVlĆA OD 24. AVGUSTA 1942.DRAŽI MIHAILOVIĆU O VOJNO-POLITlČKOJ SITUACIJI U HERCEGOVINI I POTREBI DA SE ONEMOGUĆI DELATNOST ZEMLJORADNIČKE STRANKE1 MINISTRU VOJSKE-MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA, ARMISKOM ĐENERALU GOSPODINU DRAŽI MIHAJLOVIĆU Položaj Gospodine Ministre, Dobro i sretno sam putovao. Gospodina majora Baćovića i Vojvodu Jevđevića našao sam, kod njih se nalazim i s njima sarađujem. Zahvaljujem Vam, Gospodine Ministre, što ste me uputili na dužnost u kraj gde ću moći najbolje da poslužim našoj stvari.2 Sa gospodinom Baćovićem i Jevđevićem, koje od pre poznajem, sarađujem najtešnje. Gospodin Ostojić će Vas o radu ovde obavestiti. Verujem da je on sa ovdašnjim radom zadovoljan i da će te i Vi biti zadovoljni obzirom na prilike koje su ovde do skoro vladale. Danas polazimo na put da obiđemo Nevesinje, Stolac, Trebinje, Bileća i Gacko. Na ovaj put kreće Baćović, kapetan Salatić, kapetan Risto Kovačević i ja. Potrebno je da se obiđu mnoge jedinice i da se dođe u lični kontakt sa najuglednijim i najuticajnijim nacionalnim radnicima ovoga kraja, koji mogu u narodu danas da učine mnogo i pomognu našoj opštoj stvari. Treba rešiti na terenu mnoga pitanja i dati detaljna uput-stva za organizaciju i t.d. Treba da se i vojska i narod upozna sa komandantom Baćovićem, jer njegov lični kontakt sa njima — neophodno je potreban. Kao što znate svi srezovi u Hercegovini dali su veliki broj partizana.3 Partizani su zaveli narod, jer se nacionalna inteligencija nije u to vreme zatekla u narodu, dok su partizani imali mnogo intelektualaca sa sobom. Posle užasnih zločina i nasilja koje su partizani počinili, narod je sada ogorčen protiv njih. Sada treba samo razviti jaku nacionalnu propagandu i sve će se brzo popraviti. Nedostaje i sada mnogo nacionalne inteligencije a naročito lekara i sveštenstva, pa je potrebno činiti ponovno apel na njih da se vrate u narod i sa njim rade. Mislim da bi dobro bilo na zgodan način i preko Londonskog Radia skrenuti pažnju toj našoj, da se izrazim žalosnoj inteligenciji, da se stavi narodu na raspoloženje i da mu posluži u ovim najtežim danima koje je srpski narod ikada u svojoj isto-riji doživeo. Pošto se u srezovima Hercegovine, kao i u Fočanskom srezu, koji se nalaze u rukama četnika, nalaze još ostaci opasnih partizana i njihovih ideologa, treba ove ljude što pre izvesti pred sud.4 Ovakve sudove treba što pre obrazovati i hitno raditi. Narod traži da se fizičke i intelektualne ubice naših naj-čestitijih ljudi kazne, naročito pokvareni intelektualci i narodna hološ. U tom pravcu trebala bi i Vrhovna komanda da da hitna naređenja podređenim komandantima. Trabaće zavesti što veću kontrolu o kretanju sumnjivih školovanih ljudi i žena po selima i gradovima. Napad na Foču5 i njeno zauzimanje primljeno je kod naše vojske i naroda sa neopisivim oduševljenjem. Narod veruje u svoju pobedu, jer već sada vidi stvarne rezultate patriotskog, mudrog i smišljenog rada — Vrhovne Komande. Moram, na žalost, da naglasim, da je Foča ovog puta sva opljačkana i najveći broj zgrada demoliran. Bilo je slučajeva gde su i srpske porodice opljačkane. Pljačku su vršili i četnici i susedni seljaci, muško i žensko, staro i mlado. Mnogi Oficiri nisu bili na visini, jer nisu ništa preduzeli da pljačku spreče, naprotiv bilo ih je koji kažu da je to prirodna stvar i da ne treba sprečavati pljačku nad neprijateljem. Ova pojava baca vrlo lošu sliku na naš sveti zadatak i časno i viteško srpsko i četničko ime. To što se desilo u Foči, čini se i na svim drugim mestima kuda četnici prolaze, tako da izgleda da je glavni četnički zadatak pljačkanje. U pljački nisu se pokazale nikakve razlike između Crnogoraca i Hercegovaca. Molim Vas, Gospodine Ministre, da po ovom bolnom pitanju zauzmete potreban stav i naredite najstrožije kazne, pa i smrtne. Na tužnoj svečanosti u Kifinom Selu, 19. o.m., koja je priređena na grobovima neumrlog narodnog heroja majora To-dorovića i drugova, progovorila je prava srpska duša i svest narodna. Ova tužna' svečanost doprinela je mnogo narodnom osvešćavanju. Vaš venac i mnogih ostalih položen je na grobove majora Todorovića i drugova. Raspoloženje i ljubav naroda za Kralja, Vašu ličnost i cilj kome neustrašivo gredite i služite ogroman je. Razgovarao sam sa doktorom Ismetom Popovcem, leka-rom iz Nevesinja. On me je pitao da li što znam o njegovom pismu upućenom Vama.6 Ja sam rekao da neznam ništa. Iz daljeg razgovora sa njim došao sam do zaključka da je njegov glavni cilj da zaštiti muslimane, a ne borba za srpski narod i srpsku stvar. Mi ćemo sve učiniti da muslimane međusobno zavadimo i iskoristimo za našu stvar, ali izgledi nisu povoljni. Za doktora Popovca mnogi tvrde da je blizak komunistima. Njegov brat je vrlo sumnjiv. Zato ćemo biti vrlo oprezni. Ništa nećemo učiniti što bi kompromitovalo našu svetu borbu za Srpstvo. Ovde se nalazi i Lazar Trklja. Kroz dan-dva polazi Vama. Ja sam Vama i gospodi Ostojiću i Lalatoviću o njemu, Bo-tiću i njegovom užem društvu rekao što sam smatrao da sam dužan da kažem. Na časnu reč, nisam Vam rekao ni jednu jedinu reč koja nije istinita i za sve što sam rekao imam dokaza. To vam je, u ostalom, potvrdio i rekao i gospodin poručnik Ratko Popović, a verovatno i mnogi drugi pre nas. Imaćete prilike, Gospodine Ministre, da isto čujete od drugih ispravnih ljudi. Ponovo Vas molim, Gospodine Ministre, da Trklji onemogućite da provodi partijsku politiku i njegovo kretanje i zadržavanje u Bosni i Hercegovini, ier bi niegov rad bio štetan po naše nacionalne interese. Mogli bi mu dati neku manje važnu dužnost u drugim krajevima, gde neće imati prilike da dolazi u kontakt sa ljudima — njegovim partijskim drugovima. Njegov uticaj na naš rad trebalo bi svesti na najma-niu meru. Ovog mišljenja su i Baćović i Jevđević, koiima se sigurno nemože poreći nacionalni rad kroz ceo njihov život, što kod gospodina Trklje nije slučaj. Posle našeg povratka sa puta po Hercegovini idemo za Romaniju, gde se prilike svaki dan popravliaiu u našu korist. Dolazak Jevđevića i Baćovića u Romaniju biće od velike moralne koristi. Narod stalno traži njihov dolazak u Rogatički i Sarajevski srez, gde je Jevđević najomiljenija i poznata ličnost kao bezkompromisni nacionalni rad.[nik] Gospodine Ministre, molim Vas da ovo moje pismo i moje dosadašnje utiske uzmete u obzir. POLOŽAJ 24 avgusta 1942 godine Učtiv Ing. Vladimir Zečević   1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 222, reg. br. 50/5 (BH-P-62/1). 2  Vidi dok. br. 141, nap. 8. 3  Vidi dok. br. 76, nap. 8. 4  O aktivnosti NOP-a u Hercegovini posle povlačenja partizanskih snaga 9a tog područja, vidi dok. br. 130, nap. 3. 5  O napadu na Foču, vidi dok. br. 141, 145 i 161. 6 Vidi dok. br. 126. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument