BR. 143 PISMO JOVANA KONTIĆA OD 12. AVGUSTA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU POVODOM SPORAZUMA ČETNIČKE NACIONALNE KOMANDE CRNE GORE I ITALIJANSKOG GUVERNERA CRNE GORE O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a1 Gospodine Ministre, Pošto mi se i ovoga puta nije ispunila davnašnja želja da Vas lično posetim, slobodan sam da Vam izložim ovim putem neke impresije koje mi je Gospodin Đeneral2 naredio da Vam izložim. Postignuti sporazum3 prošao je kroz neopisane smetnje i teškoće. Mi smo želeli da pred istorijom ne crvenimo. Zato su naši uslovi, s obzirom na prilike bili teški. Najveće smetnje dolazile su zbog tačke druge u kojoj se oblik državne uprave ostavlja do kraja rata. Naši politički protivnici4 u borbi su bili bezobzirni. Služili su se najstrašnijim sredstvima, koja ledi srce. Mi smo bili uporni, jer smo svesni da je sa nama narod. Ipak u samom toku pregovora došlo je do zastoja, pa čak za malo i do prekida. Zamalo pa da dođe da se narod i zemlja preda u ruke neodgovornih, a u tom slučaju posledice bi bile nedogledne. Najčestitiji sinovi ovoga dela srpskog naroda bili bi izloženi nečuvenim progonima, kad dođe sloboda — ko bi je sačekao i ko bi i ovaj ostatak naroda sačuvao od haosa. Naši protivnici u toj nebratskoj borbi nisu imali nikakvih uslova. Oni su podneli čistu hartiju s molbom: »Naredite šta da radimo« ! Sve što je bitno u našim zahtevima ostalo je i mi smo savladali prepreke. Sa teškim srcem prihvatili su ga i ako su njihove simpatije stoprocentno na njihovoj strani. »Narod je Vaš, a vođe bez naroda sa jednim malim izuzetkom oko Ce-tinja — to je naše« priznali su lojalno na kraju pregovora. Mi i dalje od njih nećemo ostati pošteđeni, jer su u službi okupatora, ali naša borba sad će biti olakšana. Da ta šačica bednika neće ni dalje mirovati svedoči i ovaj letak koji pod-gurkuju jedan drugome, (prilog)5 Gospodine Ministre, Ako ima sreće u nesreći, to je što je u ovim strašnim trenucima među Crnogorcima đeneral Blažo Đukanović. Zar nije sreća da Crnu Goru vodi čovjek koji je viteški vodio 1918 godine. Za nas njegove vojnike, to je najveća garancija da idemo i da ćemo ići pravim putem u susret srećnoj budućnosti. On i jedna znatna grupa beskompromisnih patriota nije žalila u borbi protiv trostrukog zla koje je pritiskalo naš narod ni život ni imanja. Žrtvovali su sve da su mnogi zaboravili na svoje porodice koje grcaju u materijalnoj bedi. Gospodine Ministre, Imam nalog da Vas zamolim da uložite svoj veliki autoritet i gde god je to potrebno da izgladite nesuglasice u koliko bi se pojavile kod pojedinaca na našoj strani, jer nam nikad nije potrebnija sloga nego danas. Sa svoje strane mogu napomenuti da to niko ne može bolje učiniti od Vas i Gospodina Đenerala Đukanovića. Naši protivnici i to iskorišćavaju u borbi protivu nas. Mi mlađi bićemo srećni da primamo i izvršavamo Vaše naredbe, pa ako je potrebno i izvršujući ih i živote da položimo, jer smo svesni da ih dajemo za Otadžbinu. Gospodine Ministre, Zato što me lično ne poznajete, dozvolite mi da Vam kažem o sebi samo nekoliko reči. Proveo sam sa službom u Srbiji 20 godina. Bio sam dve godine referent Ministr. prosvete 1939. g. postavljen sam za banskog školskog nadzornika na Cetinju. Sticajem prilika bio sam jedan od vođa demonstracija protiv Trojnog pakta. Govorio sam, pa sam bio pomenut i iz Londona. To mi je mnogo škodilo. Posle okupacije napustio sam dužnost i otišao u selo. Za svoj rad osuđen od partizana nasmrt; bio napadnut i u napadu ubijen jedan od napadača; komandir čete od 11—II—42 a kad je potreban vojnik i tu sam. Ovo samo zbog toga što Vam piše jedan nepoznat Vaš vojnik.. Molim Vas izvolite primiti uverenje moje odanosti i poštovanja 12—VIII—1942 g. Žabljak Jovan M. Kontić banski školski nadzornik 1  Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 144, reg. br. 20/1 (CG-P-9). 2  Odnosi se na Blaža Đukanovića. 3  O tom sporazumu vidi dok. br. 132, nap. 15. 4  Odnosi se na tzv. zelenaše, koji su bili politička struja u Crnoj Gori iz vremena ujedinjenja 1918. godine. Sledbenici su tzv. pravaša koji su se u periodu političkih borbi u Crnoj Gori s početka XX veka konstitu-isali u zasebnu političku struju, nasuprot tzv. klubaša, protivnika apsolutističkog režima kralja Nikole. Zelenaši su za protivnike imali tzv. bjelaše, pristalice bezuslovnog ujedinjenja (i jedni i drugi dobili su ime po boji letaka koje su izdavala). Kasnije su se od zelenaša formirale dve zasebne struje: separatistička i federalistička. Četnici su separatiste najčešće nazivali zelenašima. 5 Taj letak redakcija nije pronašla. Međutim, o njemu se govori u naređenju Blaža Đukanovića od 15. avgusta 1942. za suzbijanje svih akcija protivnika sporazuma o saradnji četnika i italijanskog okupatora. Letak je izdao tzv. Crnogorski patriotski front, zelenaši (Arhiv VII, Ča, k. 134, reg. br. 21/3). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument