BR. 136 IZVEŠTAJ ŠTABA ČETNIČKOG PUKA »KRALJ ALEKSANDAR I« OD 5. AVGUSTA 1942. KOMANDANTU DINARSKE DIVIZIJE O NAPADU NA PARTIZANSKE SNAGE U REJONU SRBSKOG KLANCA1 ŠTAB ČETNIČKOG PUKA »Kralja Aleksandra I« Str. Pov. Br. 59 5 — VIII. 1942 god. Na položaju Izveštaj o toku započetih operacija,2 dostavlja KOMANDANTU DINARSKE DIVIZIJE. — Strmica. — Po zauzetom položaju na koti Bilek i Ćulum,3 zadatak je bio ovog Puka da pojača četu Stožišta i da s njima održava vezuo  zajedničkom radu protiv neprijatelja, kao i to da onemogući partizanskim hordama napad na sela Stožišta, Mračaj, Zaselaki  Strmicu, te svako prebacivanje tih hordi bilo iz Dinare u Borovaču i obratno ili Borovača—Tiškovac—Crni vrh i t.d. Ovaj puk držao je položaje sve od početka ove akcije koja je još u toku. U saglasnosti bratom poručnikom Božovićem Žarkom predviđeno je da se u opšte nije moglo po zapovijesti Komandanta Divizije za operacije ništa preduzeti zbog toga što je po planu bilo predviđeno, da će za ovu akciju biti grupisano 300. četnika i da će biti potpomognuta artiljerijom iz Strmice i Grahova. Međutim, ovaj puk raspolagao je u to vreme sa 70. boraca uključivo i rashod. Puk Gavrila Principa pod komandom brata poručnika Sućura Milutina dao je svega 8. boraca, Mračaj i Kninsko polje doveli su 26. i Zaselak 13. a Stožišta 30. boraca. Što bi značilo svega 147. boraca. — Od ovog broja trebalo je ostaviti jednu desetinu sa puškomitraljezom koja bi štitila u pozadini Štab i kuhinju, drugu desetinu sa puško-mitraljezom trebalo je da ostane na koti Bilek, koji bi štitila naše levo krilo i održavala vezu sa komandirom čete Zaselak, za koga se u ono vreme uopšte nije znalo gde se sa svojim borcima nalazi pa i ako je Komandir prve čete ovoga puka više puta urgirao iz-veštajima kao i usmeno kod te Komande, da se uspostavi stalna veza bar patrolama, što je jedva poslednjih dana uspjelo. — Jedna jaka desetina trebala je da ostane više Trivan-Dola i to sa teškim mitraljezom, koja bi štitila naše desno krilo i otežavala neprijatelju napad sa boka i prebacivanje u pozadinu. Kada se oduzme ovaj broj znači: Ostaje za daljnju operaciju svega 107. boraca, to bi značilo jednu trećinu od predviđenog broja to je prva nemogućnost, predviđene akcije. Što se tiče artiljeriske vatre ona se po onom može smatrati da uopšte nije bila. To je već druga nemogućnost. — Drugi dan u jutro brat poručnik Šućur Milutin sa svojom desetinom napustio je položaj uzevši sa sobom 4. sanduka municije i 1/2 sanduk bombi, 700. konzervi i toliko hljebova i dvopeka, ostavivši Mračajčane i Kninjane bez svakog sledovanja.— Što se tiče neprijateljskih i terenskih prepreka, koje su stajale suprotno nama neprijatelj je skoncentrisan uzduž od Borovače preko Tavana i Vrlinc-a,4 preko Bata-Tiškovac u jačini od 500. boraca, 2. teška i 6. puškomitraljeza, što znači 5:1 plus teren koji je prirodno neosvojiv usled naglog nagiba i kamenovitih klisura, tako da su konačno nepristupačni, što mislim da je to poznato većini stručnjaka onih koji su plan za operacije predviđali. Neprijatelj nas je primorao sa svojom svako-trenutnom vatrom i prepadima, da smo morali ostati u defanzivi sve dotlen dok ta Komanda nije predvidila da se prvi plan koji se je odnosio na nas kao desno krilo delomično izmeni,— Drugi[m] izmenjenim planom došla su dva talijanska topa i 35. boraca od puka Gavrila Principa pod Komandom brata Vojvode Bogunovića Brane i kao operativnih oficira, braće poručnika Cvetićanina Milana i Šućura Milutina. 3. VIII. o.g. pod zaštitom artiljeriske vatre, naše desno krilo preduzelo je ofanzivu preko sela Trivan-dola da bi izravnali i zauzeli položaj čukama ivice Tavana, ali u ovoj akciji bili smo suzbijeni jakom neprijateljskom vatrom i tako reći jurišnom borbom izgubili smo borca brata pok. Bilića Uroša iz puka »Gavrila Principa«, te tako u prvi sumrak naše desno krilo primorano je bilo da se povuče na svoj prvobitni položaj. Posle ovog neuspeha moral među borcima, a naročito kod puka Gavrila Principa opao je i sami njihovi Komandanti saopštili su svojim borcima da se vraćaju svojim kućama odnosno u Grahovo.— Komandir Kninsko Polje brat Dešić Niko sa svojom desetinom boraca nije ni učestvovao u ovim borbama, pošto je primio za tri dana suhu hranu — pa istrošivši hranu i zatc vreme dok je bio tobože u sastavu ovog puka, nalazio se je u selu i u Grahovu pijući i pucajući preko naših boraca, a po noći u pojatama, nakon tri dana otišao je sa svojim borcima za Knin ne javivši se ni Komandantu ni njegovom Zamjeniku. Prema napred izloženom smatram da je ovaj puk do poslednje tačke po predviđenom planu izvršio ili pokušao izvršiti svoj zadatak, usled toga molim Komandanta da naš rad nesmatra kao delo sabotaže i da sve napred navedene teškoće uzme u obzir i krivice do kog postoje da se onome i pripisuju. U koliko Komandant smatra da je ovaj izveštaj izmišljen ili netačan, da se odredi jedna stručna komisija u koju će ući objektivni ljudi da stvar konačno ispitaju i da se prema krivcima po vojno-četničkim propisima po nadležnosti postupi. Naš cilj borbe je jedini zadatak ne samo u ovoj borbi već u svim operacijama bio je taj: da u svim mogućim sredstvima moralno i materijalno pomognemo brata Vojvodu Momčila Đujića i Mirka Marića kao i sve ostale četničke organizacije, što smatramo i u buduće na pravednoj bazi činiti, jer jedino na ovaj način možemo potpomoći našu opštu stvar i našu četničku organizaciju. Nakon izgubljenog svega što smo imali pa i same živote zalažemo za Kralja i Otadžbinu, gubeći naše hrabre borce i najbolje sinove ove zemlje u borbama, kao što je slučaj Tičevo, Peulje, Sajkovići, Kozjak, Promina, Kosovo i Uilica, onaj ko bi nas nazvao saboterima, pljačkarima i izdajnicima naše svete četničke organizacije, smatramo da bi taj učinio najveći greh koji može da počini jedan čovjek. Ovde neiznoseći žrtve kojim smo platili u borbama protiv krvoloka Ustaša i Pavelića hordi, započetim od 14. VI. 1941. g. Nema onoga kobi nas mogao omraziti i zavesti da napustimo našu svetu misao, koja nam je jedina da potpomognemo našeg Kralja, Vrhovnog Komandanta Dražu Mihailovića i Srpski narod. Žao mi je u koliko sam obavešten da su se u čisto naše vojno-četničke poverljive i obične prirode stvari umešala nenadležna lica, kojima se je dalo povjerovati da borci puka »Kralja Aleksandra I«, na položaju u Stožištima, pale kuće, pljačkaju imovinu i čine sve što nije dostojno i što se zabranjuje jednom vojniku, jer do danas nijedna kuća od strane naših starešina i boraca nije zapaljena. Goveda zbog kojih je nastala prepiska, morao sam napustiti glavne i neodložene poslove, da se u ovom izveštaju što činim protivno postojećih propisa, dotaknem i tog pitanja, smatram da se uopšte nemože nazvati pljačkom, jer goveda su oterana ispred straže partizana i od kuća iz kojih su partizani pucali na naše borce koji su se spuštili šumama blizu partizanskoga sela u cilju izviđanja i kretanja neprijatelja, pa kada je na njih pripucalo, — zagrabili su goveda o kojima je reč, a po ovlašćenju Komandanta puka. U koliko se ovo smatra pljačkom i otimačinom, molim da se odredi stručna komisija i da izađe na lice mesta o čemu će se moći lično uvjeriti.— Nadam se da će Komandant naći za shodno da se sa ovim jednom likvidira, a za ubuduće molim da izda stroga naređenja kojih se moramo bez razlike svi i po svima pukovima striktno pridržavati, ko protivno bude radio protivu njega po vojno-četničkim propisima i u interesu organizacije najstrožije po nadležnosti postupiti. Prednji izveštaj dostavljam Komandantu s molbom na daljnju nadležnost. Po ovlašćenju Komandanta Komandir I. čete. Bran. S. Torbica M.P.5 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 151, reg. br. 38/4 (H-V-130). 2  Reč je o četničkoj akciji u rejonu Otrića (Arhiv VII, Ča, k. 151,. reg. br. 26/4). Akcija nije postigla željene rezultate. Opširnije, vidi dok-br. 129; Zbornik NOR-a, tom V, knj. 6, dok. br. 41, 55 i 56. 3  i 4 Ta mesta nisu nađena na karti 1:100.000. 5 Okrugli pečat: »Štab četničkog puka Kralja Aleksandra I«.