BR. 124 IZVEŠTAJ MAJORA PETRA BAĆOVIĆA OD 18. JULA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJlĆU O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U ISTOČNOJ BOSNI I HERCEGOVINI1 Dragi čika Branko Do sada sam Vam poslao dva izveštaja.2 Stalno sam na terenu, dan i noć trčim da bi Vaše naređenje u celosti izvršio. Ovde je pojava kao i u drugim krajevima bolesna ambicija pojedinih ljudi. Trudio sam se da stvari uredim i svršim onako kako ste mi izdali usmeno uputstvo. Izvestio sam Vas da su se partizani povukli iz Ćureva3 to je bilo po izveštaju kapetana Nešića. Doznao sam putem kurira da partizana ima u Ćurevu zato sam tražio hitno da se napadnu. Obišao sam Kalinovik i došao u vezu sa Komandantom Jahorinskog bataljona, Obaljskog bataljona, Zagorskog bataljona i Fočanskog odreda. Izradio sam zapovest za napad na Ćurevo koju Vam prilažem.4 Prva i sveta dužnost bila mi je to da svakoga obavestim da je jedini nadležan čiča da izdaje sva naređenja i uputstva. Danas je ceo srpski narod sa čičom i pored čiče i svi drugi autoriteti ravni su nuli. Bila mi je sveta dužnost kako u Bosni tako i u Hercegovini da javno govorim i izložim smernice čičine. Danas vidim i konstatujem da su se ljudi pojavili da putem čičinog autoriteta pred očima imaju neke bolesne ambicije. Vidim da i bosanski četnici u osustvu mome napadaju me, ali je to za mene sve sitno.5 Danas je vreme gde se treba brzo raditi. Izvestio sam Vas o namerama Hrvata da učine u Hercegovini ono što su učinili u Bosni, ako bi se to desilo četnička akcija u Bosni i Hercegovini bila bi uništena. Mi moramo Hrvatima sprečiti ulazak u Hercegovinu po svaku cenu. Došao sam u vezu sa Hrvatima gde nam se nude neki od njihovih vođa da će razoružati miliciju, staviti nam oružje na raspoloženje, proveravam da li je to tačno, a i potrebno je-da na vest način putem njih razoružamo miliciju. Ako ne bi sprečili Hrvate u Hercegovini ljudi bi izgubili veru u nas. Ovi bosanski bataljoni sa kojima sam došao u vezu a i hercegovački raspoloženi su po cenu glave da spreče ulazak Hrvata u Hercegovinu. Prilažem Vam pismo g. Botića koje je upućeno meni i kapetanu Kovačeviću iz koga ćete videti stav bosanskih četnika, odnosno operativnog štaba na čelu sa Botićem.6 Prebacuje mi se da sam odveo ljude i da ih upotrebim i borbi protiv komunista u Cr. Gori, dok za njih ima mesta u borbi u Bosni. Vi znate a to se i pokazalo na terenu da taj Bosanski štab nije hteo borbu protiv komunista nego je bežao preko Drine radi spašavanja svojih glava. Izlišno je da Vam pišem da su ti ljudi došli po odobrenju Botića. Vi to najbolje znate i čiča kada ste govorili sa ljudima. U ostalom čiča Branko je sam ovo sve radio i došao sa ljudima po Vašem naređenju. Moje držanje i rad ostavljam Vama da cenite. Ja nisam ni protiv koga, ali sam protiv onih koji hoće putem čiče da stvaraju neki politički kapital. Vojvoda Birčanin i Jevđević kažu da je ista pojava u Hercegovini kao u Bosni nesretna politika. Pismo koje je upućeno od strane Birčanina saznao sam naknadno da u njemu postoje neki predlozi za odlikovanje i unapređenje.7 Mislim da bi sa time trebalo stati dok se ne uverite na licu mesta. Ponovno naglašavam da je ovamo istinski borac i čovek koji [se] najviše borio pop Perišić. Kao merodavnog i najmerodavnijeg koji sa nikim neće da razgovara i nikoga neće da sluša samo čiču. Potrebno je da njegovo mišljenje čujete za celu Hercegovinu. Potrebno je da odmah organizujemo jednu leteću brigadu na čelu sa poručnikom Vidačićem, koji je hercegovački sin i poznat kao odličan i nekompromisan borac i čovek koji će izvršiti bez pogovora sva naređenja. Ovde ima ljudstva dosta. Kod mene se javilo dovoljan broj mladića iz moga kraja i Hercegovine. Birčanin i Jevđević i pop Perišić ovaj moj predlog zaleteću brigadu primaju i smatraju da je to stvar hitna, ali ja neću bez Vašega naređenja i odobrenja ništa da uradim. Komunisti koji se nalaze kod Konjica i Prozora8 još se tamo nalaze i na moj izričan zahtev tražio sam da odmah budu napadnuti. To sam učinio jer po ovome pitanju znam Vaše mišljenje. Nevesinjski, Stolački i drugi potrebni odredi odmah su se uputili u pravcu Konjica. Jučer sam bio u Nevesinju i dobio vest da su se naši četnički odredi približili Konjicu i da se očekuje pad Konjica u toku današnjeg dana. Ovo sam uradio i u ime Vaše zahtevao jer nesmemo dozvoliti da komunisti ostanu dalje u Konjicu.9 S obzirom na situaciju u Hercegovini i Bosni potrebno je da dođete i da se sastanete sa ljudima iz ovih krajeva i da se uverite o stvarnoj situaciji. Ne bih želeo a i teško mi je da donosim neke odluke bez Vašeg prisustva. Molim Vas čika Branko da sa čičom dođete. To bi potrebno bilo i mislim da je sada to najvažnija stvar. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu. 18 juli 1942 god. Položaj. Ištvan10 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 171, reg. br. 33/2 (BH-V-1974). 2  Te izveštaje redakcija nije pronašla. 3 Vidi dok. br. 121, nap. 8. 4 Nalazi se u Arhivu VII, Ča, k. 171, reg. br. 33/2. Njome su regulisani napadni zadaci Jahorinskog, Obaljskog i Zagorskog bataljona, Fočanskog i Gatačkog odreda i odreda majora Petra Baćovića i kapetana Ivana Ružića — oko 2.300 ljudi. 5 i 6 Vidi dok. br. 122. 7 Vidi dok. br. 120. 8 i 9 Odnosi se na jedinice Grupe proleterskih brigada (vidi dok. br. 121, nap. 10). One su 14. jula 1942. napustile Konjic. Opširnije vidi M. Leković, n.d., str. 130—138. 10 Petar Baćović. Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument