BR. 113 IZVEŠTAJ KOMANDANTA DURMITORSKOG ČETNIČKOG ODREDA OD 29. JUNA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O SITUACIJI U SANDŽAKU I DURMITORSKOM SREZU1 GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI SITUACIJA U SANDŽAKU: Na Kamenoj gori bila je glavna partizanska snaga, prema kojoj je bio moj odred jačine 400 četnika.2 Kapetani Kijanović3 i Đoković, pobegli su sa položaja bez ikakvih razloga i moga znanja, zbog čega je Đoković razoružan i pritvoren u Novoj Varoši, a Kijanović je izbačen iz akcije. Prilikom drugog begstva sa položaja kapetan Kijanović izvestio me je tek sa Kolovrata, da vojnici neće ni da čuju da se više bore, i da ja računam samo sa onim što imam. Požeški odred koji je bio na tom pravcu, nije u prvo vreme takođe hteo da se bori, navodeći razlog begstva kapetana Kijanovića i Đokovića. Ovo je sve učinilo da je do borbe na Kamenoj gori došlo malo docnije, ali ni jedan četnički odred u Sandžaku nije ni jedne stope kročio sve dotle, dok Kamena gora nije pala. Po broju žrtava i veličine borbe smatram i mogu i aktima dokumentovati, da je to bila glavna i skoro jedina borba u Sandžaku, posle koje n[a] četnike nije nigde skoro ni puške opaljeno. Pored svega navedenog, saznao sam, da je podnet izveštaj da u opšte mi koji smo operisali preko Kamene gore nismo bili ni potrebni. Iz depeša majora g. Glišića, koje glase: »po ceni ma kakvih žrtava ovladajte Kamenom gorom, jer je zbog Kamene gore ukočena sva akcija,« vidi se, da je izveštaj koji je podnešen Gospodinu Ministru netačan. Saznao sam, da je podnet od nadležnih tačan izveštaj o pljački po Sandžaku. Prema narodu nije se ponelo onako kako sam ja očekivao. U Sandžaku je narod miran, i sa lepom rečju moglo se je sve postići, i ovaj zastrašeni narod nije trebalo maltretirati. Ja sam od ranije poznavao skoro svakoga četnika i stanovnika, te sam sve one za koje sam siguran bio da su silom okolnosti bili u partizanima puštao svojim kućama, a one koji su po mom odobrenju bili u partizanskim redovima, kao moji dostavljači, odmah primio u moje redove. Cilj mi je da povećam broj ispravnih nacionalista, a to sam mogao postići samo ako na lep način povučem sve sigurne i poštene ljude u Sandžaku, koje sam lično poznavao. Narod je bio prestrašen, i bilo je ljudi da se po nedelju dana probija dok dođe do mene da se prijavi, jer kažu nisu zbog rđavog postupanja imali poverenja u najbližu četničku komandu. To je dovelo do vrlo velikog zastoja u organizaciji, do konfiskovanja imanja i ispravnih građana, a to sve do negodovanja i upoređenja, četnika i sa partizanima. Slučaj u Bobovu. Ovakav moj postupak učinio je, da sam dobio opomenu da mnogo štitim partizane. Svaki koji je samnom borio se na život i smrt, pa ako su bili komunisti, smatram da sam postigao uspeh 100%. Veliko negodovanje kod naroda je bilo predavanje partizana i onih koji su se javljali Italijanima, što je činila pljevaljska milicija, zbog toga i danas imam kod sebe 50 četnika iz Sandžaka koji nesmeju da se vraćaju kod Milicije. Veliko negodovanje kod mojih četnika iz Meljaka nastalo je zbog toga što je poručnik Jelovac postavio za starešinski kadar sve one koji su do juče starešine partizana, a četnike koji su bili samnom, i koji su većinom aktivni podoficiri, zapostavio i ako su bili prilikom organizacije nacionalisti, i po sposobnosti garantujem da ih nema sposobnijih niti kuražnijih u toj opštini. Jelovca sam pozivao nekoliko puta da dođe te da mu skrenem pažnju na tu činjenicu ali on u opšte nije došao. Slično je bilo i na Kamenoj gori, pozivao sam ga da uredi kao intendant pozadinu, jer sa sobom nije imao samo 6 četnika, te ga za borbu nisam mogao računati, ali on ni to nije izvršio nego otišao kod Plevalja i tu za sve vreme borbe na Kamenoj gori bio kod jednog vodnika Brašanca. Trebalo bi mu narediti da za starešine postavi četnike, bez obzira na ranije činove u vojsci, jer ako ostane ovako, biće u Ljubišnji više nego 120 partizana koliko izveštavaju da ih danas ima. Pala mi je primedba manje sa Italijan[ima]. Ja sam bijo određen od strane majora g. Glišića da pregovaram sa Italijanima, zašta mi je dao i pismeno punomoćstvo. Kao takav išao sam nekoliko puta radi dozvole prelaza preko r. Lima4 kao i uzimanje municije i regulisanja hrane. U svim tim konferencijama razgovarao sam na ravnoj nozi, a opšta stvar imala je vidne koristi, naročito u pogleda puštanja iz zatvora mase zatvorenika iz Plevalja koji su zatvoreni na intervenciju Milicije i Muslimana. Situacija u srezu durmitorskom: Organizavao sam Planino pivsku i Crkvičku opštinu. Postoje dva bataljona po 70 četnika i u svakom bata-ljonu po 1 četa pozadinska jačine 100 četnika. Od ovih ima naoružanih svega 250 četnika, a ostali su bez oružja za sada. Starešinski kadar popunjen je mojim četnicima od ranije i onim koji su bili u šumi sakriveni od partizana ili onim koji su bili u nemilosti kod partizana, bez obzira na starešinske činove koji pojedini imaju. Bataljoni i čete su teritorijalni. Teritorija 1. bataljona je: Južno lokvište — Bavani, na severu Sumorova gora — s. Vojvodići — s. Nedajno, na istoku Durmitor — vel. Stulac, na zapadu r. Rva. Teritorija 2. bataljona: od severne granice ovoga bataljona do r. Tare i Pive. Čete su takođe teritorijalne, po selima, a pozadinska četa ima 3 voda i svaki vod popunjen je sa teritorije pojedine čete pa sam ih tako i nazvao, sa teritorije 1. čete 1. vod i t.d. Čete nose naziv »pozadinska Četa« 1. bataljona i pozadinska četa 2. bataljona«. (Sedište bataljona): 1. u s. Pišču a 2. u s. Rudine. (Sedište komandanta odreda):5 u s. Trsa. Na teritoriji svake opštine postoji žandarmerija i to u s. Rudine, jačine 20 četnika (17 sa oružjem), a u s. Trsi 15 četnika. Zadatak je ovih Žandarma — četnika čisto policiski. Na teritoriji obadve opštine postavio sam tajne patrole i to u s. Rudine od 6 a u s. Trsi od 5 četnika. Ove patrole snabdevene su sa petokrakim zvezdama, i imaju zadatak da se kao partizani pojavljuju kod svih onih za koje se veru je da održavaju vezu sa partizanima. Imaju moje objave sa naznačenjem da prilikom izvršenja zadatka mogu nositi petokrake zvezde. Ovo su mi najsigurniji četnici koje sam mogao imati. U svim drugim prilikama ovi nose četničke značke. Pored napred navedenih tajnih patrola, imam iste patrole, bez oružja sa istim zadatkom. Niko od četnika, izuzev komandant Pivskog odreda, nezna za ove patrole. Narod u ove dve opštine je nacionalan, vojnički prvoklasan, no ne disciplinovan, i najveći protivnik ustaša i muslimana. Protiv partizana borili su se prilikom mog prelaska r. Pive odlično, i u toj borbi uvideo sam da su veliki njihovi protivnici. Iz ove dve opštine nije se bilo javilo do pre dana6 25 partizana, od kojih je jedan luđak, jedan na silu odveden — sveštenik 60 godina i 5 čobana. Idejnih komunista ima u ove dve opštine svega 3. U aktivne bataljone uzeo sam one koji se nisu nigde istakli u partizanskim akcijama. One koji su bili sa partizanima i istakli se u njihovim akcijama, da nebi sedeli kod kuća, formirao sam u radničke čete i takva jedna nalazi se na Rudinama, popravlja školu i crkvu a jedna u Žabljaku radi na podizanju Žabljaka. SITUACIJA U ŠARANCIMA: Prilikom prolaska četnika formirane su na brzu ruku dve čete od prvih prijavljenih i žandarmeriska stanica na Njegovuđu. U četnike su ušli mnogi koji to ne zaslužuju obzirom na ulogu i položaje koje su zauzimali kod partizana, pa često dobijam prigovore od mojih najboljih četnika: »Ne možemo da nam komanduju partizanske vođe«. Ovo je sve dok se ova opština ne formira. Narod u ovoj opštini je nacionalan i iz nje su skoro sve žrtve poubijane na Žabljaku, te je protiv partizana ogorčen, i protiv njih će se u većini boriti. Obzirom kako je do sada ovde bila i suviše mala snaga, nekoliko žandarma, to su partizani koji se još nalaze u šumi širili propagandu, a i danas je šire da će četnici skoro da pobegnu jer o[vde] dolazi 20.000 partizana iz Srbije i Bugarske, pa narod zastrašen strahovitim terorom, još se pribojava i ima ih još na dve stolice. 1. jula 1942 godine, pristupiću organizovanju Šaranske opštine na isti način kao i Planino-pivske i Crkvičke.   SITUACIJA U DURMITORSKOJ OPŠTINI: Kod ove opštine situacija je najgora. Sve zlo što je poteklo, sva nedela koja su počinjeli, svi džela[ti] su sa teritorije ove opštine. Iz nje se nije javilo do sada 130 partizana, idu u grupama od 30 do 50 ljudi. Vrše agitaciju, prete, čine nasilja nad porodicama ubijenih četnika i druga nedela. Do sada protiv njih nisam mogao ništa preduzeti, jer sam na položaju i zauzet organizacijom Pive, sada smatram da je neophodno da Pivu za neko vreme ostavim dok ove dve opštine ne organizujem, pa ću stoga 3. ovog meseca vratiti se u Pivu i dovesti ostatak Durmitorskog odreda i štabske čete, kako bi mogao urediti Durmitorsku opštinu, u kojoj se obzirom na stanje koje u njoj vlada moram najviše zadržati. SITUACIJA NA GRANICI SREZA: Na r. Pivi uhvaćena veza sa Bjelopavlićima, koji se smatraju kao četnici Baja Stanišića. Poslati kuriri sa pismom po usmenom naređenju. Poslati kuriri kod popa Perišića po usmenom naređenju. Prebacuju se pojedine trojke i petorke i predaju se četnici [ma]. Na svim gazovima i prelazima nalaze se četnici a na mostu Tari 1 četa, 1 četa na mostu na r. Pivi, 1 četa kod s. Mratinja 1 bataljon kao rezerva u s. Rudike, i u s. Rudine 1 četa. Ovo je sve od Planino Pivskog odreda bez delova Durmitorskog odreda i štabske čete, koji se takođe kao rezerva nalaze u s. Rudinama do 5 ili 6 idućeg meseca, kada ću ih povući u Durmitorsku opštinu. SITUACIJA r. TAROM OD UTOKA r. SUŠICE PA UZVODNO JE SLEDEĆA: Straže su vrlo slabe, po nekoliko ljudi, i imam obaveštenje da se partizani prebacuju iz Sandžaka i obratno. Odmah po formiranju Saranske opštine (organizaciji) postaviće se jedan vod na Tepcima a jedna četa na skeli kod Durđevića Tare i Lever Tare. Jedan vod mora biti na prelazima kod Poda, Kozila i Rudanačkih Stena, sve prema s. Brajkovači. Iz priložene naredbe vidi se podela dužnosti.7 Dinamo-mašina je donešena na Njegovuđu. Nameravam da stavim u pogon pilanu na Njegovuđu, od koje bi imali neocenjive koristi, pa nam je dinamo mašina preko potrebna, a na drugo se mesto nebi mogla ni montirati, po izjavi stručnjaka, jer nema pogonskog materijala. Pavle Đurišić tražio je, da se ta mašina montira na Žabljaku. Od nje na Žabljaku ne bi bilo nikakve koristi jer nema kabla-sprovodnika ni da se sprovede u jednu zgradu, a kamoli da se povezu te dve zgrade koje su ostale. Na Njegovuđe služila bi kod pilane, a pored toga mogla bi tu puniti akumulatore, instalirati jedan radio aparat za davanje vesti i t.d. Ako je Vama neophodna, ja ću Vam je odmah poslati, ako je imate gde montirati. Osećao se veliki zastoj, a naročito u suđenju, šta mi je dalo povoda da odredim svakome uloge i izdam priloženu naredbu. Naredbu sa porodicama ne prijavljenih partizana objasnio sam usmeno. Molim da mi se dodeli najmanje 5 do 10 mitraljeza i puško-mitraljeza i 200 pušaka i nešto novaca, sa kojim bih mogao staviti što pre u pogon pilanu u Njegovuđu. Bilo bi mi potrebno oko 200.000 dinara. Ovaj novac predao bi se ekonomskoj sekciji koja se bavi svim materijalnim pitanjima na ovoj teritoriji. S molbom na nadležnost. 29 juna 1942. g. Položaj M.P.8 KOMANDANT kapetan, Nikola S. Bojović 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 140, reg. br. 2/3 (CG-V-1397). 2  Prvi napad na Kamenu Goru (koju su branili 2. zlatarski NOP bataljon i jedna desetina iz Mileševskog NOP bataljona) četnici su izvršili 16. maja 1942. i uspeli da je zauzmu. Sutradan su pomenute partizanske snage, uz pomoć 4. pljevaljskog NOP bataljona, izvršile protiv-napad, razbile četnike i povratile izgubljene položaje. Sledeći četnički napad na Kamenu Goru izveden je 21. maja kada su je zauzeli bez otpora. U rejonu Kamene Gore tada su se nalazili 2. zlatarski i 2. i 4. pljevaljski NOP bataljon. Pod uticajem neprijateljske propagande i demoralizacije boraca, 4. pljevaljski bataljon se posle tih borbi raspao. Potpunije o tome, M. Ćuković, n.d., str. 314—324. Vidi dok. br. 93, 94, 97 i 98. 3 Nikola. 4  Vidi dok. br. 83, nap. 11. 5  Odnosi se na Durmitorski četnički odred. 6 Tako u originalu. 7 Prilog nije nađen. 8 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojake u otadžbini — Gorski štab br. 121« (tada Durmitorski četnički odred, kasnije Durmitorska četnička brigada). Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument