BR. 109 PISMO MAJORA PETRA BAĆOVIĆA I KAPETANA RUDOLFA PERHINEKA OD 15. JUNA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O SITUACIJI U REJONU FOČE1 Dragi čika Branko!                                                 15-V-10,30 Čelebić Tvoja pisma od 10. i 11. ov.m.2 primili smo 14. ov.m. u 21. čas u s. Čelebiću. Situacija: 1. — Kao što sam ti javio u pismu od 12 ov.m.3 naše kolone izbile su na liniju r. Drina — Piva od Foče pa uzvodno od Huma (ne znam tačno mesto) — ali pretpostavljam do utoka r. Vrbnice u Pivu, jer bi to bila 1. Pavlova kolona. 2. — Sve trupe na d. obali Tare nalaze se sada pod k-ndom majora g. Baćovića. Na d. obali Pive od Huma južno nalazi se major Vesković4 i Bojović. 3. — Događaji kod Foče: kada je Baćović stigao do Foče u njoj nije bilo Italijana, već svega 40 hrvatskih oružnika pod K-dom nadpor. Štimeca i 1 četa od 270 ustaša. Baćović je ušao i načinjen je sporazum5 o očekivanju odluke sa Cetinja i Zagreba o pripadnosti Foče, što je trebalo svršiti diplom. putem. Zato je, po dogovoru na Šćepan polju6 između Baćovića, Miloša7 i Pavla, Pavle otputovao da preko svojih ljudi urgira na Cetinju da Foča pripadne njemu, odnosno njegovim odredima. Glišić je otputovao za Beograd da bi, po njegovim rečima, i tamo što učinio za tu stvar. Ali ja u taj uspeh ne verujem jer je stigla Glišiću Nedićeva depeša, neka prekine sve operacije — da ne ulazi u Foču — jer bi to po njihovu stvar imalo vrlo neprijatnih posledica i to baš sada, kada se vode neki diplomatski pregovori o tim pitanjima granica. Glišićevi ljudi kod Foče nisu u opšte učestvovali; kod Foče bili su samo Baćovićevi ljudi i bataljon Mila Radovića iz okoline Goražda, koga je Bačović pozvao da mu se pridruži za sadašnje operacije — a već je od ranije u njegovom odredu. Sa-danje brojno stanje Bosanaca i Hercegovaca iznosi oko 700 pušaka sa 22 automat, oruđa. 12. ov.m. Baćović je dobio naređenje od K-nta divizije Pusterija iz Pljevalja da se odmah povuče na liniju s. Vikoč (na Ćehotini) — utok Tare u Drinu (Hum).8 Da nebi sada komplikovao odnose sa Italijanima smatrao je da je najbolje da se povuče. — Izdao je naređenje za povlačenje računajući s time, da je pala odluka Ital. — Nemaca da se Foča preda Hrvatima i svaka bi borba prema tome bila uzaludna. Videlo se, da su Hrvati pripremali napad koncentracijom trupa — izvlačenjem artil. na položaj i obistinio se napad baš u trenutku prijema ital. naređenja o našem povlačenju. Napad je otpočeo 12 ov.m. u 22.15h. Borbu smo odmah primili, — jer se bez nje ne bi mogli povući. Borba je trajala punih 10 čas., jer su se glavne naše snage povukle 13. ov.m. oko 9 čas. dok su se por.Vidačič sa 1. svojom četom i kapetan Dangić9 na desnoj obali Čehotina borili kao zaštitnica sve do 11 čas. kada su se i oni povukli. Gubici: Potpor. Filipović Vlada poginuo je hrabro se boreći sa svojim ljudima. Poginulo je još 5 četnika — a ranjeno 8. Svi su dali od sebe sve — i pokazali su skoro besprimernu hrabrost i požrtvovanje — ali se je naročito istakla četa kap. Vojina Dangića (Jezdimirovog brata). Da je borba bila teška i krvava vidi se i iz ustaških gubitaka koji su: 60 poginulih i ranjenih i 18 zarobljenih. Zaplenili smo 4 automatska oruđa. Naši su gubici mahom od artiljerije i bacača, kojih mi nismo imali. Zarobljenici su pušteni na slobodu — na kategorički zahtev Italijana. Već po puštanju zarobljenih primljen je 14 ov. m. u 20 č. i zahtev samih ustaša. Zarobljeni su pušteni zato da bi time zaštitili pravoslavni živalj u Foču i okolini. Foča je mogla biti zauzeta — jer je samo ljudstvo to tražilo — ali je major bio mišljenja da bi žrtve bile uzaludne — jer bi i zauzetu Foču — morali opet napustiti po zahtevu Nemaca i Italijana. Delovi Bosan. odreda, koji su ostali na 1. obali Drine kod Pešurića — Borike — Duba pod kondom Radivoja Neškovića i Draga Mitrovića — vode i dalje borbe sa molbom da i Baćović pređe tamo. Ti su odredi tamo radi zatvaranja pravca kod Ustiprače i sprečavanja prelaza partizana u Bosnu. A i Glišić usmeno i pismeno moli da Bos. odred pređe u N. Varoš — verovatno zato da bi mogao njegove ljudi10 pustiti kućama. Sada se nalazimo na liniji: s. Vikoč — s. Zavajit — s. Hum sa sledećim rasporedom: 1.— Us. Vikoču 2 čete batalj. kap. Momčilovića. 2. — U Zavajitu štab i ostatak bataljona Momčilović. 3. — Us. Mirićima i Pribinićima bataljoni Mil. Radovića i Petra Miletića. 4.— Batalj. por. Vidačića u Zavajitu. 5. — Rez.[ervni] B.[jelo]Poljski bataljon kap. Mil. Obradovića — Zeleno Borje — Hum. Svi imaju posednute položaje na liniji ispred napred pomenutih sela. 6. — Čelebićska četa i Sahovićski bataljon sa štabom Baćovića u Čelebiću. 7. — Baza Čelebić. Naređeno je vojvodi Iriću da dovede 40011 svojih ljudi. Bio sam, ja Rade i sa njim. I od njega sam napravio našeg čoveka i primat će sva naša naređenja, a i izvršavati ih. On je naš. Čim pristigne Irić — vratićemo Šahovčane. Ljudi Bos. odreda bosi su i goli. Brojno stanje 700. Obećano im je, da će po završetku ovoga perioda operacija biti upućeni na odmor, a po mogućstvu i odeveni, ovo je zaista i po mojim opažanjima neophodna potreba, a i zaslužili su.12 Zdravstveno stanje samog komandanta majora Baćovića nije dobro — jer mokri već krv. Potreban mu je odmor i tečenje. Živi samo na mleku. Nedić je preko Glišića molio Baćovića da isti dođe u Beograd — ili da mu barem13 napiše pismo — pa da mu pošalje novac i mater, sredstva, a želeo bi da razgovara s njim i o prilikama u Bosni. Baćović nije pristao ni na jedno ni drugo, jer zato nije imao Miletovo14 odobrenje. Hrvat, pukovnik Jakovljević pozvao je Baćovića da sami razgovaraju, bez prisustva drugih hrvat, oficira i tom prilikom mu je rekao:15 U centrumu16 Hrvatske postoji veliko trvenje između ustaša i domobranaca. To ide tako daleko — da se može očekivati čak i otvoreni sukob. 2.) Raniji Jugosl. oficiri jedva čekaju da se reše ustaša i zato misle, da će u danom momentu učiniti svoje. Žele saznati šta mislimo mi o njima.17 3.) Iz domobranaca beži veliki broj — u komuniste i zato se plaše revolucije. Baćović mu je odgovorio:18 svi biv. Jug. oficiri koji su sada u Hrv. vojsci — osuđeni su na smrt zbog izdaje zakletve. Ko želi raditi na Jugoslovenstvu mora to učiniti još sada i tome dati vidni znak. Da ne bi pogoršali — zbog Foče odnos četnika sa Ital. upućen je k-ndtu ital. divizije izveštaj19 kojeg prilažemo. Napisan je tako da bi i dalje mogli od njih izvlačiti hranu i municiju i zameniti sve Glišićeve ljude sa našima. Prilažemo i izjavu koju su zarobljeni i pušteni ustaše potpisali.20 Neophodan je avizirani sastanak s tobom i Pavlom — što pre. Ako je Pavle negde oko Zabljaka — najbolje na mostu kod Trešnjice. Svoje prisustvo ovde koristimo za našu organizaciju. Sada smo u očekivanju odgovora iz Plevlja — pa da eventualno preduzmemo opet pokret na Drinu. Na 1. obali Drine čuju se borbe. Verovatno su komunisti u borbi sa Ital. i ustašama.21 Ustaše su se zadržale u samoj Foči. Nisu kretale u napred. Predpostavljamo i da neće. Narod pravoslavni ponovo je u zbegu — jer se boji ustaških »milovanja«. Ustanovljena je »ubičevom«22 odredbom autokefalna pravoslavna hrvatska crkva, kao ravnopravna katoličkoj.23 Pri prolazu kroz Plevlja24 pri odlasku na položaj pozvao sam na konferenciju Grig.25 Božovića, Voju Nenadića26 i sav. min. spolj. pos. Lisičića Nićifora. Konferisali smo punih 6 sati. I pridobio sam ih da i oni pomažu naše ljude. Izjavili su da stoje na istoj liniji, kao i mi. Iznosim mišljenje Gligorija Božovića: Jugoslavija — monarhija — dinastija Karađorđevića. Konfederacija — u Srbiji samo pravoslavni i Slovenci. Arnauti se isključuju iz drž. zajednice. Granice kao i naše. Sa Bugarskom ujedinjena crkva sa zajedničkim patrijarhom u Beogradu. Patrijarsi naizmenično — prvo 2 Srba pa onda Bugarin, pa Srbin i t.d. Striktna konfederacija sa zajedničkom spolj. politikom i zajed. vojskom — vojska svaka na svojoj teritoriji sa svojim ministrom. Uz kralja: Tajni krunski savet od 5 članova, koji bi brinuo da se svi poslovi u državi vode isključivo u pravcu opšteg držav. dobra. — U nacion. odboru u Plevljima27 pored njih trojice su još: Pavle Đurović28 i muslimani: Šerif-Šećer Kadić29 Safet beg Mušović30 Avdo Karametović31 Ahmed Čaušević.—32 Uloga: Pomoćni organ okupat. vlasti u sređivanju prilika u srezu i likvidacija komunista. ekonomsko ozdravljenje, prosvetna propaganda, nacion. propaganda. — odbrana vere. Politička uloga: administrativna, uspostaviti sresku vlast. Ne zabranjuju propagandu za Nj. V. Kralja Petra II Što pre nam odgovorite. Pošaljite nam »Vidovdane« jer nemamo nikakvih vesti. Javite nam gde je Pavle. Puno toplih želja za lično zdravlje č. Mileta. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu. Pozdrav Tvoj Rade Poz. Baćović Prilog: Ultimatum Baćovića Ital. u Foči.33 P.S. Zborne stanice: 1.   —u Koselici kod čet. vođe Grubača.34 2. — u Višnjici (op. Meljak) kod por. Jov. Jelovca. 3.— u Čelebiću kod čet. vođe Spasoje Dakić 4. — u Humu kod naše straže na mostu.   1 Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 132, reg. br. 16/5 (CG-V-128). Pojedine reči i delove teksta podvačio je, olovkom, Draža Mihailović i na margine uneo primedbe. 2 i 3 Ta pisma redakcija nije pronašla. 4  Andrija, major. 5  Vidi dok. br. 106, nap. 4. 6 Vidi dok. br. 107. 7 Glišić. 8 Vidi odgovor majora Baćovića na to naređenje (dok. br. 106). 9 Vojin. 10  Sledeće dve reči su podvučene, a na margini dopisano: »Ovo ne!« 11  Taj broj je podvučen, a na margini dopisano: »Dobro«. 12  Uz taj stav je na margini napisano: »Samo kod Pavla, ne kod Glišića«. 13 Sledeće dve reči su podvučene, a na margini napisano: »Opet Nedić«. 14  Nije utvrđeno o kome se licu radi. 15  Uz prvu rečenicu tog stava na margini je dopisano: »Nikako«. 16 Ta reč je podvučena. 17  Tekst tog stava je podvučen. 18  Tekst do kraja tog stava je podvučen. 19   Vidi dok. br. 102. 20  U izjavi, koju je potpisalo 13 ustaša, piše da su se četnici prema njima korektno ponašali za vreme dok su bili u zarobljeništvu (Arhiv VII, Ca, k. 231, reg. br. 35/6). 21 Tekst tog stava je podvučen. 22 Odnosi se na Antu Pavelića, poglavnika NDH. 23Vidi dok. br. 103, nap. 6. 24  Treba: Pljevlja. 25  Grigorije. 26  U Kraljevini Jugoslaviji predsednik četničkog udruženja plje-valjskog sreza. 27  Taj odbor je formiran 27. maja 1942. na konferenciji u Pljevljima, koju je otvorio komandant italijanske divizije »Pusteria« general Đovani Espozito (Mirko Ćuković, Srbija u narodnooslobodilačkom ratu, Beograd 1964, str. 325—330). Bio je povezan sa srpskom kvislinškom vladom (Arhiv VII, Ča, k. 147, reg. br. 8/1). 28  Bivši sreski načelnik, tada predsednik pomenutog odbora. 29  Šerijatski sudija, tada potpredsednik pomenutog odbora. Njegovo ime je Derviš. 30, 31 i 32 Safet beg Mušović i Ahmed su bili trgovci, a Avdo Karametović predsednik vakufskog odbora. Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument