BR. 42 ZABELEŠKA VRHOVNE KOMANDE OD 17. MARTA 1943. O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U CRNOJ GORI1 A® VESTI IZ CRNE GORE 17. mart 1943 — XXI Ovih dana odstranjena su iz političkog života tri eksponenta zelenaša, a opomenuto je i nekoliko bjelaša, koji su više od ostalih podsticali razdor između dve stranke;2 ovaj razdor je doveo do opasne tačke trvenja, a povod je bio pojedinačno is-poljavanje samovolje prilikom upućivanja kontingenta crnogorskih oružanih snaga u Bosnu. Zelenaši bi želeli da se u Bosnu pošalju samo četničke formacije, kako bi se u Crnoj Gori smanjila njihova snaga, na-metljivost i uticaj; međutim, bjelaši i četnici želeli bi da u Bosnu povuku i zelenaše, jer baš tu borba protiv komunista za njih poprima značaj zalogo za vaskrsavanje velike Srbije, ili velike Jugoslavije. Za ovaj poslednji ideal, kao što je poznato, zelenaši ne nameravaju da se zalažu. U svakom slučaju, odliv značajnog kontingenta četničkih oružanih snaga, od kojih se jedan deo već prebacio u Bosnu preko zona koje nisu posednute našim trupama, još dok je postojala zabrana hrvatske vlade da se oni prime, sada oživljava u zemlji interesovanje za borbu protiv komunista.3 Iako je ta borba dala očigledne rezultate u Crnoj Gori, potrebno je da se nastavi nesmanjenom žestinom, jer se komunistički virus ubacuje među taj svet putem nezamislivih i tajnih organizacionih formi, što pokazuju i neki dokumenti nađeni kod komunista koji su poginuli u borbi, a pomoću kojih se nadamo da ćemo uskoro moći da pohvatamo pripadnike nekih ćelija. Kao što je poznato, nemačke vojne vlasti, u zonama pod njihovom upravom, odavno su pristupile, ne bez teškoća, razoružanju četničkih snaga, koje smatraju neregularnim i neprijateljskim.4 Međutim, u Crnoj Gori već skoro godinu dana četničke snage tesno sarađuju sa našim okupacionim trupama u borbi protiv komunista, pa su dale, i dalje daju siguran i efikasan doprinos, koji je pomogao da se povrati bezbednost i da Crna Gora postane relativno miran sektor, dok se na ostalim delovima Balkana širi ustanak sa komunističkom podlogom. Izgleda čak da ne treba pridavati suviše značaja činjenici da su četnici naklonjeni Englezima i da teže uspostavljanju ju-goslovenske države, samim tim što se oni odlučno bore protiv komunizma, zanemarujući opomene koje dobijaju iz Londona. Politika koju je do sada vodio Guvernatorat, mada zasnovana na kriterij umima ravnoteže između suprotnih stranaka i veroispovesti, nikada nije mogla a da se ne oslanja više na prosrpsku masu, koja predstavlja najaktivniju i najmoćniju većinu crnogorskog naroda. A to će biti još stvarnije posle nedavnih događaja u Sandžaku5 i preduzetih mera protiv nekih zelenaških eksponenata6, zbog kojih smo, silom prilika, izgubili mnogo simpatija kako među muslimanima, tako i među zelena-šima. Eventualni pokušaj razoružanja četnika odmah bi doveo i do radikalne promene pravca koji smo do sad sledili, pa bi svakako došlo do poremećaja situacije, što bi partizani iskoristili. U stvari, pošto ne bi mogli da računamo na saradnju muslimana i zelenaša, došli bismo u situaciju da se sami borimo protiv ustaničkih formacija i protiv ne baš malog broja muslimana i zelenaša, koje bi partizani svakako uspeli da pridobiju za svoju stvar. Na kraju, naći ćemo se u istim kritičnim prilikama kao prvih meseci 1942. Da bi mogli da razrešimo takvu situaciju, trebalo bi prethodno osetno ojačati postojeće trupe, jer, kada bude isključena svaka dalja mogućnost održavanja politike ravnoteže, preostalo bi samo da se nametnemo silom. 145 146 1  Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-821, r. 248/31—32. Zabeleška je pisana kao informacija generalu Ambroziju i drugim visokim vojnim rukovodiocima. 2 s Opširnije o tome vidi dok. br. 65. 3 6 Vidi dok. br. 24, nap. 14. 4 10 Zbornik, tom XIII, knj. 3 5  Reč je o paljenju muslimanskih sela i ubijanju muslimanskog življa u srezu bjelopoljskom (početkom januara 1943.) i na području između Bukovice, Eoljanića i Čajniča, zapadno od Pljevalja (početkom februara 1943) od strane četnika Pavia Đurišića (AVII, NAV-N-T-821, r. 248/33—38). 6  Reč je o merama „da se iz političkog života Crne Gore udalje neke istaknute ličnosti, za koje je poznato da su najvatreniji i najuporniji u podsticanju razdora između dve stranke" — zelenaša i bjelaša (AVII, NAV-T-821, r. 238/33—36). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument