Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
BR. 36 ZABELEŠKA VRHOVNE KOMANDE O SASTANKU NE-MACKIH I ITALIJANSKIH PREDSTAVNIKA, ODRŽANOM 26. FEBRUARA 1943. U RIMU, POVODOM NASTAVLJANJA OPERACIJA „VAJS"1 A[mbrozio] SASTANAK U PALATI VENECIJA. 26. 2. 1943. godine VP 21, 26. fabruar 1943 — XXI u 17 časova Sastanku kome predsedava Duče2 prisustvuju: — nemački ministar inostranih poslova fon Ribentrop;3 — general Varlimont [Warlimont], iz nemačke Vrhovne komande; — ekselencija Bastijanini [Bastianini]4, podsekretar u Ministarstvu inostranih poslova; — ekselencija Ambrozio [Ambrosio], načelnik Glavnog generalštaba, u pratnji generalštabnog potpukovnika Melana [Mellano] i kapetana Hausbranta [Hausbrandt). Duče, otvarajući sastanak, osvrće se na jedan izveštaj koji mu je dostavio Firer5, a u kome mu on pominje dva pitanja, i to: 1) snabdevanje oružjem u borbi protiv partizana; 2) nema nikakve razlike, po njegovom mišljenju, između partizana i četnika, jer su i jedni i drugi jednaki u mržnji protiv Nemačke i Italije. Slaže se, prvo, da svako dalje snabdevanje četnika oružjem treba da prestane i, drugo, da treba prići razoružavanju četnika6 pošto ih se iskoristi u borbi za uništavanje partizana, jer je to za nas celishodnije. Zatim, poziva ekselenciju Ambrozija da izloži situaciju. Ekselencija Ambrozio: dok je komandovao Drugom armijom, nije imao potrebe da koristi nacionalističke formacije.7Zatim je general Roata [Roatta] počeo da prihvaća ponude četnika za saradnju u borbi protiv partizana.8 Vrhovna komanda je dala direktive Višoj komandi oružanih snaga „Slovenija— Dalmacija" da se ne proširuje pokret četnika, čak da ga se svede na minimum. Treba priznati da su se četničke formacije dobro borile, da su pretrpele velike gubitke i da su partizanima zadale velike gubitke. Sada je celishodno da se bore za nas s obzirom da nemamo dovoljno jedinica i da neke čak moramo izvući. Cilj koji je odredio Firer (uništiti ih) nije rešenje koje se može odmah sprovesti. Potrebni su dugoročni napori, mnogo jedinica i područje držati pod čvrstom okupacijom. Imamo četničkih formacija duž železničke pruge Ogulin—Knin i druge u dolini Neretve (oko 8000 ljudi) angažovane u borbi protiv partizana koji su se, posle operacije Vajs-1, povukli prema dolini Neretve.9 Svi se slažemo da treba da dođe do razoružavanja, ali se to ne sme uraditi odjednom, jer ćemo komplikovati problem i ojačati partizanske redove. Partizani imaju drugačiji cilj od četnika, jer ih podstre-kavaju ruski emisari. Mi bismo mogli ugroziti ovaj rascep ako budemo hteli da ih odmah razoružamo. Duče: namera hrvatske vlade da uništi srpsku manjinu bila je apsurdna, jer je reč o narodu koji vekovima živi u ovim granicama. To je bila ustaška politika.10 Da bi izbegli uništenje, sklonili su se u šume, a mnogi su ostali skriveni u selima. Postavka generala Ambrozija je da bi bilo opasno boriti se jednovremeno protiv komunista i četnika. Bolje je jedne suprotstaviti drugima i, čim budu savladani partizani, razoružati četnike na lep ili ružan način. Što se tiče eventualnog iskrcavanja, problematično je da bi ono moglo uslediti na dalmatinskoj obali, uz prethodan prolaz kroz Otrantska vrata. Mogu da iskrcaju „komandose", ali ne da ostvare pravu invaziju. Ribentrop: da li je iskrcavanje mogućno teško je ustanoviti, ali bi moglo uslediti u Grčkoj. U ovakvom slučaju treba imati jako zaleđe radi obezbeđenja komunikacija. Ako se ne stabilizuje mir na ovom području, moraće se voditi borba i u pozadini. Svi četnici su pod komandom Mihailovića. Ovo je borba na život ili smrt protiv Engleza i stoga moramo upotrebiti našu snagu svuda gde se neprijatelj pojavi. Ukoliko usledi iskrcavanje, četnici i komunisti će, nastupajući protiv sila Osovine u većini slediti zastavu kralja Petra. Da četnici imaju ovu nameru, dokazuju dokumenti koje je dostavio general Varli-mont (dobijeni radio-presretanjem).11 Mišljenja je da ih treba odmah napasti, u protivnom nećemo imati mira u ovoj zemlji. Duče: rat na ovom području nije isto što i rat na zapadu. Ovo je gerila, u kojoj 8000 četnika iz Hercegovine pruža veću pomoć nego 2—3 divizije, upravo zbog toga što su se specijali-zovali za takvu vrstu rata. Varlimont: izlaže plan nemačke Vrhovne komande za nastavljanje operacija italijansko-nemačkih jedinica u Hrvatskoj i predaje ga Dučeu radi saglasnosti i odobrenja (vidi prilog). Ekselencija Ambrozio: razoružavanje četnika predstavlja operaciju koja zahteva vremena. Ribentrop je rekao da je to hitno. Ne smatra da iskrcavanje u Grčkoj može uskoro uslediti sve dok se drži Tunis (a prema naređenju Dučea, držaćemo ga više nego je mogućno, a takođe ćemo nastojati da se i proširimo). Stoga, nema potrebe da se žuri. Ne deli mišljenje da se operacijama čišćenja može smiriti zemlja: posle 15 dana ponovo ćemo se zateći na polaznoj tački. Treba držati zemlju pomoću jakih ali ne statičkih garnizona. U vezi sa planom Varlimonta primećuje da se u dolini Neretve osećaju reperkusije operacije „Vajs 1". Da smo okružili i uništili partizane u ovoj fazi, ne bi se sada oni nalazili nasuprot nama.12 Ako pred uzmemo operaciju na Livno, nećemo tamo više nikoga zateći. Početna greška je učinjena što smo celu operaciju „Vajs" razradili u Beogradu.13 Stvarnost je danas drugačija; zbog toga se planovi prepravljaju. Zatim, ukratko rezimira sadašnju situaciju. Duče: ovo su tehnički problemi koje će razmotriti vojna lica. Ekselencija Ambrozio: što se tiče razoružavanja četnika, ne može da se angažuje. Preduzeli smo operaciju ,,Vajs-l", a sada se kolone za snabdevanje napadaju kao i ranije. Utopija je ako se smatra da su ove operacije okončane. Njegovo je mišljenje da se ne mora insistirati, ako se ne mogu okončati, jer imamo velikih potreba u Italiji. Ovo ne isključuje da se operacija preduzme, ali u granicama koje dozvoljavaju raspoložive snage. Duče: potkrepljuje da prethodno treba smiriti zemlju pa onda pristupiti razoružavanju četnika. Ribentrop: podseća da četnike možemo smatrati kao englesku avangardu i da je krajnji cilj da se savlada Mihailović. Sastanak je zaključen dogovorom da će plan Varlimont detaljno razmotriti ekselencija Ambrozio i general Varlimont na sastanku koji će se sutra održati.14 Prilog uz izveštaj sa sastanka održanog u Palati Venecija na dan 26. 2. 1943. godine PRILOG ZA NASTAVLJANJE OPERACIJA ITALIJANSKO-NEMACKIH JEDINICA U HRVATSKOJ 1. — Namera: uništenje komunističkih snaga pre nego pređu Neretvu u pravcu prema istoku. Stoga, nemačke divizije nastupaju: — jedna divizija od Bos. Petrovca preko Grahova na Livno; — jedna divizija od Varcar-Vakuf a15 prema Glamoču; — jedna divizija od D. Vakufa prema Jablanici, radi pojačanja delova jedne druge divizije koja je već angažovana u borbama na ovom području i koja zajedno sa jednom drugom borbenom grupom nastupa sa pravca Sarajevo prema Jablanici. Radi saradnje sa italijanskim divizijama poželjno je: — po svaku cenu držati Mostar i područje zapadno od Mostara (područje boksita); brzo nastupanje divizije „Bergamo" sa linije Sinj—Knin prema liniji Livno—Bos. Grahovo i obez-beđenje ove linije. Zatvoriti brešu između Mostara i Livna frontom prema se-veroistoku i omogućiti priticanje drugih snaga na područje južno od te linije, kako bi se sprečili eventualni pokušaji razbijanja obruča prema jugu. Povući četničke jedinice sa puta Konjic—Jablanica—Mostar u rejon čije severozapadne i zapadne granice prolaze oko 5 km jugoistočno i istočno od linije put Jablanica—Mostar, tako da nastupanje 718. nemačke divizije može uslediti bez dodira sa četnicima. 2. — Posle završetka operacija protiv komunista, odnosno čim budu na raspolaganju potrebne snage, odmah treba započeti sa demobilizacijom četničkih jedinica koje se nalaze u zoni operacija, uz obrazloženje da je cilj njihovog formiranja i njihove upotrebe postignut uništenjem komunista. Odgovarajućim naređenjima mora se obezbediti da se isključi formiranje novih jedinica slične vrste. Od jednakog je interesa da se prema inostranstvu potpuno izoluje centar pokreta Mihailovića i da se odmah zatim snagama savezničkih jedinica uništi ceo pokret Mihailovića.16 122 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-821, r. 125/531—533. 2 Musolini je 8. februara 1943. preuzeo i resor Ministarstva inostranih poslova. Dotadanji ministar inostranih poslova Galeaco Ćano (Galeazzo Ciano) smenjen je radi njegove opozicije Musoliniju u pogledu nastavljanja rata na strani Nemačke nakon katastrofalnog vojno--političkog položaja Italije u tom periodu (Dnevnik grofa Ciana, Zagreb, 1948, str. 381—391). 3 Joakim (Joachim von Ribbentrop) 4 Đuzepe (Giuseppe) 5 6 Verovatno je reč o pismu Hitlera koje je Ribentrop predao Musoliniju pre ovog sastanka (Hitler e Mussolini, Lettere e documenti, Milano—Roma, 1946, str. 137). 6 Vidi dok. br. 24. 7 I general Ambrozio je koristio četnike u borbi protiv NOP-a. Vidi tom XIII, knj. 1, dok. br. 138 i 203, knj. 2, dok. br. 2 i 10. 8 Vidi tom XIII, knj. 2, dok. br. 25. 9 Vidi dok. br. 15 i 17. 10 Prema uputstvu Komande 2. armije od 14. avgusta 1941. pot-činjenim komandama, ustaška politika progona i uništenja Srba „su... stvari koje nas se tiču samo posredno i stoga italijanske trupe treba da zadrže najstrožu neutralnost u delima, mislima i prosuđivanju" (tom XIII, knj. 1, dok. br 117). 11 Reč je o četničkim depešama uhvaćenim prisluškivanjem radio--saobraćaja četničkih komandi (AVII — NAV-T-821, r. 31/370). Prema zabelešci (nemačkog porekla) o razgovorima između ministra inostranih poslova Rajha i Dučea u Palati Venecija. 25. februara 1943, u prisustvu ambasadora fon Makenzena (Hans Georg von Machensen) i Alfijerija i državnog sekretara Bastijaninija, materijal o četnicima, koji su Nemci sakupili, predao je Dučeu ministar inostranih poslova Rajha. „Duče, preletevši nemački materiial, izjavio je da će narediti da se sve iznete činjenice u materijalu detaljno ispitaju. General Roata je zastupao gledište da bi se četnici mogli upotrebiti protiv partizana, kako bi ove prvo uništili, a da bi posle toga njih trebalo razoružati i rasformirati. Uostalom i nemačke jedinice su se u boa$>i koristile četnicima" (AVII, NAV-N-T-120, r. 11/50076—139). 12 U skladu sa svojom strategijskom koncepcijom o prodoru ka 13 jugoistoku, Vrhovni komandant NOV i POJ se između 27. i 29. januara 14 odlučio za preduzimanje napadnih operacija u dolini Neretve i Rame. 15 Izvršavajući direktive VŠ, jedinice Glavne operativne grupe ovladale 16 su do 20. februara prostorom Prozor—Ivan-sedlo—Drežnica i izbile na
|