| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ 373. LEGIONARSKE DIVIZIJE »TIGAR« OD 10. JUNA 1944. KOMANDI 15. BRDSKOG ARMIJSKOG KORPUSA O DEJSTVIMA SOPSTVENIH JEDINICA NA PROSTORIJI DRVAR — BOSANSKO GRAHOVO U OPERACIJI »RESELŠPRUNG« 1 POVERLJIVO 373 (hrv.) peš. div. _Ia_ pov. br. 1328/44. K-da kor. 2 Div. Gef. St. 10. 6. 1944. Ia pov. 3540/44 3 29. VI. 1944 4 6 priloga 5 Borbeni izveštaj o operaciji »Reselšprung« 1.) Prodor preko Trubarske kotline na Drvar za deblokiranje 500. SS-padobranskog bat. 25. i 26. 5. 44.6 2.) Akcija pročešljavanja u rejonu Drvar 27. i 28. 5. 44.7 3.) Prodor preko Prekaja, kroz dominirajuće visinske položaje si. Prekaja, ka Potoci — Uvala 28/29/30. 5. 44.8 4.) Pročešljavanje u zoni napada u povratku do Prekaja, operacije za razbijanje snaga bandi u rejonu Tičevo 31. 5, 1, 2, 3, 4, 5. 6. 44.9 Uz 1.) Zadatak: a) 373. pd kreće se jednom p.10 grupom (Borbena grupa »Vilam«) D-dana u 05.00 časova iz rejona Srb, najbrže prodire preko Trubar za Drvar i još istog dana bezu-slovno deblokira 500. SS-padobranski bataljon u Drvaru. Posle spajanja, 500. SS-padobranski bat. potčinjava se Borbenoj grupi »Vilam«. Sva komandna mesta i vojne misije u rejonu Drvar treba uništiti. Uz čvrsto držanje rejona Drvara, treba sa delovima dalje prodirati ka Bos Petrovac. Borbena grupa »Vilam« treba, po mogućstvu, da bude jaka (art. teš. naoružanje, inž. jed.). b) Jednu drugu borbenu grupu, po mogućstvu jačine bat. (Borbena grupa »Lapac«) treba 373 (hrv.) pd D-dana u 05.00 časova od Lapca da uputi preko Kulen-Vakufa na Vrtoče. Važno je da se raskrsnica puteva Vrtoče brzo zauzme a zatim, prema situaciji, prodorom u pravcu sz. odpozadi otvori put Bihać — Vrtoče. Zadatak pod b), posle razgovora sa K-dom 15. brd. AK 24. 5, izmenjen je utoliko što — zbog proširivanja mosta na Uni kod Kulen-Vakufa, a čija će popravka zbog dubokog kanjona Une dugo da traje, i zbog malog brojnog stanja borbenih delova 384. pp (Grupa »Vilam«), — borbena grupa (373. izv. bat.), koja je navedena pod b), treba od Doljane prema Martin-Brodu da izvrši samo kratak prodor radi rasterećenja i vezivanja snaga, kako bi mogla brzo da pojača Borbenu grupu »Vilam« za odlučujući prodor preko planinskog grebena jz. Trubar. Angažovane snage i njihova borbena brojna stanja a) Borbena grupa »Vilam« ofic.
podof. vojnika
Mešoviti art. diviz. 3 btr. sa potrebnim ljudstvom za izvršenje određenog zadatka 2/373. inž. bat. 2 9 75 delovi 2/202. tenk. bat. 2 tenka. 13. četa 384. puka, sada u reorganizaciji (predavanje topova 7,62 t.[ovarni]) za srednje minobacače koji nisu spremni za uvođenje u boj (it[alijanski]), nije privučena za operaciju. b) 373. izv. bat. Štab ofic.4, podof. 4, vojnika18 1. eskadron ofic.2, podof. 13, vojnika85 2. eskadron ofic.1, podof. 11, vojnika80 Zadatak: vidi priloženu div. zapovest (prilog l)11 Tok: Borbena grupa »Vilam«, saobrazno zapovesti, nastupajući iz rejona D. Srba 25. 5. u 5.00 časova, naišla je, kako se i očekivalo, na visoravni istočno od Donjeg Srba, na slabog neprijatelja, koji je sprečavao napredovanje borbene grupe, vesto koristeći zemljište i boreći se žilavo sa jednim mitraljezom, uz zaprečavanje i miniranje puteva. Angažovane snage (jedna četa I/384), koje su laganim zauzimanjem terena vremenski ranije pošle u napad da bi sprečile neprijateljsko flankiranje sa kote 1006 i 680 (Gradina), bile su donekle usporene. Za slamanje nepr. [ijateljskog] otpora bio je preko visoravni potreban razvijeni poredak većeg dela puka, pošto se neprijatelj vrlo dobro tukao na putevima. Pre svega, nastali su gubici kod Inž. č, koja je bila angažovana na čelu, radi traženja mina i uklanjanja prepreka. U 8.00 časova bila je zauzeta crkva-kota (667 Osredci), koja je bila presudna za dalje nastavljanje operacije. Pošto se pu-kovsko komandovanje od samog uvođenja u boj pokazalo neodlučnim, intervencijom gospodina komandanta korpusa i komandanta div[izije], bili su odmah uvedeni u napad desno III/384., a levo H/384, protiv kota 628—697 (istočno od Osredci), koje su iz ranijih operacija bile poznate kao jako posed-nute od strane neprijatelja. Napad je izvršen bez razvoja teškog naoružanja kod crkve (kota) i bez čekanja na zauzimanje kote 1006 i 680 (Gradina). Bataljoni su nezadrživo napredovali, zadržavani samo zbog nepreglednosti i teškog terena. II/384 [puka] izbegao je neprijateljsko flankiranje delimično podrškom artiljerije po istočnim padinama k. 680 (Gradina). Četa upućena na Gradinu naišla je na jak neprijateljski otpor i lagano je napredovala, vezujući neprijatelja, ali tako da je izvršila zadatak koji je od nje očekivan — sprečavanje neprijateljskog bočnog flankiranja. Kota 1006 bila je zauzeta u 10,30 časova, nakon jake borbene buke koja se čula. Divizijskim naređenjem od 9.45 časova prekinuta je operacija 373. izviđačkog bataljona, koju je bataljon, bez znatnijeg neprijateljskog otpora, vodio do Martin-Broda i kasnije bio povučen u motorizovanom maršu. Na nepreglednom terenu bila je izgubljena veza pogledom sa III/384, i II/384, 2/373. inž. bat., 14/384, delovi 202. tenkovskog bataljona i komora, kao i provizorna motorizovana baterija probili su se na put Osredci — Dugo Polje, koji je u izvesnoj meri prolazan. Neprijatelj je stalno pružao vešt otpor. Putevi višestruko razrušeni i minirani. Jedna neprijateljska grupa sa tovarnim konjima kod železničke stanice Trubar, koja se povlačila prema jugoistoku, bila je stavljena pod vatru svih raspoloživih oruđa, pri čemu su očigledno nastupili jaki gubici. U 12.45 časova bila je zauzeta železnička stanica Trubar.12 U međuvremenu, četa koja je napadala Gradinu nastupala je protiv jedne srednje bande i (u 11,50 časova) zauzela Gradinu. Sa bataljonima koji su napredovali preko kote 679 (III /384) i na Podvučjak (II/384) nije bilo nikakve veze. Po stalnoj tutnjavi može se zaključiti da su jedinice u stalnom borbenom dodiru sa neprijateljem koji polako odstupa. Stanje puteva iza železničke stanice Trubar bilo je vrlo loše. Izviđanje puteva koji su bili pogodni za dovlačenje teškog naoružanja stajalo je vrlo mnogo vremena. Osim toga, neprijatelj je pokušao da sa zadnjih visinskih padina severno od železničke stanice Trubar, koje su obrasle gustim žbunjem, stalno dejstvuje protiv desnog boka kolona koje su nastupale (osim toga, 4—5 m široke drumske zapreke od ogromnih naslaga kamenja), zbog čega je zemljište polako zauzimano, pošto su drugi bataljoni bili zadržani neprijateljevim otporom na planinskom vencu kota 793 (Vučjak) — kota 697. Situacija na nepreglednom terenu i prodor kroz tesnace, koji su bili opkoljeni visovima obraslim sitnim žbunjem i posednuti od strane neprijatelja, jako su usporavali napredovanje kolona, pa se otpor neprijatelja mogao slomiti tek angažova-njem teškog naoružanja, koje se moralo izraziti kroz minobacačku vatru sa otvorenih vatrenih položaja. Ovuda su izgubljeni mnogi dragoceni časovi, pošto se, takođe, zbog neprijateljevog položaja, nikako nije mogla dobiti jasna predstava o nastavku jednog puta koji je bio prolazan za teško naoružanje. To je trajalo najmanje dva sata, dok nije slomljen neprijateljev otpor i napredovanje se moglo nastaviti. Kada je čelo kolone oko 15.00 časova, nakon slamanja neprijatelj evog bočnog ugrožavanja, zauzelo visinski greben severno od Dolova, videli su se delovi ostalih bataljona u pokretu ka trubarskoj crkvi (kota 630). Obadva tenka koja su stajala na raspolaganju odmah su krenula radi uspostavljanja veze i da bi podržali i ubrzali napredovanje ovih delova na Vagan. Kolona je neodložno nastavila nadiranje. Komandant puka (pukovnik Vilam) pošao je sa malim osiguranjem napred, da bi ostale delove koji su bili stigli u Trubar ponovo u zamahu pokrenuo napred. Za svo vreme operacije komandant divizije i načelnik operativnog odeljenja bili su stalno na čelu borbene grupe da tako uplivišu na jedinice radi nezadrživog nadiranja i da intervencijom pruže pomoć starešinama. Oko 17 časova, čelo kolone je dostiglo Vagan. Neprijatelj je zaposeo obe strane Trubarske kotline na visovima i stalno je napadao s boka borbene grupe koje su nastupale dobro položenom mitraljeskom i puščanom vatrom, bez da se u pojedinostima cilj mogao besprekorno otkriti i teškim naoružanjem efikasno savladati. U rejonu Trubara, u blizini crkve, bio je izgrađen jedan oslonac sa teškim naoružanjem (1 btr, 14/384), iz koga se mogla podržavati Borbena grupa »Vilam« pri penjanju preko dominirajućeg planinskog grebena k. 1264, za koji se pretpostavljalo da će ga neprijatelj posesti ili je već bio posednut. U 18,50 časova, baterija i teško pešadijsko naoružanje bili su spremni za otvaranje vatre. Put u pravcu Vagana bio je zaprečen jednim tenkom koji je naišao na dve mine (jedna istočno od crkve) i totalno ispao iz stroja. Borbena grupa je bila naredila jedan kraći odmor, radi snabdevanja municijom i dotura hrane za ljude. Jedinice su morale biti snabdevene za više dana ovim obema potrebama, pošto je planinski greben onemogućavao svaki dotur različitih potreba iz rejona Drvara. Za snabdevanje iz rejona Drvara trebalo je da bude slobodna nova veza preko Bosanskog Petrovca, sa čim se moglo računati, prema tadašnjoj situaciji, tek u sledećim danima. Jedinice, već premorene operacijama 23. i 24. 5. preko karsnih visova od 1200 m i više, 25. 5, pri žarkoj vrućini i najtežem zemljištu (visinske razlike više od 100 m) u čisto karsnom terenu, bez odmora i u stalnom borbenom dodiru sa neprijateljem, prevalile su udaljenje od samo 15 km vazdušne linije. Mora se prihvatiti da je čoveku natovarenom municijom, oružjem, hranom, radi osveženja za penjanje preko planinskog grebena, koji je bio posednut od neprijatelja, iako ne jako, bio neminovan odmor. Nakon što se komandant divizije osvedočio o izvršenju hitnih zadataka oko municije i hrane, a pukovnik Vilam, nasuprot tome, još jedanput jasno shvatio značaj svoga zadatka, posle koga on treba da u toku noći nastupa ka Drvaru, komandant divizije je sa načelnikom Operativnog odeljenja napustio borbenu grupu oko 19,30 časova. Što se tiče stanja kod neprijatelja, nije se više računalo sa jakim otporom, teška oruđa bila su razvijena i sam komandant borbene grupe procenjivao je situaciju suviše optimistički. Borbena grupa nastavila je marševanje čelom u 21.00 čas. Puk je bio jako prikupljen i bez neposrednog dodira sa neprijateljem. Oko 22.00 časa, severoistočno od Vagana, usledio je u mraku jedan iznenadni vatreni prepad, iz neposredne blizine po koloni bombama, lakim mitraljezima, teškim mitraljezima, i minobacačima, tako da su jedinice isklizle iz ruku starešina i izbila je panika. Vidi telefonski razgovor poručnika Štrunka13 sa načelnikom Operativnog odeljenja od 25. 5. u 22,25 časa i telefonski razgovor komandanta divizije sa pukovnikom Vilamom (prilog 2).14 U ovom razgovoru pukovnik Vilam je opisao situaciju tako da se on posle ovog događaja nije osećao u stanju da bi se mogao držati sa preostalim delovima puka, koji su kod tru-barske crkve uređivali oslonce teškog naoružanja. Na to je, od komandanta divizije, dobio naređenje da sredi puk, da ponovo čvrsto drži u rukama sve ljude i da pristupi izvršenju zadatka što je moguće pre, a najkasnije 26. 5.15 Komanda XV brd. arm. kor. i načelnik štaba bili su obave šteni o ovom slučaju i nameri, i izjasnili su se da se slažu. Prema ocrtanoj neprijateljskoj situaciji, bila je ponuđena podrška avijacije za 26. 5. izjutra po planinskom grebenu k. 1264, i pre svega hitno po kotama 869 i 881, koje su bile povoljne za flankiranje. Vatreni prepad od 25. 5. naveče, pukovnik Vilam je suviše teško video i ocrtao. Ukupni gubici: 1 mrtav, 11 nestalih, od kojih su se 9 ponovo vratili u jedinice. 1/373. izv. bat. sa delovima H/384, saobrazno zadatku, nastavili su marš, mada su u pozadini konstatovali pucnjavu. U toku noći oni su prešli planinske prevoje bez otpora i 26. 5. u 06.00 izbili su na visove zapadno od Drvara (kota 751— 714). I odavde je lično komandant eskadrona, kao prvi deo snaga koje su nastupale, uspostavio 26. 5. u 07.00 časova vezu sa 500. SS-padobranskim lov. bat., koji ga je srdačno pozdravio. Mada je vazduhoplovstvo bilo obavešteno od strane divizije da njene jedinice mogu biti 26. 5. rano u okolini Drvara, i mada je 1/373. izv. bat. davala, radi raspoznavanja, dimne znake, zastave kukastog krsta i bele svetleće rakete, sop-stvena ih je avijacija napala i imali su gubitaka 2 mrtva i 2 ranjena. Borbena grupa »Vilam« nastavila je marš i 26. 5. rano bila je pri penjanju na visove efikasno podržana od sopstvene avijacije i bez nezgoda dostigla 26. 5. u 17.00 časova Drvar. Nakon dostizanja prevoja južno od kote 1264, komandant divizije morao je stalno podstrekavati pukovnika Vilama da požuri, iako je bio detaljno orijentisan o ozbiljnom položaju 500. padobranskog lov. bataljona za vreme noći 25/26. 5, čak je pukovniku Vilamu bilo zabranjeno duže zadržavanje radi odmora u cilju ishrane. Ranije postavljena žičana linija sa borbenom grupom, uprkos očekivanju, ipak nije bila porušena, glavni graditelji linije nisu pristigli na vreme, pošto tovarna grla nisu bila naviknuta na naporne marševe preko planina. Divizija je stoga ostala čitavo posle podne bez vesti. Tek 26. 5. oko 19.00 časova bilo je javljeno o dostizanju Drvara, uspostavljanju veze sa 500. padobranskim lov. bataljonom i o događajima kod 1. čete 373. izviđačkog bataljona. Delovi I/384, koji su bili angažovani kao obezbeđenje na koti 1006, uspešno su odbili, u popodnevnim časovima 25. 5, koncentrični napad jedne bande od oko 300 ljudi, pri čemu je došlo do bliske borbe u gustim šumskim predelima i zadržali su kotu 1006, koja je važna za slobodno držanje veze u Trubarskoj kotlini. Izviđanje slabijih bandi protiv oružanog oslonca kod trubarske crkve (kota 630) i protiv Gradine bilo je blagovremeno otkriveno i neprijatelj je proteran. Telefonski vod koji je vučen od Srba prema Drvaru bio je, kako se moglo i očekivati, 27. 5. porušen od strane bandi. Sa premeštanjem divizijskog komandnog mesta 27. 5. posle podne u 17.30 časova za Drvar, bilo je naređeno uklanjanje ove linije. Ona je dotle ispunila svoj cilj i omogućila tesnu vezu divizije sa Borbenom grupom »Vilam«. Uz 2) Dostizanjem Drvara, Borbena grupa »Vilam« primila je priloženu zapovest da što pre sprovede akcije pretraživanja bliže okoline Drvara. (Prilog 3)16 Na teren su bile upućene manje grupe za pretraživanje, koje su se vratile 27. 5. naveče izvršivši uspešno zadatak. Po naređenju Komande korpusa, odmaršovalo je istaknuto komandno mesto divizije 26. 5. u 21.00 čas iz Donjeg Srba, napunilo prazne kamione 373. izviđačkog bataljona u Bihaću sa hranom i stiglo 27. 5. u 17,30 časova u Drvar. Uzimanje hrane sa sobom, za čiji se prijem u Bihaću izgubilo suviše mnogo vremena, što je bilo kritikovano od strane gospodina komandanta korpusa, pokazalo se u Drvaru kao vrlo korisno. Zalihe hrane nisu postojale u rejonu Drvara i pošto će korpusna baza u Bosanskom Petrovcu tek od 29. 5. biti popunjena, jedinice, koje su sa sobom mogle nositi samo dva obroka hrane po čoveku, ne bi mogle biti snabdevene. U Drvaru se javio komandant 105. SS-izv. bataljona. Sa pukovnikom Vilamom i s komandantom 105. SS-izv. bataljona bilo je ugovoreno razbijanje neprijateljskih snaga u rejonu V. Tičevo. Namera se može videti iz zapovesti 1. puka »Brandenburg« (prilog 4),17 koji je 27. 5. u 0,00 časova potčinjen diviziji. Preko planinskog venca bila je angažovana Grupa »Vilam« sa II i III/384, za zatvaranje visova južno od Ljeskovica bili su predviđeni 373. izv. bat. i 105. SS-izv. bat.[aljon]. Namera nije mogla biti sprovedena pošto je 105. SS-izv. bat., po naređenju korpusa, Operativno odeljenje, pov. br. 2781/44. od 27. 5,18 stigao kod divizije 27. 5, i odmah je morao biti u-pućen na marš prema Glamoču, Zato je 27. 5. u 22.10 časa bilo naređeno Grupi »Vilam« da se 28. 5. u 04.00 silom probije preko Mokronoge i jednim delom snaga napreduje prema rejonu Drvar — Mokronoge, drugim delom u rejon južno od Drvara, i da sa 373. izv. bat. u rejon Bastasi (nekadašnje sedište Vrhovnog štaba) pročešlja i pretraži ove rejone. 500. SS-padobranski lov. bataljon imao je da sprovede dalje obezbeđenje, pretraživanje Drvara i pregled plena, kao i prikupljanje sopstvenih aparata koji su bili oboreni za vreme borbe. 28. 5. rano odstupile su jedinice saobrazno naredbi. One su, na osnovu naređenja komandanta korpusa, koje je stiglo u diviziju u 04.00 časa, bile okrenute radi angažovanja na pravcu Potoci — Uvala. One su bile snabdevene sa dvodnevnim obrokom hrane i prikupljene 28. 5. u rejon Mokronoge. Uz tač 3) Zadatak: Borbena grupa 384. peš. puka rejon Mokronoge i jugoistočno, u bojevoj gotovosti za napad u svitanje prema severoistoku. Za 28. 5. prekinuti postavljenu operaciju pročešljavanja. Ovo naređenje stiglo je kod Operativnog odeljenja divizije 28. 5. u 04.00 časa. Hitnim telefonskim pozivom kod ađutanta 384. peš. puka, jedinici, koja je oko 04.00 časa bila povučena radi pročešljavanja, bilo je naređeno da se vrati u polazne položaje rejona Mokronoge. Pošto se računalo sa višednevnim operacijama, bilo je spro-vedeno izdavanje obroka za najmanje dva dana. Telefonska depeša stigla je do bataljona, koji su već bili na maršu, pro-sečno između 07.00 i 08.00 časova. Dalji zadatak Komande XV brdskog armijskog korpusa za nastupanje na Potoci — Uvala došao je u diviziju 28. 5. u 08.35 časova.19 U podnevnim časovima 28. 5, puk je stajao spreman za novi zadatak i nastupao je radi dostizanja dnevnog cilja — osvajanje kote 1075 (2,5 km severoistočno od Prekaje) — koji je bila naredila divizija.20 H/384, pročešljavajući teren sa obe strane puta Drvar — Mokronoge — Prekaja, imao je već slabi dodir sa neprijateljem na koti koja leži odmah istočno od Mokronoge.21 U podnevnoj vrućini, jedinice, koje su od 04.00 časa bile na putu, lagano su napredovale. Naročito je bio dosadan protivnik svojim flankiranjem sa padina kote 1133, koje su se spuštale prema putu. Napredovanje 373. izviđačkog bataljona bilo je naročito zadržano raznim mestima zaprečavanja, porušenim mostovima na putu Drvar — Prekaja. Oko 17.30 časova dostignuta je okolina mesta Škrbići. Neprijatelj22 je bio nabačen kod samih Škrbića i na visove severno od njih. Borbena grupa 384. pe-šadijskog puka borbom je dostigla postavljeni dnevni cilj nešto posle 20.00 časova. Banditi (prema iskazima prebeglih, delovi 1. proleterske divizije) su se žilavo branili i povlačili se veoma lagano prema severoistoku. Jačina neprijatelja: 300 ljudi sa najmanje 6 lakih i teških mitraljeza i sa minobacačima. Napadni teren 384. pešadijskog puka bio je za sopstvene jedinice vrlo nepovoljan. Preko velikih visinskih razlika, puk se morao tući u jednoj nizini, koja je kružno bila opkoljena dominirajućim karsnim visovima, obraslim niskim žbunjem, koji su pružali protivniku dobar zaklon i mogućnost dejstva, a našim jedinicama, kojima su nedostajali i artiljerija i drugo teško pešadijsko naoružanje, izuzev srednjih minobacača, jako otežavali napredovanje, a nije se moglo računati ni sa anga-žovanjem dovoljnih količina municije. 54. brd. izv. bat., koji je naređenjem Komande korpusa od 28. 5. dodeljen i potčinjen diviziji, dostigao je Drvar uveče 28. 5. On je sa delovima Borbene grupe 384. pešadijskog puka bio naknadno doveden radi osiguranja slobodnog prolaza putem Drvar — Prekaja, a sa ostatkom je zatvarao put Drvar — Oštrelj radi sprečavanja neprijateljskog proboja prema zapadu. Osim toga, 54. izviđačkom bataljonu bilo je naređeno pročešljavanje i pretraživanje osvojenog terena, naročito kotlina kod Mokronoga i Vidova Sela. Izvršenje je bilo sprove-deno 29. 5. Nikakav plen nije dobijen, sem nekoliko Titovih naredbi, propagandnih spisa i školskih naređenja podoficirske škole u Vidovom Selu. Pošto je Grupa 384. peš. puka 28. 5. dostigla dnevne ciljeve, puk se za vreme noći razvio za odbranu. Pošto se popunila municijom, Grupa 384. peš. puka dobila je 29. 5. zapovest za nastupanje. U toku noći neprijatelj je četiri puta napadao 384. peš. puk.23 Napadi su bili odbijeni. Puk je imao nekoliko gubitaka u ranjenima. Pukovnik Vilam je javio da se bez artiljerijske ili avio-podrške i bez dotura municije napad može nastaviti samo uz gubitke, pošto se neprijatelj žilavo brani i jak je. Borbena avio-podrška je tražena, ali je bila odbijena. Pošto korpusna baza u Petrovcu još nije bila ustrojena, ni popuna municijom odavde nije mogla uslediti. 29. 5. odvezao se komandant divizije kod 384. peš. puka, obezbedio ispomoć sa municijom oduzimanjem iste iz opreme 54. brdskog izviđačkog bataljona, i povukao teško pešadijsko naoružanje teškog eskadrona u rejon Prekaje, da bi bar tako mogli izbeći flankiranje od kote 1133, koja se nalazila u neposrednoj blizini. Domet teškog naoružanja nije bio dovoljan da bi podržao napad. Popuna municijom i hranom nije mogla da se izvrši do 29. 5. naveče, zbog naročito jake vazdušne opasnosti ovog dana. Ubeđena izveštaj em pukovnika Vilama i ličnim utiskom o neprijatelje-voj situaciji, divizija se priključila mišljenju puka da bi se, pri teškom stvoru zemljišta, napad mogao produžiti samo posle ovih priprema, i naredila je produženje napada za 30. 5. izjutra. Organizacija napada bila je od strane divizije naređena po sledećem: Presudno je bilo zauzimanje planinskog grebena kota 1432 — kota 1441, koje je neprijatelj najjače branio. Zato je bilo predviđeno da se dva bataljona uvedu koncentrično. Povoljnost situacije, stvorenu njihovim napadom, iskoristio bi preostali bataljon da sa glavninom prodre preko pre-voja na Potoci — Uvala i da sa delovima, u napadu sa ograničenim ciljem, vezivanjem neprijatelja, spreči moguće neprijateljsko flankiranje od kote 1634, gde su se pretpostavljale samo slabe posade. Noć 29/30. 5. protekla je mirno. Pukovnik Vilam, komandant 384. peš. puka, javio je 29. 5. naveče da je bolestan. Borbenu grupu preuzeo je komandant 373. izv. bataljona, major Jireš24 koji je 30. 5. izjutra najavio predviđeni početak napada u 07.00 časova. Komandant divizije i načelnik Operativnog odeljenja dovezli su se 30. 5. izjutra kod Grupe »Jireš«. Prema direktivi divizije, major Jireš smatra nužnim da uputi jednu četu za bočnu zaštitu preko kota 1133 — 1634. Posle dolaska komandanta divizije dostigla je četa kotu 1133 bez znatnijeg neprijatelj evog otpora. Time je bila potvrđena procena divizije o neprijateljevoj situaciji. Uvođenje čete bilo je uzaludno. H/384, bio je u prethodnici prema masivu, kota 1432 — kota 1441, protiv slabijeg neprijateljskog otpora. Ostatak grupe, zbog osećanja pre-terane sigurnosti, nalazio se još na polaznom položaju, da sačeka najpre zauzimanje masiva kota 1432 — kota 1441 i kote 1634. Komandant divizije i načelnik Operativnog odeljenja, na osnovu ličnog utiska, ovako su predstavili neprijateljevu situaciju: masiv kota 1432 — kota 1441 bio je još posednut od strane neprijatelja. Dva mitraljesca i više strelaca sa puškom bili su sigurno otkriveni. Ali ovaj neprijatelj je vezan II ba-taljonom 384. puka, koji neprekidno prednjači u napadu. Kota 1634 mogla je biti samo slabo posednuta. Situacija kod prevoja 1138, odnosno 1128, još je bila nejasna, ali su se pretpostavljale samo slabe neprijateljeve snage, pošto su izviđački delovi, koji su jutros rano tamo upućeni, naišli na slaba protivdejstva. Utisak nije mogao da prevari, da se neprijatelj noću 29/30. 5. izvukao. Divizija je stoga naredila da četa na koti 1133 odmah nastupa sa jedne strane padine masiva od kote 1634 na kotu 1128, i hitan napad ostalih delova borbene grupe, svaka četa jedna za drugom u rastresitom poretku i preterano ešelonirane po dubini. Teško pešadijsko naoružanje bilo je na južnim padinama kote 1075 na položaju i moglo je vrlo dobro kontrolisati napredovanje streljačkih četa odnosno eskadrona. Napad protiv slabog otpora neprijatelja, koji je pokušao da zadrži napredovanje sa 2—3 mitraljeza, išao je vrlo dobro i neprekidno napred. Bilo je lepo gledati kako jedinice svojim napredovanjem popravljaju ono što su ranije bile propustile zbog preterane obazrivosti i neodlučnosti komandanta grupe. Posle tri četvrt sata penjanja, glavnina je prešla prevoj kota 1138 bez gubitaka i iščezla u šumovitom predelu. Teško pešadijsko naoružanje, teški mitraljezi, srednji minobacači bili su od strane divizije odmah upravljeni tamo gde bi se ispo-ljavao slabi neprijateljev otpor. Isto tako bilo je naređeno II/384. da izbije s jedne strane na visove masiva kota 1432 — 1441, posle čega bi bataljon, vremenski i prostorno dobro upravljenim vatrenim udarima svih bataljonskih oruđa sa u-bacnom vatrom, lomio otpor neprijatelja koji bi pokušao da bekstvom dostigne šumski predeo koji se nalazi neposredno iza masiva. Bataljon odmah treba da traži vezu sa glavninom borbene grupe. Isto tako, četa upućena preko kote 1133, napredujući uz velike napore i po žarkoj vrućini, dobro je sadejstvovala, i, bez znatnijeg neprijateljevog otpora, uskoro se spojila sa glavninom borbene grupe. Kada je čitava borbena grupa, u zbijenim poretcima, otpočela nastupanje kroz šumski predeo na Potoci — Uvala, komandant divizije i načelnik Operativnog odeljenja napustili su jedinice. Borbena grupa sa svim delovima dostigla je 30. 5. oko 20.00 časova liniju Potoci — Uvala bez neprijatelj evog otpora i uhvatila je vezu sa 13. SS-pukom,25 koji je tamo bio stigao pre nekoliko časova. Prilikom pročešljavanja terena bila su porušena železnička postrojenja, vagoni i lokomotive, zaple-njeno 2 tenka i jedno veliko municijsko skladište, koje je kasnije bilo predato 13. SS-puku. Bili su privedeni dva zarobljenika i jedan prebegli, gubici kod neprijatelja sa sigurnošću se procenjuju na 15—20 ispalih iz stroja. Na osnovu korpusne zapovesti,26 koja je dostavljena Borbenoj grupi od strane divizije tek nakon dostizanja linije Potoci — Uvala, da se nakon dostizanja borbenih ciljeva, napadnim patrolama pročešlja teren prema pozadini, Borbena grupa je 31. 5. ponovo maršovala u pravcu Prekaja. Plen je bio predat 13. SS-puku, koji je i dalje ostao u ovom rejonu. Bez neprijatelj evog otpora, uništavajući i dalje železnička postrojenja, Borbena grupa je 31. 5. oko 17,30 časova dostigla prednjim delovima Prekaju. Uz 4) Prema sigurnim izveštaj ima, u rejonu Tičevo nalazi se štab VIII banditskog korpusa sa razbijenim delovima 6. odnosno 9. banditske divizije.27 Cilj divizije, od dolaska divizijskog štaba u Drvar, bio je da se ove snage zahvate i da se zapleni, odnosno uništi, snabdevačko skladište bandi, koje se, po svoj prilici, nalazi u rejonu Tičeva. Divizija je bila uverena u ovo svoje shvatanje situacije još i stalno povećanim letovima za snabdevanje u ovom prostoru od strane savezničkog vazduhoplovstva. Pošto usled ponovne zapovesti komandanta korpusa nije došlo do sprovođenja operacije, koja je za 28. 5. bila predviđena sa 1. pukom »Brandenburg«, 105. SS-izv. bataljonom i Borbenom grupom 373 (hrvatske) peš. div. (vidi pod 2), to je divizija nameravala da 28. 5. sprovede nastupanje sa 1. pukom »Brandenburg«28 iz rejona Bos. Grahovo prema Tičevu (zapovest l. puku »Brandenburg« od 28. 5. u 04,20 časova).29 Cilj operacije je bio da se bar razjasni neprijateljeva situacija u rejonu Tičeva. Divizija je bila mišljenja da se nastupanjem sopstvenih snaga na Prekaju vežu banditske snage iz rejona Tičeva. Ona je ovih dana procenji-vala snage neprijatelja u rejonu Tičeva kao slabe, jer se nije pretpostavljalo da su se bande ponovo organizovale, posle neočekivanog udara u njihovim skrovištima, i da je glavnina 9. divizije stigla radi ojačanja u rejon Tičeva. Isto tako nije se pretpostavljalo da bi se deo 6. proleterske divizije mogao angažovati za borbu, pošto je našim prodorom preko Trubar-ske kotline jako tučen i izmoren, što se kasnije i potvrdilo izveštajima. Veza sa 1. pukom »Brandenburg« bila je vrlo loša. Kada je 28. 5. posle podne 54. brd. izv. bat. stigao u Drvar, dobio je zadatak da nastupa od Prekaje prema jugu protiv Tičeva, radi hvatanja veze sa 1. pukom »Brandenburg«. Divizija je morala pretpostaviti, da je 1. puk »Brandenburg« izvršio zapovest od 28. 5. na 29. 5. U 19,10 časova 29. 5, taktičko vreme 15.30 časova, stigao je izveštaj od 1. puka »Brandenburg« da on, usled naredbe XV brd. AK, nije nastupao na Tičevo, pošto je navodno bio suviše slab (sopstveni delovi jačine 300 ljudi). 1. puk »Brandenburg« dobio je tom prilikom od XV brd. arm. kor. zadatak da i dalje obezbeđuje rejon Bosanskog Grahova. Pošto su sve ostale snage na prostoru Potoci — Uvala bile povučene, divizija nije mogla misliti, pre svega, na ostvarivanje svojih planova, da nastupa na Tičevo. Pri nastavljanju napada na liniju Potoci — Uvala, 30. 5. u popodnevnim časovima, iz okoline Poljice čula se jaka borbena buka od Prekaje i osmotreno je angažovanje savezničkog vazduhoplovstva. Pretpostavljalo se da se deo 7. SS-di-vizije nalazi u ovom rejonu u borbi sa neprijateljem. Kada je Borbena grupa 373 (hrv.) peš. div. (»Jireš«) 31. 5, po naređenju Komande XV brdskog armijskog korpusa,30 nakon dostizanja linije Potoci — Uvala, vraćena za Prekaju, primila je zapovest za 1. 6.31 da uputi jako borbeno izviđanje prema Poljicama, radi razjašnjenja tamošnje situacije. Izviđački delovi su stvarno uspostavili vezu sa delovima 7. SS-divizije (13. SS-puk) i tamo doznali da je 1. bataljon ovog puka dobio zadatak da prodre prema Tičevu. Ovaj zadatak SS-bataljona bio je iskorišćen, bez naređenja pretpostavljenih komandi, da bi se ponovo započela operacija protiv banditskih snaga. Radi toga je Borbena grupa »Jireš« 2. 6. imala da održava stalnu vezu svojim levim krilom sa delovima SS-divizije, a sa jakim poternim grupama (glavnina bataljona) da nastupa preko linije Markov kamen — Mokro polje prema planinskom grebenu severozapadno od Tičeva i da u dolini Unca izgradi guste zaprečne linije između Drvara i Prekaje. Na prostranim šumskim terenima, sa puno klisura, moralo se računati sa tim da bi se neprijatelj mogao probiti prema se-veroistoku, bez dodira sa nastupajućim poternim grupama. 1. puk »Brandenburg« primio je, preko 54. brd. izv. bataljona, koji je 31. 5., po zapovesti XV brd. AK, koja je stigla 31. 5. u 14,30 časova, trebalo da maršuje prema Bosanskom Grahovu, ponovo pismenu zapovest da sa potčinjenim 54. brd. izv. bataljonom nastupa delom snaga putem Bosansko Grahovo — Resanovci radi zaprečavanja, a sa 105. SS-izv. bat. 1. 6. u 04.30 časova, sa linije D.[onje] Peulje — Bosansko Grahovo radi uništenja neprijatelja u rejonu Tičevo (prilog 5).32 Divizija je morala računati sa 105. SS-izv. bat. jer su veze ovih dana sa Komandom XV brdskog armijskog korpusa bile vrlo loše. Izveštaji i naređenja putovali su prosečno 2—3 dana. U jednom izveštaju 1. puka »Brandenburg« od 30. 5. u 18,50 časova, koji je kod divizije stigao 31. 5. u 12.35 časova, rečeno je: »Delovi 105. SS-izv. bataljona nastupaju 31. 5. u 04,30 časova«. Verovatno, pošto je 1. puk »Brandenburg« češće brže primao zapovesti od XV brdskog armijskog korpusa, da je 105. SS-izv. bat.[aljon] bio potčinjen diviziji za operacije. 1. puk »Brandenburg« nije nastupao 1. 6. I izveštaje, koje je divizija trebalo da primi o jasnoći divizijske borbene zapovesti, uprkos nastojanjima divizije, nije mogla dobiti. Sve do 2. 6. pristigli izveštaji nisu sadržavali nikakvih podataka da je bila izvršena izdata divizijska zapovest. 1. 6. naveče u 21.00 čas stigao je u Drvar Štab Puka z. b. V. sa Jurišnim bataljonom.33 Divizija je saznala da je Štab Puka z. b. V sa Jurišnim bataljonom potčinjen 1. puku »Brandenburg« i trebalo je da dostigne Bosansko Grahovo. Jurišni bataljon marširao je dalje u pravcu Bosanskog Grahova sa na-merom da predani 2. 6. kod prevoja 7 km jugo-jugozapadno od Drvara. Tek 2. 6. u 10.35 časova stigla je zapovest Komande XV brdskog armijskog korpusa od 1. 6. u 19,40 časova34 u diviziju, koja se odnosila na potčinjavanje 1. puka »Brandenburg« i Oklopnog grenadirskog jurišnog bataljona z. b. V. diviziji. Sopstvena borbena grupa držala je svojim levim krilom (II /384) dalju vezu sa 13. SS-pukom, koji je 2. 6. nastupio od Preodac na Tičevo. U toku nastupanja bataljon je imao slab dodir sa neprijateljem. Neprijatelj je bio odbačen. II/384. puka imao je da 3. 6. nastupa na Tičevo u naslonu na 13. SS-puk.III/384, puka ovladao je 2. 6. u 17,00 časova kotom 1263 (10 km jugoistočno od Drvara) u početku protiv jakog a kasnije slabijeg postojećeg neprijateljevog otpora. Zadatak kao za 1. 6. (da nastupa preko linije Markov kamen — ka planinskom grebenu) bio je ponovo naređen. Bataljon je, osim toga, trebalo da pokretnim izviđanjem u rejonu Velikog Tičeva uhvati dodir sa neprijateljem i da ustanovi i spreči eventualno povlačenje neprijatelja prema severoistoku. Ostali delovi II i III/384. puka treba da, uz tesno održavanje veze sa napadnim pokretima, napuste rejon Prekaja, i da ovim merama pojačaju zauzete slabe zaprečne linije u dolini Unca na pravcu Drvara. Ovo su dopunski zadaci za II i III/384, puka. Dalje probijanje neprijatelja, preko planinskog venca severo-zapadno od Tičeva, u pravcu severozapada, bilo je sprečeno jednom četom SS-padobranskog bataljona i 1. četom 373. izviđačkog bataljona na serpentinama j. jz. od Drvara, koje su ove čete posele već od 2. 6. pre, odnosno posle podne. Na osnovu zapovesti K-de XV brd. AK, Ia br. 291/44. od 2. 6. u 02,36 časa35 — stigla 2. 6. u 08.52 — po kojoj treba da se sve raspoložive snage uvedu u koncentrični napad u rejonu Tičevo, bilo je naređeno 1. puku »Brandenburg«, 2. 6. u 17.00 časova, da, nastupajući jakim desnim krilom, ponovo pređe u napad najkasnije do 04.30 časa 3. 6. sa linije Donje Pe-ulje — Bosansko Grahovo. Dnevni cilj za 3. 6. Veliko i Malo Tičevo. Nakon uspostavljanja veze sa 384. pešadijskim pukom, 1. puk »Brandenburg« je imao da zaokrene prema severoza-padu, i da pročešlja prostor Tičevo — Drvar — Resanovci prema putu Drvar — Bosansko Grahovo. Ova zapovest je bila slepo otkucana 2. 6. u 22.05 časa i 3. 6. u 03.10 časa, a kasnije je lično uručena od strane poručnika Rothamela iz 373. bataljona za vezu u 06.30 časova 3. 6. (prilog 6).36 Komandant divizije odvezao se rano 3. 6, zajedno sa načelnikom Operativnog odeljenja (poručnik Benke)37 i ađutantom 373. bataljona za vezu, poručnikom Rothamelom, kod 1. puka »Brandenburg«, da bi onemogućio drukčije izvršenje zapovesti, kako se to, na osnovu iskustva, dešavalo. Komandant divizije stigao je kod 1. puka »Brandenburg« u 06.30 časova. Takođe i sada puk nije pokazivao nikakvu sklonost da nastupa na Tičevo.38 Na lično naređenje komandanta divizije, 1. puk »Brandenburg« krenuo je sad konačno u napad 3. 6.39 Dok je 1. puk »Brandenburg« bio angažovan iz Grkovaca duž zapadnih padina kote 1376 (1485) i kote 1727, preko Nosića brda, na Tičevo, Jurišni bataljon z. b. V, koji se još u ovo vreme nalazio u Bosanskom Grahovu, imao je da nastupa iz Peulja kota 1201 (1343) (1457) i da isto tako zaokrene na Veliko Tičevo. 54. brd. izv. bataljon maršovao je duž druma Bosansko Grahovo — Resanovci do planinskog prevoja. Zadaci 384. pp, 1 č[ete] 500. SS-padobranskog bat. i 1. čete 373. izv. bat. ostali su kako je i naređeno. 3. 6. prošao je uglavnom bez dodira sa neprijateljem. Slabe neprijateljeve grupe — po svoj prilici obezbeđenja — bile su bačene na planinski masiv Jedovnik. Oko 23.00 časa Jurišni bataljon z. b. V. dostigao je Tičevo, prilično iscrpljen, pošto su jedinice bile vrlo zamorene i preopterećene stalnim anga-žovanjem po teškom terenu i nepovoljnim vremenskim prilikama. U Tičevu je bila uhvaćena veza sa 7. SS-divizijom, dok su severno odatle, u prostoru Mokro polje, ustanovljene vlastite jedinice (384. pp), koje su stalno držale tesnu vezu sa 13. SS-pukom. Od 1. puka »Brandenburg« nije došao nikakav izveštaj. Kako se kroz obaveštenja pokazalo, 3. 6. naveče nije bilo ništa utvrđeno o 1. puku »Brandenburg«, pre svega, u rejonu Tičeva nije se mogla dobiti nikakva veza sa II bataljonom 1. puka, koji je trebalo da se naslanja na levo krilo Jurišnog bataljona. 3. 6. kod divizije je vladao utisak, pošto se borbena buka jedva čula, da se neprijatelj povukao na severozapad na planinski masiv i da se delovima izvukao već nekoliko dana ranije prema jugozapadu. Direktivom komandanta divizije bili su dati zadaci 1. puku »Brandenburg« za 4. 6, da prodre prema severozapadu i da pritisne neprijatelja prema putu Bosansko Grahovo — Drvar. Zadatak zaprečnih linija na putu prema planinskom prevoju, nakon zrelog rasuđivanja izgledao je necelishodan, s obzirom na neprijateljevu situaciju i s obzirom na razriveni i prašum-ski teren. Stoga je naročita pažnja bila skrenuta 500. SS-pa-dobranskom bataljonu i 1. četi 373. izviđačkog bataljona, koji su bili angažovani na prevoju i na obe njegove strane. Osim toga, svi slobodni delovi 54. brd. izv. bataljona dobili su za borbeni zadatak 4. 6. napad na planinski greben u pravcu Tičeva. Noću uoči 4. 6. pokušala je i tada jedna banda, na odseku zaprečavanja duž puta Bosansko Grahovo — Drvar, da pređe preko puta ka zapadu, a isto tako jedna izviđačka grupa, koja je bila uvedena 3. 6. od serpentina prema koti 1332, uhvatila je dodir sa neprijateljem. Time je bila potvrđena procena o neprijatelju koja je doneta 3. 6. Razbijeni neprijateljevi delovi, po pretpostavci, nalazili su se na masivu Jedovnik, koje je trebalo uništiti koncentričnim napadima 4. 6. 384. pešadijski puk nadirao je, širokim frontom, preko teško prohodnog zemljišta ispresecanog dubokim i strmim odsecima prašumskog terena, prema visokom masivu i uhvatio je dodir sa neprijateljem kod kote 1072. Neprijatelj je bio nabačen prema masivu. Jurišni bataljon nastupio je 4. 6. u 04.30 časova prema severozapadu, bez veze sa 1. pukom »Brandenburg« na svom le-vom krilu, ali ovo se i moralo pretpostaviti u krugu Jurišnog bataljona. Napad 1. puka »Brandenburg«, koji se pretpostavljao u rejonu Jadovnika (kota 1650),40 morao se, prema pro-ceni situacije Jurišnog bataljona, izdejstvovati daljim sop-stvenim napredovanjem. Kako se kasnije ispostavilo, 1. puk »Brandenburg« bio je daleko izostao i nije mogao da se očekuje blagovremeni napad, tako da je Jurišni bataljon sam podneo glavni teret borbe. Jurišni bataljon je 4. 6, oko 19.30 časova, osvojio planinski masiv, kota 1536, u borbi protiv neprijatelja koji se ogorčeno borio i koji se bezobzirno zalagao za zaštitu banditskih štabova koje je obezbeđivao. Bataljon je tamo morao da odbija neprijateljske protivnapade delom u bliskim borbama. U 21.15 časova bila je uspostavljena veza 1. puka »Brandenburg« sa Jurišnim bataljonom na koti 1519. Bilo je uočeno produženje napada protiv dominirajućeg visa k. 1539. Deo 54. brd. izv. bataljona, koji je koncentrično nastupao 4. 6. od severozapada preko kote 1062 (Glavica) — k. 1267 Osječenica41 na kotu 1489, napredovao je u početku dobro, bez neprija-teljevog otpora. Kasnije se znatno ojačao neprijateljev otpor kod kote 1489. I ovde se jako osećalo zaostajanje 1. puka »Brandenburg«. Ova grupa je zalegla i s mukom se mogla spasti okruženja. Napadom 1. puka »Brandenburg«, koji se očekivao za 5. 6, trebalo je teško postignuti uspeh u osvajanju zemljišta u toku 4. 6. pretvoriti u potpuni uspeh. Neprijatelj je bio polukružno opkoljen. Tamo gde je proboj bio jedino moguć nalazila se jedna dobro izgrađena zaprečna linija. 384. pešadijskom puku bilo je 5. 6. naređeno produženje nastupanja protiv visokog masiva, uprkos upadljivo nesavlad-ljivim terenskim teškoćama, koje su jako uticale na napredovanje od 4. 6. U ovoj situaciji stigle su zapovesti XV brd. arm. korpusa (4. 6. u 15,1542 časova i 4. 6. u 23,26 časa43) u kojima je bio naređen odlazak 54. brd. izv. bataljona i Štaba Puka z. b. V sa Oklopnim gren. jurišnim bataljonom, s tim da se odmah, odnosno 4. 6. naveče, krene na marš, odnosno da se pripreme za marš. XV brdski armijski korpus naredio je 1. puku »Brandenburg« da se sa potčinjenim jedinicama uputi iz rejona Knina za Knin. Na traženo zadržavanje ovih snaga pod divizijom do završetka operacije »Tičevo«, nije usledio nikakav odgovor, odnosno ne blagovremeno. Sa 1. pukom »Brandenburg« ponovo nije bilo veze. Pretpostavljalo se da je puk neposredno primio radio-razgovor sa Komandom korpusa i da se već nalazi na povratku. Istovremeno se javio 54. brd. izv. bataljon 4. 6. u 19,30 časova, da i oni kreću za Knin 4. 6. u 20.15 časova. Operacija koja je jasno nagoveštavala uspeh bila je potom prekinuta. Jurišni bataljon z. b. V. ostao je za vreme noći kružno raspoređen na koti 1536. Noć je protekla mirno. Kako se kasnije javilo, neprijatelj se beše povukao. 384. pešadijski puk, u prvim jutarnjim časovima 5. 6. u rejonu Markov kamen, zajedno sa delovima angažovanim na zaprečavanju, odbijao je pokušaje proboja jedne srednje bande koja je u bekstvu odstupila u šumske predele u jugozapadnom pravcu. Odlučujući udar nije više stigao neprijatelja, koji se očigledno skrivao po nepreglednim šumskim terenima. Pretpostavka Jurišnog bataljona, da se neprijatelj u toku noći izvukao ispred bataljona, potvrdila se.44 Jurišni batljon z. b. V. vraćao se maršem na Bosansko Grahovo, bez dodira sa neprijateljem, i dobio je dva dana odmora koja je tražio. 384. pp, uključujući četu 500. SS-padobranskog lov. bataljona i 1/373. izv. bataljona, koji su bili angažovani na putu Bosansko Grahovo — Drvar radi zaprečavanja visinskih prevoja, bio je 5. 6. naveče povučen, pošto je dan protekao bez dodira sa neprijateljem, a u noći uoči 6. 6. prikupio se u rejonu Drvara. Prethodna odlučujuća zapovest Komande XV brd. arm. korp. za operaciju »Tičevo« stigla je, iako izopačena, u diviziju 4. 6. u 13.00 časova preko divizijskog radio-centra Donji Srb.45 Zapovesti Komande XV brd. arm. korp. od 2. 6. i 3. 6, upućene diviziji radi ubrzanja operacije, našle su time svoje objašnjenje.46 Operacija je već bila pripremljena i u sprovođe-nju, kako je bilo predviđeno i naređeno. Sopstveni gubici
Neprijateljski gubici 384. pp preb. [rojano] Mrtvih:247, Zarobljenih:50, Prebeglih:10, Plen:1 PVO mitraljez, 3 teška mitr. 5 lakih mitraljeza,3 laka bacača,4 tenka, 4 radio-stanice,1 pion. auto, 1 lafet mitralj. 45.000 metaka puškomitr. ruski, 20.500 raspr. met., 2300 metaka PVO, 3 džaka dinamita,2 rolne brzo gor. štapina, 100 m štapina,(od toga 1 oki. eskpl. granata, 2 oki. granate, 45.000 puškomitralj. metaka,12.500 raspr. zrna, 2300 PVO municije, preuzeo 13. SS-puk). 373. izv. bat. Mrtvih:72, Zarobljenih:12, Prebeglih:3, Plan:21.500 raspr. metaka, 1 mitr M42,1 protivoklopna puška, 2automata,4 puške. 54. brd. izv. bat. Mrtvih52 Štab puka z.b.V (mot.) sa Okl. gren. jurišnim bat.(za vreme potčinjenosti u operaciji »Tičevo«) 1. hrv. lov. puk Mrtvih:97 Zarobljenih:8 Prebeglih:2 Plen:2 laka mitraljeza, 6 karabina,5000 raspr. metaka. Uništeno:1 pt top 3,7 sm2 laka mitr, 10 karab, 8 pušaka. U ovaj broj mrtvih nisu uračunati poginuli koji su procenjeni a kojih je sigurno više od prebrojanih mrtvih. 500. SS-pado branski lov.bataljon 421 prebrojanih,129 zarobljenih,800 procenjenih,42 sm protiv, avion, top,12 mitraljeza oko 100 pušaka (neuporebljive),4 radio-stanice ,2000 suvih koža. Iskustva 1. Oprema divizije za izrazitu planinsku borbu nedovoljna je, pošto jedinice nisu mogle sa sobom voziti dovoljno municije i hrane (ni jedne poljske kujne). Ovaj nedostatak je naročito tada bio presudan, ako se jedinica sa sadašnjom opremom udalji više dana od baze, do koje je mogu slediti vozila, ili ako se vozila, po jako obilaznim putevima, tek posle višednevnog podvoza priključe jedinicama. Ako, kao u ovom slučaju, snabdevanje sa terena nije moguće, tada je pokretljivost čoveka veoma sužena teretom municije i hrane koju nosi sa sobom. Telesni napori, koji su usled teškog zemljišta i vremenskih prilika neuporedivo veći, teško su podnošljivi. Druga je stvar kod motorizovanih jedinica, koje u toku angažovanja po pravilu koriste puteve i koje se samo privremeno, to jest za jedan ili dva dana, udaljavaju od svojih pozadinskih vozila. 2) Radi brzog prebacivanja ili premeštanja, smanjenjem tereta komore i unutrašnjih službi, 373. izviđački bataljon bio je improvizovano ukrcan na vozila. Pripadajući bicikli bili su ostavljeni u rejonu razmeštaja. To se nije pokazalo kao dobro, pošto jedinica tada nije sposobna za život. Dovođenje vozila u ispravno stanje je nedovoljno, dopunska odeća nedostaje, dovlačenje municije i pogonskog goriva u neophodnim i dovoljnim količinama nije zajem-čeno. Pametnije je, korišćenjem bicikla, uslovno smanjenu pokretljivost primiti kao nužno zlo i odreći se brže pokretljivosti za račun održavanja borbene snage, koja se postiže privremenim rasterećenjem. 3) Kod brzo promenljivih situacija u borbi protiv bandi i kod terenskih prilika, glavno sredstvo veze je radio, naročito ukoliko su odnosi snaga manji. Od pukova na više, često je bilo moguće da se uspostavi žičana veza (mada je bila upadljiva) iskorišćavanjem drumova i puteva. Dometi pešadijskih d-radio-stanica pokazali su se u planini kao potpuno nedovoljni. Komandovanje samo pomoću radija je vrlo otežano zbog atmosferskih smetnji i ovdašnjih neobjašnjivo loših radio-prijema. Intervencija višeg komandovanja većinom kasni. Stoga je poželjno raditi sa instrukcijama i da se sva komandna mesta popune ličnostima koje poseduju dobar taktički pogled, polet i snagu samostalnog odlučivanja. 4) Potrebna je bolja i bogatija oprema divizija sa radio-sta-nicama većeg dometa. Ako zadatak obezbeđenja divizije ostaje, što je u većini slučajeva verovatno, tada je potrebno, naročito kod prostranosti odseka i osetljivih telefonskih veza, radio-vezu uglavnom zbiti, a jedinice koje učestvuju u operaciji moraju se snabdeti sa dodatnim radio-stanicama. (Vidi nedovoljne domete d-radio-stanica.) Tada, uglavnom, ne dostiže broj aparata. Radijalni saobraćaj postaje nužan, i stoga je, kod preopterećenja, podnošenje izveštaj a usporeno, a kroz to komandovanje postaje skoro nemoćno. 5) Izdavanje radio-dokumentacije ne sme kasno da usledi, čak i kada bi ranije izdavanje moglo ići na račun održavanja tajnosti. Bilo bi potpuno nemoguće da se u malo sati koji stoje na raspolaganju blagovremeno izda radio--dokumentacija jedinicama. 6) Ponovo se pokazalo ne samo da je celishodno, nego je čak nužno, da se svakoj borbenoj grupi (bataljon) dodeli V. B.47 Kod opreme sa samo dva radio-aparata na bateriju, moraju svi radio-aparati čitavog artiljerijskog puka biti koncentrisani kod grupe koja učestvuje u operaciji, zbog čega pak nastaju teškoće kod neizvežbanog ljudstva za vezu. I kod ovih operacija se ponovo pokazala neophodnost da V.B. ne samo gađa svojim baterijama, nego mora biti obezbeđen prethodnim regulisanjem radio-saobraćaja, da može raditi sa svim baterijama koje stoje na raspolaganju, što je naročito potvrđeno u operacijama u okruženju. Nužno: ponovo opremljenost baterija sa po 3 radio-aparata. 7) U planini se teško pokretljiva zaprežna baterija lake polj. haub. pokazala opet suviše sporom. Njeno uvođenje u borbu, uprkos neposrednog praćenja pešadije, suviše kasni i pored jakog naprezanja konja, te ne može u planini biti dovučena na položaje, na koje se sa motorizovanom artiljerijom može stići. Naoružanje brdskim topovima može otkloniti ovaj nedostatak. 8) Provizorna motorizacija oruđa, predviđenih inače za konjske zaprege, nije se dobro pokazala. Kod utovarivanja na kamione, vozila stradaju usled težine oruđa. Karoserija se ugiba. Kod iskorišćavanja kamiona kao vučnog sredstva, kod oruđa nastaje jako naprezanje, pa su nakon takve upotrebe nužne duže opravke. Kod planinskih puteva koji su bogati krivinama, vozilo i oruđe, koje se mora vući sa prednjakom, je suviše dugo, a s druge strane konstrukcija kamiona — naročito francuskog porekla — je suviše visoka i nije dozvoljeno neposredno prikopčava-nje oruđa. Stoga je potrebna višestruka prepravka, a to košta mnogo vremena. Provizorno motorizovanu artiljeriju treba pretpostaviti zaprežnoj, i to obavezno. Stoga svaka divizija, da bi mogla slediti ovaj zahtev, mora raspolagati sa više od dva vučna vozila ili šlepera. 9) Gađanje sa vremenskim upaljačima, koje kod jedinica nije omiljeno, u planini je jedini način u većini prilika. Stoga je apsolutno potrebno vežbanje. 10) Na karsnom zemljištu odeća strada daleko više nego normalno. Bez izuzetka, 50% čojanog odela bilo je pocepano, drugo, čizme, kao planinske cipele, nisu izdržale naprezanja. 11) Naše jedinice, naročito hrvatski pripadnici, žilavo su se pokazali u savlađivanju vremenskih prilika, organizacijskih teškoća i većih dnevnih ciljeva, koji su uslovljavali telesna naprezanja, a najveća odricanja shvatali su kao nužna. U napadu protiv bandita koji su se nalazili na povoljno izabranim položajima, kod naših jedinica nije konstantovano ničega štetnog. Iako su u prvim momentima pojedini mitraljezi uticali na njihovo napredovanje, one su išle stalno napred gde je komandovanje to shvatilo da treba da ih napred pokrene. 12) Komandavanje u većim jedinicama još neodlučno i nedostatak pravog iskorišćavanja svakog uspeha treba pripisati do sada malo pruženim prilikama vežbanja u većim jedinicama. 13) Banditi, naročito 6. proleterska divizija u Trubarskoj kotlini i 1. proleterska divizija u rejonu Prekaja, borili su se žilavo i vešto, zahvaljujući njihovom dobrom poznavanju zemljišta. Ipak nisu bili dorasli nadmoćnoj vatrenoj snazi i odlučnom i koncentričnom stezanju. Ponovo je bilo potvrđeno, da su se oni naročito čvrsto i ogorčeno borili tamo gde im je neprolazno zemljište omogućavalo nepri-metno i povoljno izvlačenje. Do navedene borbe prsa u prsa došlo je samo na visokom masivu severozapadno od Tičeva, gde je njihov borbeni duh bio bodren prisutnošću štabova i misija koje su oni štitili, inače, oni su pokušavali da blagovremeno prekinu borbu i da se povuku. I ovde je za divljenje ponovo njihova nadmoćnost u iskorištavanju zemljišta i njihova pokretljivost. Osećaj inferiornosti podstiče ih da dolaze do uspeha samo putem podmuklih prepada na slabije obezbeđene kolone, koje slede. 14) Operacija je, uglavnom, dala jedinicama, uprkos mnogih nevolja, pokretnu snagu, što bi se moglo iskoristiti kod budućih angažovanja. Aldrian48 general-lajtnant i komandant div[izije] Dostavljeno: K-di XV brd. AK 2 komanda KTB 1 komad Rezerva 1 komad Koncept 1 komad 5 komada Spisak priloga49 Za 373 (hrv.) pd Ia pov. br. 1328/44 od 10. 6. 1944. Prilog 1: 373 (hrv.) pd Ia str. pov. br. 171/44 od 24. 5. — 5. primerak Prilog 2: službeno prilog 3: službeno prilog 4: službeno prilog 5: 373 (hrv.) pd Ia pov. br. 1114/44 od 31. 5. 44. prilog 6: službeno Dostavljeno K-di XV brd. AK 2komada KTB 1komada Rezerva 1komada Koncept 1komada 1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 419—32. Ovaj izveštaj K-da 15. BAK-a uputila je 8. jula 1944. K-di 2 OkA sa svojim primedbama (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 350—1). 2i 3 Dopisanom rukom. 4Datum utisnut numeratorom. 5Redakcija ne objavljuje priloge uz ovaj dokumenat, već će za svaki prilog dati potrebno objašnjenje kroz tekst izveštaja. 6Bliže o opkoljavanju 500. SS-padobranskog bataljona, na groblju u Drvaru vidi dok. br. 71; AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 642: naređenje K-de 15. BAK-a od 25. maja 1944. Štabu 373. legionarske divizije za deblokadu opkoljenih padobranaca; Grupa autora, ORNJ, str. 103—4. 7 i 8 Tih dana dejstvovali su Borbena grupa »Vilam« i 92. mot. gren. puk protiv jedinica 6. proleterske divizije »Nikola Tesla«, 3. krajiške NOU brigade i 3. bataljona 1. brigade 1. proleterske divizije (vidi tom IV, knj. 25, dok. br. 134, 135, 137, 147 i 153; Grupa autora, ORNJ, str. 105—8). 9i 27 U rajonu Tičeva nalazio se Štab 8. korpusa NOVJ sa potčinjenom 9. NOU divizijom (vidi tom IV, knj. 25, dok. br. 152 i 156; Grupa autora, ORNJ, str. 106). 10pukovskom 11Bliže o toj zapovesti vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 411—3. 12Trubar su branili delovi 6. proleterske divizije »Nikola Tesla« (vidi tom IV, knj. 25, dok. br. 118). 13Strunck. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 14Redakcija ne raspolaže tim prilogom. 15K-da 15. brdskog armijskog korpusa, u analizi borbenih dejstava jedinica 373. legionarske divizije (Borbene grupe »Vilam« i Borbene grupe »Lapac«) koje su učestvovale u operaciji »Reselšprung«, dala je negativnu ocenu o borbenoj spremnosti pomenutih grupa (vidi dok. br. 78). U izveštaju K-de 15. BAK-a od 12. jula 1944. K-di 2. OkA se kaže da borbene grupe 373. divizije nisu iskoristile sve mogućnosti uspeha, da su im bile slabe veze, da je bilo slabo komandovanje 384. pukom, da je slabo izveden prodor Potoci — Uvala — Tičevo (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 348—9). 16To je naređenje Štaba 373. legionarske divizije od 27. maja 1944. K-li 384. puka o potčinjavanju, u rejonu Drvar — Mokronoge — Vidove Selo, 500. SS-padobranskog lovačkog bataljona i 105. SS-izviđač-kog bataljona Borbenoj grupi »Vilam« (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 415). 17Bliže o tome naređenju Štaba 373. legionarske divizije od 27. maja o potčinjavanju 1. puka »Brandenburg« i njegovim dejstvima u rejonu M. Tičevo — Mokronoge — Drvar vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 416. 18Odnosi se na naređenje o potčinjavanju 105. SS-izviđačkog bataljona K-di 15. BAK-a (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 873). 19Potpunije o tome naređenju K-de 15. BAK-a Vidi AVII, NAV-T--314, r. 563, s. 848. Ovo naređenje 15. BAK-a usledilo je na osnovu radiograma K-de 2. OkA od 27. maja u 20.45 časova za prodor glavnine Korpusa pravcem Potoci — Uvala (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 613—4). 20Verovatno je ovde reč o naređenju Štaba 373. legionarske divizije od 27. maja (AVII, NAV-N-T-314, r. 563, s. 415). 21Zatvaranje pravca Drvar — Mokronoge — Prekaija vršili su 3. lička (proleterska) brigada 6. proleterske divizije i delovi 3. krajiške brigade 1. proleterske divizije (vidi tom IV, knj. 25, dok. br. 134, 137 i 147 i knj. 26, dok. br. 23). 22To su bili delovi 3. ličke (proleterske) brigade i 2 bataljona 3. krajiške (proleterske) brigade (tom IV, knj. 25, dok. br. 147 i knj. 26, dok. br. 23). 23Te napade vršila je 3. lička (proleterska) brigada (vidi tom IV, knj. 25, dok. br. 147). 24Jiresch. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 25Pripadao je 7. SS-diviziji »Princ Eugen«. Bliže o njegovim zadacima u operaciji »Reselšprung« vidi tom IV, knj. 25, dok. br. 184. 26Bliže o toj zapovesti K-de 15. BAK-a od 30. maja 1944. vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 565. 28Bliže o dejstvirna 1. puka »Brandenburg« vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 433—7. 29Potpunije o toj zapovesti vidi AVII, NAV-T-314, ,r. 563, s. 586. 30Bliže o toj zapovesti vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 556—7. 31Reč je o naređenju Štaba 373. legionarske divizije od 1. juna 1944. Potpunije o njemu vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 826. 32To je naređenje Štaba 373. legionarske divizije od 31. malja 1944. Štabu 1. puka »Brandenburg« za dejstva kod Tičeva (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 417). 33Tačan naziv toga bataljona je: Oklopni grenadirski jurišni bataljon 2. OkA. 34Bliže o tome naređenju K-de 15. BAK-a od 1. juna 1944. 373. legionarskoj diviziji o potčinjavanju 1. puka »Brandenburg« i Oklopnog grenadirskog jurišnog bataljona vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 827, 35Ta zapovest je zavedena u delovodni protokol pod brojem 2931, a ne 291, kako piše u ovome dokumentu. Detaljnije vidi AVII, NAV-T--314, r. 563, s. 824. 36Prilog br. 6 je zapovest Štaba 373. legionarske divizije od 2. juna 1944. godine 1. puku »Brandenburg«, 54. izviđačkom bataljonu i Oklopnom grenadirskom jurišnom bataljonu za naročitu upotrebu za zauzimanje M. Tičeva (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 418). 37Bohnke. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 38Deveta NOU divizija 8. korpusa NOVJ zatvarala je pravce koji izvode ka Tičevu i njene su jedinice neprekidno vodile borbe na toj prostoriji od 1. do 10. juna 1944 (vidi tom IV, knj. 26, dok. br. 61). 39Toga dana, jedinice 9. NOU divizije nisu mogle da izdrže pritisak nadmoćnijeg neprijatelja na prostrou Tičeva (Velikog i Malog), pa su se razdvojile u dve kolone: jedna brigada sa bolnicom, sa po-ložaja Peulje — Grkovci, uputila se u pravcu Dinare, dok su se ostali delovi divizije (2 brigade i prištapski delovi) sa Štabom 8. korpusa NOVJ uputili u pravcu Jadovnika (trig. 1650). Kolona koja se uputila prema Dinari probila se bez borbe, dok se druga kolona 5. juna našla u obruču na prostoriji Crni vrh (k. 1519) — k. 1536 — Jedovnik(trig.1539). Opširnije o tome vidi tom IV, knj. 26, dok. br. 61. 40To je trigonometar 1650. 41To je trigonometar 1267 (Osječenica). 42i 43 Iscrpnije o tim zapovestima vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 734 i 813. 44Prema izveštaju Štaba 8. korpusa NOVJ od 15. juna 1944, posle opkoljavanja dve brigade 9. NOU divizije sa Štabom korpusa na položajima Crni vrh — k. 1536 — Jedovnik, doneta je odluka da se neprijatelj razbije na čitavoj liniji Tisove kose i da se izvrši manevar u pravcu severa. Manevar je vršen s tri bataljona i 5/6. juna jedinice su se probile iz obruča preko k. 745 i 791 do Suhog potoka (tom IV, knj.26, dok. br. 61). 45Reč je o naređenju K-de 15. BAK-a od 3. juna 1944. Štabu 373. legionarske divizije za raščišćavanje situacije kod Tičeva (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 819). 46Potpunije o tim zapovestima vidi AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 748, 819 i 826. 47Vorgeschobener Beobachter (istaknuti osmatrač). 48Eduard. Umro u Gracu 1955. godine (Franc Šraml, n.d. str. 204). Aldrian je 20. oktobra 1944. otišao na novu dužnost. Zamenio ga je, za kratko vreme, pukovnik Karl Herman (Karl Herrmann), k-t 384. peš. puka. Od 14. novembra 1944. pa do kraja rata, divizija se nalazila pod komandom general-majora Joakima Grafenštajna (Joachim Graven-stein). Karl Herman, kao ratni zločinac, osuđen je u Beogradu 4. aprila 1947. na 20 godina lišenja slobode, dok je general Grafenštajn, na istom procesu, osuđen na smrt streljanjem (vidi Politiku, beogradsko izdanje, od 5. aprila 1947; Franc Šraml, n.d, str. 204 i 297). 49Prilozi 1 do 6 objašnjeni su kroz tekst u objašnjenjima 11, 14, 16, 17, 32 i 36.
|