| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA 392. LEGIONARSKE DIVIZIJE OD 23. MAJA 1944. KOMANDI 15. BRDSKOG ARMIJSKOG KORPUSA O TOKU I POSTIGNUTIM REZULTATIMA U OPERACIJI »MORGENŠTERN«1 392 (hrv.) peš. div. Odelj. I c Div. Gef. St., 23. maj 1944. K-da XV (bd) AK Prim.: 4. juni 1944. Prilozi: Br. Abt. Ic
Predm.: Izveštaj Ic o operaciji »Krbavsko polje«. K-di XV (brd.) AK Početkom aprila, posle evakuisanja uporišta Vrhovine —
Crna Vlast,2 11. korpus i Glavni štab Hrvatske računali su, kako proizilazi iz
saslušanja, sa daljim nastupanjima pravcem Prijeboj i preko Ramljane pravcem
Bunić. Jake kordunaške snage (I i III)3 prebačene su u Lička Jesenica
— Babin Potok,pošto je partizansko rukovodstvo smatralo da je
ugrožen i Slunj a odatle i ceo Kordun. Posle žestokih, uz velike gubitke, i
pored toga bezuspešnih, napada pravcem Vrhovine, 11. korpus (zaplenjena
zapovest)4 još jednom je prikupio sve snage (dve brigade 85, dve brigade 356,
III/137, kao i artiljeriju i 2. tč)8 da bi likvidiranjem posade u Duman i
Ramljane otklonio preteču opasnost od upada u Krbavsko polje. Sam napad je
uspeo9, ali ni u kom slučaju nije omeo prodiranje naših snaga-10 Mada je 35. divizija na putu pravca napada za Bunić —
Korenica pružala još pojedinačni jači otpor, ipak je sabijena u rejon
Krbavice i uspela je da se izvuče sa III/13, i I/8. u rejon jz. Bunić. Od tog
vremena nije više bilo moguće tačno pratiti pokrete banditskih snaga. Sa
velikom verovatnošću, jake snage 35. divizije i Štab pobegli su posle
prelaska Krbavskog polja severno od Udbine, prema istoku, u Plješivicu. I za Štab
11. korpusa, koji se 5. 5. nalazio kod Turjanski, može se reći da je krenuo
istim putem. Iz Plješivice je divizija, posle iznenadnog odlaska naših snaga,
vršila izviđanje sa 2. III/13, i I/8. bili su takođe potisnuti od jz. Bunić dalje prema jugu, učestvovali su u odbrani Vrebac, ali posle toga još im se nije moglo ući u trag12. Kao opšti utisak može se konstatovati da u stvari Krbavsko polje uopšte neće više biti branjeno, jer su snage predviđene za to pre toga razbijene. U više slučajeva otpor neprijatelja ukazivao je na postojanje skladišta. Partizani su izgleda računali samo sa kratkim zadržavanjem ili prolazom naših snaga. U prilog tome naročito govore ponovo pronađeni ispravni kamioni, tenkovi i topovi. Evakuacija uporišta, skrivanje raznih uređaja i preme-štanje bolnica usledilo je u trenutku kada su prve jedinice iz Bihaća ušle u Prijeboj. 1. Naseljena mesta i stanovništva Korenica, Udbina, Bunić i većina ostalih sela Krbavskog polja bili su skoro potpuno razoreni. To isto važi za crkve i javne zgrade. Čitave su ostale jedino pojedine kuće koje su partizanima služile za bolnice ili za smeštaj civilnih vlasti i vojnih ustanova. Sva naseljena mesta — radi se isključivo o naseljima pravoslavaca — prilikom usluga jedinica bila su pusta. Nema sumnje da su partizani civilno stanovništvo planski evakuisali. Stoku, žitarice i celokupno pokućstvo poneli su sa sobom. Samo uz veliki trud moglo se u naseljima pronaći stolove i stolice potrebne za obavljanje službe u jedinicama.13 Da su naselja ranije bila jako naseljena moglo se odmah zapaziti po tome što su sva polja bila obrađena i što su zatečena prilična krda goveda i ovaca.1* Civilno stanovništvo iz Krbavskog polja pobeglo je u Plješivicu i, prema izjavama ustaša, prema jz, čak na Velebit. Oskudica u vodi primorala je begunce uglavnom da se vrlo brzo vrate u dolinu i većinom, i iz sopstvenih pobuda, izjavljivali su da su se samo bojali od ustaša, ali ne od Nemaca. 2. Ustaše Jako angažovanje ustaških bataljona iz rejona Gospića i Otočca u rejonima
naseljenim Srbima dovelo je do uništenja čitavih naselja koja su do sada bila
pošteđena od partizana. Uprkos ponovnim ukazivanjima na reperkusije takvog
postupka, nije bilo moguće da se stane na put njihovim ujdurmama. Disciplina
koja je vladala u garnizonima toliko je popustila posle ulaska u srpska mesta da
je svaki pojedini čovek kolima, konjima ili peške odvlačio ono što je njemu
izgledalo najvrednije. Skoro svaki čovek je nabacio na sebe jedno seljačko ćebe
ili jagnje i bataljon, razvučen u dužinu od nekoliko
kilometara, pružao je primer balkanskog načina ratovanja. Vatra i oblaci dima
označavali su put ustaških bataljona.13 Mnogo puta primećene su žene, koje
su kao članovi porodice ustaša došle u područje borbe da bi se domogle
plena. Uprkos tome, ne može a da se ne prizna da su se bataljoni uopšte dobro
držali u borbi. Naročito 19. bataljon pod kap. Mesićem.16 3. Zapreke Neprijatelj je Krbavsko polje osigurao zaprekama u manjem
obimu nego što se očekivalo. Polaganje mina engleskog porekla vršeno je na
dosadašnji način i, prema količini i načinu polaganja, nema nekih novih
momenata. Veće zapreke od drveta postavljene su jedino na putu od Vrebac za
Ledenice. Potkopavanje i nasipanje kamenja nisu mogli u većoj meri da uspore
saobraćaj mot. vozila niti da ga ograniče. Ni u jednom slučaju zapreka nije
bila osigurana i vatrom. Za vreme borbenih dejstava samo su postavljane pojedinačne
zapreke. Neprijatelj za to jednostavno nije imao vremena. 4. Uporišta. Ni u jednom slučaju kao i u ranijim operacijama nije uspelo
da se likvidiraju stambeni objekti, ustanove, škole, radio-stanice itd.
Blagovremeno upozorene, ove ustanove su mnogo pre bile premeštene. O
pojedinostima njihovog sastava i delovanja, samo u retkim slučajevima moglo se
nešto saznati u samim mestima, pošto je stanovništvo, iz straha od ustaša,
bez izuzetka pobeglo. Pripadnici operativnih jedinica, pak, nisu mogli o tome ništa
da kažu. 5. Skladišta Skladišta svih vrsta, prema podacima iz raznih izvora, većim
delom su pronađena i sadržaj sklonjen. Nemoguće je opisati pojedina skladišta.
Najupečatljiviji je bio Laudonov gaj. Ova Laudonova šuma sastoji se od visokih
borova, dru Minoistraživač se naročito dobro pokazao u Laudonovom
gaju. Ipak, treba uzeti u obzir da je baš iz tog razloga bio otkriven mali broj
skladišta hrane i odeće, dok su municija, naoružanje i aparati bili odmah
registrovani. Plen u Laudonovom gaju bio je zamašan. Bez obzira na to, sigurno
je da je to samo jedan deo postojećih rezervi. Sadržaj skladišta potiče većim
delom od italijanskih kontingenata. Samo američke puške, konzerve, so i mali
broj delova uniformi, kao i sanitetski materijal, su savezničkog porekla.17
Pretpostavlja se da je više puta spominjana isporuka naoružanja ili još brižljivije
sakrivena ili da su saveznici uglavnom doturali naoružanje i uniforme
italijanskog porekla. Kamioni koji su za vreme čitave operacije zaplenjeni, sa
malim izuzetkom, bili su odvučeni na potpuno nepristupačna mesta. Oni se nisu
mogli videti iz vazduha a tamo gde drveće nije bilo gusto bili su pažljivo
maskirani granjem. Radilo se skoro isključivo o italijanskim vojnim vozilima,
koja su samo u izvesnim slučajevima bila sposobna za vožnju ili se mogla
osposobiti za vožnju jer su nedostajali točkovi i osnovni delovi motora. Za
odvlačenje ovih olupina u većini slučajeva bilo bi potrebno angažovanje
tegljača tako da se, sa malim izuzetkom, moralo odustati od njihove dalje
upotrebe. Štamparija, za koju je rečeno da je u Korenici,
pronađena je u jednoj prirodnoj pećini kod Šeganovac (3 si. Ko-renica). Pre
toga zarobljen je jedan Jevrejin, koji je radio kao slagač u štampariji, ali
nije mogao da pokaže skrovište. Jedan seljak koji je u blizini mesta bio uhvaćen i koji je
banditima pomagao u radu, pokazao je put do pećine. Radi se o jednoj
automatskoj štamparskoj mašini sa tipkama sa latinskim slovima. Mašina je
bila potpuno rastavljena, valjci nisu mogli biti pronađeni, izvesni delovi bili
su razbacani po obronku. Prema izjavi Jevrejina štamparija je štampala novine
»Vjesnik« i »Srpska riječ« kao i propagandističke brošure. Štampani
materijal nije pronađen ali boje, srednja štamparska hartija i hartija za
pakovanje jesu. Delovi štamparije su uništeni. U istoj pećini pronađena je jedna kasa sa devizama,
vrednosti od oko 25.000 RM. Devize su se sastojale od jugo-slovenskih i srpskih
dinara, kuna, italijanskih lira i savezničkog okupacionog novca AMGOT za južnu
Italiju (lire). Razna sredstva plaćanja potvrđuju očigledno izveštaj da je
Tito njihovu ravnopravnu važnost na njegovoj teritoriji primao. 6. Služba veze Postojanje široko razgranate i dobro održavane telefonske
mreže za rejon Krbavsko polje više puta je javljano. Vodovi sa neizoliranom žicom
stvarno su postojali u velikom broju i na veća udaljenja, npr.
Korenica—Udbina; Bunić— Udbina. Vod od Plitvički Ljeskovac — Uvalica
protezao se preko izolatora koja su, bez razlike, bili zabijeni u stabla.
Telefonske centrale nisu mogle da se pronađu, međutim kod Tuka (3 sz. Bunić)
zaplenjeni su uređaji za vezu. Bataljon za vezu poskidao je veliki deo
neizoliranog telefonskog kabla. 7. Propaganda U većim mestima, ali i između njih, ponovo su postavljeni
do 4 m dugi panoi. Manji panoi iste izrade pronađeni su na kućama i ogradama.
Poznate parole na zidovima kuća nisu pokazivale neke specifičnosti u odnosu na
sadržaj ili ispisivanje. U Korenici, na zgradi opštinskog narodnooslobodilač-kog
odbora, bile su postavljene jedna pored druge slike Tita i Lenjina. U pojedinim
slučajevima izgledalo je da se naročita pažnja poklanjala ispisivanju i
crtanju, pošto su se za to koristili stručnjaci. Gde je vreme dozvoljavalo,
komunističke parole zamenjivali su propagandni vodovi nacionalnim natpisima. Potpuno likvidiranje zaliha na teritoriji Krbavskog polja može
da urodi plodom samo ako rejon bude stalno zaposed-nut od naših jedinica. Onda
može da uspe da se, pomoću civilnog stanovništva koje se vraća nazad, pronađu
sva glavna skrovišta. Niže navedeni pregled daje sliku o gubicima
neprijatelja. Operacijom prouzrokovan poremećaj u obuci, službi veze, funkcionisanju službe snabdevanja i moralni poraz
verovatno će uticati da Krbavsko polje neće više poprimati dosadašnji značaj
glavnog uporišta Glavnog štaba Hrvatske. Od naročitog značaja je ipak prekid savezničkog dotura
vazdušnim putem i onemogućavanje izgradnje aerodroma za savezničko i
banditsko vazduhoplovstvo. Već više od godinu dana razni izvori govore o tome
da su kod Bjelog Polja i Udbine uređeni aerodromi ili da su u izgradnji. Kod
Bjelog Polja ceo rejon koji bi došao za to u obzir obiđen je putničkim
automobilom i ni najmanji nagoveštaj za izgradnju aerodroma nije otkriven. Nisu
pronađeni ni tragovi o uništenim uređajima. Kod Bjelog Polja postoje pak mogućnosti
za uzletanje i spuštanje aviona usled ravničastog i šljunkovitog terena, ali
nisu uopšte preduzeti ikakvi radovi koji bi mogli da se protumače kao
pripremanje aerodroma. Nasuprot tome kod Udbine u. z.18 2,5 si., između 726 i 747,
moglo se stvarno konstatovati početak radova na jednom aerodromu.19 Jasno se
videlo da je jedna površina od 150 m x 1000 bila označena stubovima debljine
ruke i 40 cm dužine na rastojanju od 80 m. Uglovi su naročito bili označeni
sa metar visokim borovim granama pričvršćenim kamenjem. Osim ovih radova,
nisu se mogli zapaziti ni najmanji znaci o uređenju aerodroma. Neverovatno je
da je postojao neki iole vazdušni saobraćaj. Nigde nisu bili primećeni
tragovi od aviona koji su se verovatno spuštali ili podizali. Sveži drveni
stu-bovi navode na zaključak da je obeležavanje izvršeno tek po-slednjih
nedelja. Izgleda da su svi izveštaji o uređenju aerodroma bili mnogo preuveličani
i da su nastali više kao plod mašte nego na osnovu uvida agenata. Da je
postojala organizacija banditskog vazduhoplovstva, prema pronađenim
dokumentima, u to nema sumnje. Ali ona je 99% bila samo na papiru. Na kraju se
može zaključiti da je za značaj Krbavskog polja kao avio-baze na kraju
potpuno beznačajno da li će se na takozvanim aerodromima nešto poboljšati
ili ne, pošto se mnogobrojne površine po svojoj prirodi bez daljnjeg mogu
koristiti kao poletno-sletne staze. Neprijatelj je izgubio: A. 186 izbrojanih, 250 prema proceni poginulih, 117
zarobljenih, 13 prebeglih. B. 485 pušaka 1 pt pušku 123 mitr. 20postolja za mitr. 14 minobacača 21top 219,5 tone municije 4 tenka 49 kamiona 6 put. automobila 2motorcikla 1tešku prikolicu za kamion 31 seljačka kola 2radio-stanice u automobilu 432 auto-gume 6.800 litara pogonskog goriva 1.000 litara motornog ulja 2 motorne pumpe za benzin 1stok delova za mot. vozila 2pa reflektora 1daljinomer 57 konja 1.035 goveda 2tovarna grla 1 baterijski durbin za osmatranje 1 automatsku štamparsku mašinu 1 kasu za novac (sadržaj: vrednost: 25.000 RM) 5 ormana za telef. priključke 11 telefona 1 oprema za bolnicu (vredna) 6kamiona sanit. materijala 6 vreća san. pribora 1 aparat za kiseonik 1sanduk potkivačkog materijala 8 praznih buradi za benzin 2skladišta municije dignuta u vazduh 2 aparature za film 2šivaće mašine 3pisaće mašine 100.000 cigara 15vreća soli 15 centi zobi 13 tona žitarica 20 sanduka ribljih konzervi 1tona mesnih konzervi 7.815 ovaca 22 svinje Šojer20 poručnik 1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-314, r. 565, s. 628—32. U zaglavlju dokumenta nalazi se više kraćih zabeleški i parala dopisanih rukom. 2Bliže o dejstvirna na tome području vidi dok. br. 44. 3Reč je o 1. i 3. brigadi 8. NOU divizije. Bliže o njihovim
dejstvirna na prostoriji Lička Jesenica — Babin Potok vidi tom V, knj 27,
dok. br. 24. 4Redakcija nije pronašla tu zaplenjenu zapovest, već
raspolaže zaplenjenim izveštajem 11. korpusa NOVJ od 19. aprila 1944 (vidi
AVII, NAV-T-314, r. 1565, s. 166—78). Inače, ta zapovest je objavljena u tomu
V, knj. 27, kao dok. br. 11. 5To jest 8. NOU divizije. U obezbeđenju napada na uporište
Duman, koje je branila 34. ustaška bojna, 8. NOU divizija učestvovala je samo
s 1. NOU brigadom (vidi tom V, knj. 27, dok. br. 11). 6To su bile 1. i 2. brigada 35. NOU divizije (tom V, knj. 27, dok. br. 11). 7Bliže o dejstvima 3. brigade 13. NOU divizije vidi tom V, knj. 27, dok. br. 17. 8Reč je o 2. tenkovskoj četi Tenkovskog bataljona 11. korpusa NOVJ (vidi tom V, knj. 27, dok. br. 11). 9Napad na ustaše u uporištu Duman izvršila je 5. maja 1. briga-da 35. NOU divizije i istog dana ga je i zauzela, dok su obezbeđenje napada vršile njena 2. brigada i 3. brigada 13. NOU divizije. Treća brigada 8. NOU divizije je vodila borbe kod s. Ramljana. Bliže o tome vidi tom V, knj. 27, dok. br. 11, 17, 23 i 39. 10Reč je o početku operacije »Morgenštern« (»Morgenstern« — »Jutarnja zvezda«, »Zvezda Danica«) 7. maja 1944 (završena 23. maja). Cilj operacije bio je da se uništi 35. NOU divizija i izvrši zaposedanje slobodne teritorije Like. U operaciji (zvali su je i operacija »Krbavsko polje«) učestvovali su delovi 392. legionarske divizije (846. puk, 2. četa 847. puka, 392. izviđački bataljon), 373. legionarske divizije (373. izviđački bataljon i 1. i 3. bataljon 384. puka) i 4. stajaći djelatni u-staški zdrug, a od 12. maja i 1. puk »Brandenburg« i 92. motorizovani grenadirski puk. Opširnije o tome vidi dok br. 68 i 74; tom V, knj. 27, dok. br. 31 i 108; AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 115, 236—9, 283, 292, 294, 297 i 678: naređenja i izveštaji K-de 15. BAK-a od 5, 10, 11. i 22. maja 1944. godine; Grupa autora, ORNJ, str. 144—6; Franc Šraml, n. d., str. 186, 251—2. 11To je zapovest Štaba Sektora »B« zapadne Like od 15. maja 1944 (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 641—2). Pored ove zapovesti zaple-njen je i čitav niz drugih dokumenata GŠ NOV i POH, 11. korpusa i drugih jedinica (AVII, NAV-T-314, r. 563, s. 213—240 i 643—651). 12Posle prodora nemačko-ustaških jedinica u Krbavsko polje, 35. NOU divizija, 3. brigada 13. NOU divizije i 1. i 3. brigada 8. NOU divizije napustile su taj prostor, izvukle se na padine planine Plješivice i Krbavu (a kasnije i na Velebit), i dejstvovale za celo vreme operacije u sledećim rajonima, odnosno na pravcima: jedinice 35. NOU divizije dejstvovale su na pravcima: Pećane — Bunić — Čanak — Ramljane, Pećane — Korenica (sada: Titova Korenica) i Bunić — Podlapac; 3. brigada 13. NOU divizije na prostoru Vrebac — Srednja Gora, štiteći oko 200 ranjenika; 1. i 3. NOU brigada 8. NOU divizije na prostoru Plitvički Ljesko-vac — Prijeboj — Korenica i Srednja Gora. Njihov zadatak je bio, između ostalog, da obezbede prebacivanje ranjenika na slobodnu teritoriju u rejonu Bihaća, dok je Omladinski bataljon iz 1. brigade otišao sa ranjenicima na Velebit, gde su zaštitu ranjenika preuzeli 1. bataljon Ličkog NOP odreda i još 5 novoformiranih bataljona. Obezbeđenje ranjenika koji su ostali u Srednjoj Gori, u sađej-stvu sa 3. brigadom 13. NOU divizije, vršila je i 3. brigada 19. NOU divizije. Ukupno je bilo oko 200 teških i nepokretnih ranjenika i oko 100 pokretnih. Sto sedam nepokretnih ranjenika smešteno je na Malo Rujno (Podgorje), a oko 100 pokretnih na Velikoj Poljani (Velebit), dok je 95 preostalih teških i nepokretnih ranjenika ostalo zabunkeri-sano u Srednjoj Gori, ali su, zbog razvoja situacije, tek 20. maja otvorene zemunice i preduzete mere da se prebace na sektor Kremen. Opširnije o tome vidi tom V, knj. 27, dok. br. 51—55, 61, 63, 65, 74, 78, 79, 86, 88, 89, 91, 92, 95, 96, 98, 99, 105, 106, 110, 115, 118 j 164. U vezi ranjenika, Glavni štab NOV i POH neprekidno je bio u vezi s 11. korpusom, i izdavao odgovarajuća naređenja. Glavna briga GŠ NOV i POH i jedinica 11. korpusa bili su ranjenici i narod. Tako se u depešama GŠ NOV i POH od 12. i 13. maja, između ostalog, kaže: »Javite odmah gdje ste sklonili ranjenike. Ranjenici ni u kom slučaju ne smiju pasti u ruke neprijatelju. U slučaju potrebe evakuacije, upotrebite nosila i konje ...« »Javljajte nam sela gdje se nalaze vaše jedinice i ranjenici po imenima naših poznatih drugova iz tih sela. Glavninu snaga angažuj-te u borbi za ranjenike, koji ne smiju pasti neprijatelju...« »Momentalno nije moguće prebacivanje ranjenika brodovima zbog aktivnosti nepr. na odsjeku XIX div. Pratite budno razvoj situacije kako bi vi mogli doneti pravilne odluke u vezi sa ranjenicima. Imajte u vidu Bosnu i Kapelu...« (vidi tom V, knj. 27, dok. br. 164, str. 659—60). 13Narod (veći deo) je izbegao na Velebit i sa sobom poveo oko 12.000 do 15.000 grla stoke (tom V, knj. 27, dok. br. 105). 14 To što je ostalo, Nemci i ustaše su opljačkali (vidi dok. br.68). 15GŠ NOV i POH uputio je 13. maja Štabu 11. korpusa NOVJ
sledeću depešu: »Javite kakva je politička situacija na sektoru gdje
neprijatelj vrši ofanzivu. Da li neprijatelj pali? Je li narod izbegao«. Na to je Štab 11. korpusa NOVJ odgovorio 14. maja 1944: »Neprijatelj je spalio Srednju Goru, Podlapac, Tolić,
Mekinjar. Teški ranjenici su u Srednjoj Gori u zemunicama. Lakši su prebačeni
uglavnom na prostor Kamensko — Bijeli Potok... Nameravamo sa ranjenicima
krenuti preko Plješivice pravcem Kordun...« (tom V, knj. 27, dok. br. 164,
obj. 112). 16Verovatno: Milan. 17O pljački skladišta u Laudonovom gaju i Rrbavici vidi tom V, knj.
27, dok. br. 92, a o evakuaciji ostalih zemunica Ekonomskog odseka GS NOV i POH
vidi dok. br. 95 u istoj knjizi 18Ungefahr zum (otprilike, oko). 19Tu se nalazila aero-baza s jednim avionom (tom V, knj. 27,
dok. br. 164, obj. 83). 20Scheuer. Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime.
|