IZVEŠTAJ KOMANDE 15. BRDSKOG ARMIJSKOG KORPUSA OD 9. APRILA 1944. KOMANDI 2. OKLOPNE ARMIJE O NOVOJ USTAŠKOJ FORMACIJI I ODNOSIMA SA USTAŠKIM KOMANDAMA U SEVERNOJ DALMACIJI1 POVERLJIVO Koncept H. Qu., 9. 4. 1944. Komanda XV (brd.) AK  Abt. Ia/Ic pov. br. 2094/44 Veza: Ovdašnji tel. Ic, pov. br. 2078/44 od 9. 4. 44.2 Predmet: Nove formacije ustaša u severnoj Dalmaciji Prilog: — l3 — K-di 2. OK[LOPNE] A[RMIJE] 28. 3. 44. molio je k-t 771. inž. des. bataljona za odobrenje da iz Rijeke u Ražanac (20 km severno-severoist. od Zadra) prebaci 400 ustaških oficira i podoficira. Grupa armija »F« uputila je ustaše na njega. Korpus je dao svoju saglasnost. Prilog l4 7. 4. javio se kod komandanta korpusa i komandanta 264. div. ustaški pukovnik Servaci sa svojim načelnikom štaba, ustaškim pukovnikom Čudinom5, i predao zapovest koja je priložena u prevodu. Pukovnik Servaci je jedan od najstarijih saputnika poglavnika i navodno je sa ovim, i još jednim trećim pripadnikom ustaša, učestvovao kao vodeći u marseljskom atentatu.6 On ostavlja utisak energičnog i pametnog čoveka, čoveka svesnog cilja, govori tečno i umešno nemački, učestvovao je 1942. god. kao vodeći u borbama na Kozari kod Borbene grupe »Štal« (Gen. Štal, k-t 714. div.)7, a potom je bio komandant rejona Gospić. On je izložio svoje političke ciljeve koje je želeo poglavnik, uz jasno upoznavanje dosada učinjenih grešaka: jačanje i reorganizacija hrvatskih sredstava sile, a tek potom rešenje hrvatskih pitanja. Pri tom, putem pregovora, treba navesti četnike, koji potiču iz Srbije, da napuste hrvatsku teritoriju. Hrvatski pravoslavac navodno se ugrađuje u hrvatsku državu kao ravnopravan i pogodan za vojnu službu. On je priznao da se u Zagrebu nepovoljno sudilo o neprijateljskom stavu ne-mačkog Vermahta prema Hrvatima, a naročito k-de 264. div., dok se on nedavno uverio u netačnost podignutih optužbi. Iz dosadašnjeg razgovora ne može se još doneti nikakva pozitivna ili negativna ocena o poštenju izloženih namera. Pukovnik Servaci najodlučnije uverava da i na političkom planu ništa neće preduzimati bez saglasnosti komandanta korpusa, a naročito u pogledu pitanja četnika, čiji razvoj do današnjeg stanja on doslovno isključivo svodi na hrvatsku izreku »dobro je kad nisu prisutni«. Pukovnik Čudina izgleda više fanatik i čovek koji mrzi Srbe. Konačno o njemu se ništa ne može reći pošto on govori samo malo nemački i u pregovorima se ne ističe. 0 vojnim pitanjima pukovnik Servaci je izložio: »On je u operativnom pogledu potčinjen k-tu XV (brd.) AK 1 moli za podatak u kom rejonu treba da se smiri i da radi. Njegov rejon sada doseže od Novog do Trogira, pri čemu je izuzet rejon Gospića. On će, širenjem svog područja, da pređe na celo područje korpusa. Sa Desantnim inžinjerijskim bataljonom on je poveo 108 oficira i službenika, 282 ustaška podoficira i vojnika, poneo 130 tona opreme (uz to 4.000 garnitura odeće). Na raspolaganju mu stoje kao načelnik štaba ustaški pukovnik Čudina, a kao k-t novoformirane brigade ustaški pukovnik Cecet;8 ovaj zadnji na izričitu želju 264. div. (pukovnik C. bio je dosada komandant ustaške pukovnije na području divizije). Sa dovedenim kadrom formiraju se navodno najpre jedna bojna Telesne garde i VII ust. brig. (5 bojni). Vojnika ima u dovoljnom broju, većinom partizana kojima je dosadilo gerilsko ratovanje.9 Oficiri i podoficiri dolaze u dovoljnom broju, pošto je poglavnik za ustaše odustao od vrbovanja među domobranskim oficirima i podoficirima. Mesta formiranja su uglavnom veća mesta kao Obrovac, Benkovac, Zemunik, Drniš itd. Uzimaju se u obzir želje K-de korpusa. Mesta akcije i akciju određuje sam k-t korpusa. Između ostalog, moli se da se iziđe u susret željama za organizaciju i umirenje određenih rejona. Što se tiče snabdevanja, odeća je obezbeđena gotovo 100%. Od nemačke komande se moli hrana (shodno obećanju u Zagrebu). Na raspolaganje se stavlja hrvatski kolonski prostor10 (u kojoj meri nije poznato). XV brd. AK moli naoružanje i municiju i uopšte celokupno preostalo snabdevanje prema obećanju nemačkog opunomoćenog generala. Od sop-stvenog naoružanja postoji samo ono koje je sa sobom poneo kadar i ono koje su poslali partizani kojima je dosadilo gerilsko ratovanje. Dakle, praktično ništa. Posle rasporeda snaga, koje je završeno za 4 sedmice, vodiće se navodno borba protiv bandi sopstvenom taktikom. Biće mnogo noćnih patrola, zaseda itd. Pošto poznaju teren i jezik, ustaše će moći uspešnije da rade nego nemački vojnik. Njegov glavni zadatak od poglavnika je da Vermaht potpuno rastereti od policijskih zadataka kako bi se on potpuno oslobodio za spoljnjeg neprijatelja i za to potrebne pripreme. Odgovor komandanta korpusa: Kod K-de korpusa nije ništa bilo službeno poznato o ovim namerama, otuda se pre svega ne može ništa obećati za snabdevanje, naoružanje i municiju. Načelno se, pak, pozdravlja namera da se ovdašnje jedinice reorganizuju, da se formiraju ustaše, da se odvuku oni koji su sposobni za vojnu službu od zahvata partizana i da se umiri pozadina. Hitno se, pak, mora zahtevati da se samostalno ništa ne preduzima što bi otežalo postojeće prilike (naročito pitanje četnika). Do kasnije dodele sopstvenih operacijskih zona, ustaša ne srne ništa da preduzme bez saglasnosti nemačkih jedinica, pošto bi inače mogli nastati incidenti, na primer kod zaseda. Kao najhitniji rejoni za pacifikaciju, dodeljuju se obalski rejon Nina (severno od Zadra) do poluostrva Murtera, uključno i pojas duž obalskog puta Obrovac — Karlobag. Kao mesta za formiranje jedinica poželjna su pre svega manja mesta, a mesta koja su Nemci već zaposeli, s obzirom na potrebnu rastresitost snaga, manje su hitna. Isto tako delatnost ustaša treba po mogućstvu usmeriti na najudaljenija mesta i na ostrva. U okviru mogućnosti, K-da korpusa će potpuno pomagati rad pukovnika Servacija i njegovih komandi. Pukovnik Servaci je obećao punu podršku korpusu, ponovo naglasio svoju potčinjenost i izričito uveravao da neće ništa preduzimati bez prethodnog razgovora sa K-dom korpusa, a naročito u političkom pogledu. Njegova direktiva je zadatak poglavnika da se nemačkim jedinicama oduzmu svi policijski zadaci kako bi se one potpuno oslobodile za spoljnjeg neprijatelja. Stav: Pukovnik Servaci je ponovo uveravao o svojim poštenim na-merama. On, bez sumnje, pre svega ima interesa da sa nemačkom pomoći sprovodi svoj rad na izgradnji. Da li dublji razlozi leže u drugačije usmerenim političkim zamislima, ne može se reći prema dosadašnjem razgovoru. Pre svega rad bi bez sumnje doveo do velikog rasterećenja nemačkih jedinica, a u izvesnim rejonima bi vezao svaku delatnost partizana. U daljem napretku moglo bi se u osnovi oslabiti nepoželjno vezivanje nemačkih komandi sa četnicima, a možda bi postupno bilo i potpuno obustavljeno. Da li će ovo poći od ruke, a da se ne optereti novim nemirima, koji tada prete od četnika, zavisi od političke razboritosti i umešnosti hrvatske strane. Dokle god pukovnik Servaci odlučuje, a pukovnik Čudina ne stiče nikakav veliki uticaj, izgleda da je dato sigurno jemstvo za razuman razvoj. Po svoj prilici pukovnik Servaci potce-njuje teškoće planiranih novih formacija bez odgovarajućih pomoćnih sredstava. Za ovo je odlučujući starešinski kadar koji mu stoji na raspolaganju. K-da korpusa se zauzima za molbu pukovnika Servacija i moli da se izda zapovest kako treba rukovoditi sa snabdeva-njem i da li i koja komanda će dovesti naoružanje i municiju za nove formacije. f. Lejzer 1Snimak koncepta (pisanog na mašina) u AVII, NAV-T-314, r. 565, s. 13—5. U desnom gornjem uglu dopisani su irukom dve nejasne pribeleške i 2 nečitka parafa. 2To je izveštaj K-de 15. BAK-a od 9. aprila 1944. K-di 2. OkA o postavljenju pukovnika Vjekoslava Servacija (Servatzy) za ustaškog komandanta u severnoj Dalmaciji (AVII, NAV-T-314, r. 566, s. 162). Prvobitni naziv ustanove na čijem se čelu nalazio Servaci bio je: Zapovjedničtvo područja sjeverna Dalmacija, a od 25. aprila 1944: Za-povjedničtvo područja Velebit — Dinara, skraćeno: ZAVELDI (AVII, NAV-T-314, r. 565, s. 11). 3i 4 Taj prilog je prevod naređenja Glavnog stožera (Generalštaba) Ministarstva oružanih snaga NDH od 7. marta 1944. o komandova-nju područjem severne Dalmacije (AVII, NAV-T-314, r. 565, s. 16—7; original je na s. 18—9, u istoj rolni). 5Milan 6Reč je o atentatu na kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji su izvršile ustaše u Marselju (Francuska) 9. oktobra 1934. Pored kralja, tom prilikom je poginuo i Luj Bartu, ministar spoijnih poslova Francuske. 7Reč je o nemačkoj operaciji na Kozari od juna 1942. godine (vidi tom IV, knj. 35, dok. br. 66). Komandant te divizije bio je general-lajtnant Fridrih Štal (Fried-rich Stahl). 8Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. 9Odnosi se na dezertere iz jedinica NOV i POJ, bivše pripadnike domobranskih jedinica. 10To jest: transportni park (prostor). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument