| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ FELDKOMANDANTURE 599 OD 18. JANUARA 1944. VOJNOUPRAVNOM KOMANDANTU JUGOISTOKA O SITUACIJI I STANJU PARTIZANSKIH ODREDA U SRBIJI OD 15. DECEMBRA 1943. DO 15. JANUARA 1944. GODINE1 Feldkomandantura 599 Br. Pov. Nr. 144 Beograd, 18. januar 1944. Vojnoupr. k-tu Jugoistoka Beograd Državna komisija za utvrđivanje zloč. okupatora i njihovih saradnika Inv. br.: 13 133 Pred.: Mesečni izveštaj od 15.12.43 do 15.1.44 Major R3 Veza: Vojnoupr. k-t Jugoistoka, Ia, br. 270/43. od 27. 10.43.4 Prilozi: 8 (2 puta) U prilogu dostavlja se mesečni izveštaj za period od 15.12.43. do 15.1.44 (bez izveštaja Odelj. IV b). Za feldkomandanta I.A. ...5 major FELDKOMANDANTURA 599 Mesečni izveštaj za period od 15. decembra 1943. do 15. januara 1944. Na području Feldkomandanture Beograd6 i Krajskomandantu-re Požarevac, mir i red nisu poremećeni. Katolički kao i srpski praznici protekli su u miru. Božična trpeza bila je ove godine bogatija; ova okolnost sa stalnim blagim vremenom uticala je na relativno dobro raspoloženje. Sporazum sa pojedinim četničkim komandantima doneo je dalje političko smirivanje stanovništva, iako veliki deo stanovništva veruje u pobedu Sovjeta. Početni uspesi Rusa u zimskoj ofanzivi zapadno od Žitomira7 probudili su opet nadu i čežnju, koje nikad nisu bile potpuno izbrisane, u oslobođenje zemlje od okupacione sile. Nasuprot tome, neosporno je poraslo prikupljanje nacionalnih snaga protiv Tita i njegovih pristalica. Tito kao Hrvat i njegova jugoslovenska vlada prirodno da su od nacionalnih Srba instinktivno morali biti odbijeni. Imenovanjem Tita za maršala, neprijatelji su okupacionim snagama učinili uslugu koja nije za potcenjivanje, jer suprotnosti će se proširiti do nepremostive provalije. Nedićeva vlada nalazi u narodu jaču podršku nego ranije, jer joj je prvi put, u okviru politike Rajha, vraćena sloboda na kulturnom polju, npr. otvaranje univerziteta.8 I u jugozapadnom području Feldkomandanture, potiskivanjem komunista od četnika, nastalo je više sigurnosti. U rejonu se-veroistočno od Požarevca, u pravcu Velikog Gradišta, četnički komandant Sokolović9 zadao je mnogo jada jednoj partizanskoj grupi. Na strani komunista izgleda da je poginulo preko stotinu ljudi, među kojima i komandant Cerbanović.10 Četnici su imali 31-og poginulog. Prema nepotvrđenim podacima, partizanski odredi su krajem 1943. godine bili raspoređeni na čitavoj teritoriji prema sle-dećem:11
Partijski komitet za Srbiju12 raspolagao je sa preko 400 aktivnih partizana na teritoriji Srbije. Šabac, Čačak, Jagodina i Kraljevo nemaju ni organizaciju ni odrede. 1Original (pisan na mašini) u AVII, Nemačka dokumentaciona arhiva (dalje: Nda), reg. br. 49—1, k. 27c. Dokumenat je, verovatno, nezavršen. 2Četvrtasti pečat. Ta komisija je formirana na predlog predsed-nika Zakonodavne komisije Predsedništva AVNOJ-a Moše Pijade od 12. aprila 1944 (vidi tom II, knj. 12, dok. br. 272), dok je odluka za njeno formiranje doneta na Drugom zasedanju AVNOJ-a, 30. novembra 1943 (vidi tom II, knj. 11, dok. br. 24). 3Redakcija nije mogla da ustanovi čiji je taj paraf. 4Redakcija ne raspolaže tim dokumentom. 5Nečitak potpis. 6To jest: Feldkomandantare 599. 7Reč je o sovjetskoj operaciji za oslobođenje zapadne Ukrajine krajem 1943. godine. Tako su jedinice Crvene armije otpočele 24. decembra 1943. ofenzivu stupanjem u dejstvo 1. ukrajinskog fronta (tada je, u toj operaciji, Žitomir oslobođen 31. decembra), dok je 2. ukrajinski front prešao u napad 29. decembra. Bliže o tome vidi Grupa autora, Drugi svetski rat, Vojmoistorijski institut, knj. 4, Beograd, 1967, str. 52 i 53; G. K. Žukov, Uspomene i razmišljanja, Kultura, Beograd, 1969, str. 584—607. 8Nemci su dugo vremena bili protiv otvaranja Beogradskog univerziteta za vreme okupacije. Smatrali su da nema smisla da se pod nemačkom zaštitom školuje neprijateljski raspoložena slovenska inteligencija. Međutim, tek početkom 1944. počinju da rade samo neki o-granci i tada su primljeni na školovanje samo nedićevski, ljotićevski i četnički elementi sa područja Srbije i Crne Gore. Tako se, na pri-mer, u predlogu Štaba Danilovgradske četničke brigade, od 27. marta 1944, Nacionalnoj upravi za Crnu Goru u vezi školovanja studenata, između ostalog, kaže: »... Pitanje produženja studija naših studenata na Beogradskom univerzitetu, a naročito pitanje izbora studenata, postali su vrlo aktu-elnim, ne samo kod studenata, već u redovima nacionalne vojske, naročito stoga što je broj studenata koji će biti primljeni na produženje studija ograničen — veoma ograničen ... Pitanju izbora studenata iz Crne Gore i Boke za produženje studija na Beogradskom univerzitetu treba pokloniti punu i osobitu pažnju stoga što danas nikome nije svejedno: ko treba tamo da pođe, već najstrožije utvrditi koji zaista zaslužuju, po dosadašnjem radu i držanju,...« U vezi s takvim stavom, predloženo je 8 kandidata za produženje studija i za njih su napisane opširne biografije, iz kojih se vidi da su sve to bili aktivni borci protiv NOP-a (AVII, Čda, reg. br. 16—1, k. 141). Prvi rektor Nedićevog Univerziteta bio je dr Nikola Popović, koji je zbog saradnje sa okupatorom osuđen 10. maja 1946. u Beogradu na kaznu od 6 godina lišenja slobode s prinudnim radom (vidi Politiku, beogradsko izdanje, od 11. maja 1946; AVII, NAV-T-175, r. 21, s. 307—12, 318 i 329: međusobna prepiska generala Paula Badera, komandanta Srbije, Augusta Majsnera, komandanta SS i policije u Srbiji, i Hajn-riha Himlera, rajhsfirera SS od 29. oktobra, 11, 20. i 22. novembra i 11. decembra 1942. i 8. i 23. januara 1943. godine. 9Redakcija nije mogla da ustanovi na koga se to odnosi. Verovatno je to ovde greška u pisanju i da se to odnosi na Simeuna Oco-koljića (zvali su ga i Siniša Pazarac), komandanta Mlavskonsmederev-ske grupe korpusa (vidi tom IV, knj. 31, dok. br. 119). 10Redakcija nije mogla da ustanovi na koga se to odnosi. 11Krajem 1943. i početkom 1944. u Srbiji su postojali sledeći NOP odredi: 1. južnomoravski sa 4 bataljona (Kukavički, Pustorečki, Toplički i Pasjački »Ratko Pavlović«), 2. južnomoravski sa 3 bataljona (Udarni, Vranjski i Lužnički), Jastrebački »Nikodije Stojanović Tatko«, 1. šumadijski, Kosmajski, Rasinski, Požarevački, Ozrenski, Valjevsfci, Kosovski, Čačanski, Crnotravski. Međutim, do 16. januara 1944. formirane su i 4 južnomoravske brigade od kojih 1. južnomorav-ska brigada 9. oktobra 1943, Druga 21. novembra 1943, Treća 13. januara 1944. i 4. južnomoravska brigada 16. januara 1944. godine. Opširnije o tome vidi dr Milivoje Perović, Južna Srbija, Nolit /Prosveta, Beograd, 1961, str. 238, 269/271, 282, 302, 329 i 336—42; Aleksandar Vitorović, Centralna Srbija, Nolit/ Prosveta, Beograd, 1967, str. 487, 532, 546, 555, 560 i 573. 12To jest: Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju.
|