Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
IZVEŠTAJ KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 21. AVGUSTA 1944. VRHOVNOJ KOMANDI
KOPNENE VOJSKE O ISKUSTVIMA STEČENIM U BORBAMA NA DALMATINSKIM OSTRVIMA BRAČU,
HVARU, KORČULI, MLJETU I ŠOLTI1 POVERLJIVO Komanda Jugoistoka . H. Qu.,
21. 8. 1944 Komanda
Grupe armija »F«
166/VIII Ia/Stoart,2
pov. br. 957/44 Pred.: Izveštaj o iskustvima. OKH/Gen. St. d. H./Gen. d. Art.3 U prilogu donosi se izveštaj o iskustvima, koja su stečena na dalmatinskim
ostrvima, u borbi protiv neprijateljskih desantnih komandosa. Prilog: 1 Za komandanta Jugoistoka (K-t GrA »F«) Načelnik štaba Vinter Kopija za: Gen. d. Ff. Küst. u.
Fest. Art.4 KTB Stoart (»E«) 1 Snimaik originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-311,
r. 192, s. 730—3. 2 Stabsoffizierartillerie (artiljerijski štabni oficir,
tj. artiljerijski oficir u štabu). 3 General der Artillerie 4 Generalštab des Heeres Küsten und
Festungsartillerie (General štab KoV,
Odeljenje za obalsku i tvrđavsku artijerilju). IZVEŠTAJ O STEČENIM ISKUSTVIMA Česte akcije komandosa protiv ostrva, rasprostranjenih
prema dalmatinskoj obali, povod su za iznošenje sledećih iskustava, stečenih
u odbrani tih ostrva. I) 1. Iskustva su stečena u borbama na ostrvima Korčuli,
Mljetu, Hvaru, Braču i Šolti.5 Zemljište je jako brdovito, do
brdovito kraško i slabo pošumljeno. Gusto grmlje često ometa preglednost. U
dolinama se često nalaze veće površine pod vinogradima, a brojne kamene
ograde štite poljoprivredno korištene površine od vetra i raznašanja zemlje. 5 Bliže o borbama za ta ostrva vidi dok. br. 8, 18, 35, 36, 43 d 56. 2. Iskrcavanja su najčešće usledila, zbog slabe odbrane ostrva,
neprimetno u mraku ili zamračenju, uz pomoć jedrilica i drugih barki
upotrebljivih za desant. U pojedinim slučajevima primećeno je učešće
desantnih čamaca. Iskrcane bande često su stajale pod engleskom komandom.
Povremeno su primećene odvojene, manje grupe engleskih i američkih vojnika. Općenito,
iskrcane neprijateljske snage raspolažu u većoj meri sa teškim pešadijskim
oružjem. 3. Zbog samo slabog zaposedanja ostrva od strane naših
snaga, odustalo se od angažovanja baterija obalske artiljerije kopnene vojske
na ostrvima. U naročitim slučajevima formirane su privremeno pozicijske
baterije, koje su bile zaposedane od snaga divizijske artiljerije. U svim slučajevima,
gde je to bilo samo moguće, na dominirajućim tačkama ostrva uređena su bila
uporišta, sa kojih se je, u određenim vremenskim razmacima, vršilo pročešljavanje
ostrva. II) 1. Protiv, u svakom slučaju brojčano premoćnog, protivnika a
pre
svega u teškom oružju, uporišta su se mogla održati ako je bila moguća
dovoljna artiljerijska pomoć. 2. Ugrađivanje dalekometnih baterija na ostrva
(baterije za dejstvo protiv ciljeva na moru) nije svrsishodno, ako nije mogao
biti napravljen i istovremeno zaposednut jedan neprekidni odbrambeni sistem, pošto
se neprijateljske snage mogu svuda neprimetno iskrcati i zaobići vatrene položaje. 3. Podrška uporišta od strane divizijske
artiljerije sa kopna, usled udaljenosti ostrva, općenito je bila moguća samo
sa teškim baterijama. 4. Ograničena oprema četa i
bataljona teškim oružjem prisiljava na pojačavanje artiljerijske podrške.
Velika širina divizijskog odseka, kao i stalno angažovanje u ratu sa bandama,
ne dopušta jedno povećano premeštanje divizijske artiljerije na ostrva. Ne
uzimajući u obzir već spomenute položaje baterija, samo u malo slučajeva može
za to da se postigne hitno potrebna zaštita uporišta od strane teškog oružja
artiljerije. Zaposedanje
pozicijskih baterija od strane doko-mandovanog ljudstva divizijske artiljerije
ostaje uvek nedovoljno, tako da nije moguće puno iskorišćavanje brzine gađanja.
Istovremeno, kroz zaposedanje položajnih baterija, pokazalo se slabljenje
baterija divizijske artiljerije, koje se ne bi moglo dozvoliti u dužem roku. Zbog toga je neophodno angažovane posade uporišta na
ostrvima opremiti, preko količina koje im pripadaju, pre
svega' sa teškim minobacačima. Na ostrvima, sa izgledom na uspeh, mogu da se
upotrebe samo brdska oruđa. 5. Baterije diviziske artiljerije, koje su nakon iskrcavanja neprijateljskih
snaga prevezene na ostrva za borbu protih neprijatelja, imaju naročite poteškoće
sa do turom stočne hrane. Naime, ograničeni brodski prostor koji stoji na
raspolaganju za snabdevanje, bio bi stočnom hranom opterećen preko svoje
nosivosti. Zato se pokazalo kao svrsishodno da svaka baterija drži svega jedan
vod pokretljivim, kao i najpotrebnije ljudstvo za položajnu bateriju i obaveštenja,
za pomoć lovačkim komandama. Veći deo konja baterija mora biti ostavljen na
kopnu. 6. Na osnovu ograničene mogućnosti angažovanja
divizijske artiljerije za borbu za uporišta i ostrva, treba, u cilju
izravnavanja, angažovati obalske baterije, koje se nalaze na kopnu. Uporišta
treba za to, po mogućnosti, tako izabrati da se nalaze još unutar zone dometa
punog dejstva obalskih baterija. Dokazalo se kao korisno da svaka obalska baterija uputi u uporište jednog
istaknutog osmatrača sa vlastitim sredstvima veze. Prenos komande za otvaranje
vatre preko sredstava veze koja ne pripadaju bateriji, nije dao pozitivne
rezultate. 7. Na Korčuli i na Braču
baterije su izgubljene, pošto se nije mogla otpočeti izgradnja vatrenih položaja,
odnosno zastala je u početku. Izgradnja vatrenih položaja, i, pre svega, obezbeđenje zaklona za posadu oruđa,
isprepletanje žicanih prepreka i miniranje položaja, nužno je pre angažovanja jedne baterije. In-ženjerijske i radne
komande, u cilju ubrzanja izgradnje, moraju dovesti pozadinske jedinice. 8. Baterijska uporišta treba da se premeste u veće
uporište, ili ih tako izabrati da je obezbeđena međusobna potpora, odnosno
pravovremeno oslobađanje od opsade. Na ove mere prisiljava nepregledno zemljište,
pošto inače postoji opasnost prevremenih gubitaka. 9. Kod izbora artiljerijskih uporišta treba osobito obratiti pažnju na
polje dejstva za samoodbranu, kako bi se sprečilo da budu zauzeta iznenadnim
napadom. U slučajevima kada se nije vodilo računa o položaju artiljerijskih
uporišta, također nije bio dovoljan ni pešadijski vod, pridodan za obezbeđenje.
Naime, taj vod nije mogao da zajamči, na ovom nepreglednom zemljištu,
istovremeno izviđanje i obezbeđenje na sve strane. Pešadijsko obezbeđenje može
da se drži u manjem obimu, ukoliko se stvori dovoljna zona dejstva za
samoodbranu. 10.
Teški uslovi vidljivosti pri osmatranju i izviđanju na ostrvima često
prisiljavaju da se baterijski položaji moraju postaviti daleko od uporišta.
Razlog tome je potreba da bude pregledna linija obale, odnosno predviđeno mesto
iskrcavanja neprijatelja. Takvi baterijski položaji izloženi su, naročito noću,
udaru akcija neprijateljskih komandosa. U slučaju da ne može biti obrazovano dovoljno pešadijsko
obezbeđenje za zbrinjavanje sopstvenog uporišta, baterijski bi se položaji
morali, ili privući tako blizu glavnog uporišta da je moguća sa njega vatrena
podrška istima, ili pak da se baterije preko noći povuku natrag u uporišta. 11. Ograničeni broj baterija angažovanih na
ostrvima ne dopušta upravljanje vatrom od strane diviziona, niti koncentraciju
vatre. Zbog toga, komandir baterije i komandant uporišta, odnosno komandant
ostrva, moraju utvrditi, što je moguće opsežnije, sadejstvo između teškog
pešadijskog oružja i angažovanih baterija, u cilju uzajamnog popunjavanja i
podrške. 12. Dovođenje i premeštanje pojačanja na ostrva može uslediti samo noću.
Pošto u tamnoj noći nije moguća orijentacija čamaca, koji plove bez ikakovih
pomoćnih nautičkih sredstava, treba sa kopna pokazivati smer ispaljivanjem
hitaca za pravac. Komandant broda vodi svoj brod, bilo po putanji zrna, bilo po
detonaciji udara. III) Na osnovu svih dosadašnjih iskustava, može da se ukratko ponovo kaže
da nisu dovoljne mogućnosti artiljerijske podrške posadama uporišta. Oružje
koje bi na ovom zemljištu, i pod uslovima koji vladaju na ostrvima, potpuno
zadovoljilo zadatke artiljerijske podrške je minobacač (12 cm). Teški
minobacač ima, u odnosu na brdske topove, prednost što mu je povoljnija
putanja leta zrna, ima veće dejstvo i veću brzinu vatre, kod istovremene
potrebe za manjim brojem osoblja. Prikupljeno angažovanje od 6 minobacača (12
cm), kao minobacačke baterije, ili dopunska oprema svakog pešadijskog uporišta
sa više ovakovih bacača, obećava pun uspeh.
|