| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NAREĐENJE VOJNOUPRAVNOG KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 1. JANUARA 1944. POTČINJENIM JEDINICAMA ZA SPROVOĐENJE MERA ODMAZDE U OKUPIRANOJ SRBIJI[1] KTB[2] POVERLJIVO[3] H. Qu.[4], 1.1. 1944. Vojnoupravni komandant Jugoistoka Abt.[5], Ia[6], pov. br. 58/44[7] Poverljivo! Prilog 1[8] Predmet: Mere odmazde.[9] Običan akt nosio je skraćenicu »Nr.« (Nummero—broj) i ona se stavljala ispred broja pod kojim je dokumenait zaveden u delovodni protokol. Redakcija je, u ovoj knjizi, u dokumentima gde je pisalo »Nr.« upotrebila skraćenicu »br.« Poverljiva dokumenta nosila su oznaku »geheim« ili skraćenicu od te reči (»geh.,«). Reč, odnosno njena skraćenica (geh.), stavljala se iza broja i godine pod kojima je dokumenat zaveden u. delovodni protokol. Reč »geheim« u prevodu znači »tajno«. Međutim, redakcija je, u duhu uobičajene terminologije, upotrebila reč »poverljivo«, odnosno njenu skraćenicu »pov.«, pa je u svim narednim dokumentima gde je akt stepenovan sa »geheim« (odnosno »geh.«) upotrebila reč »pov. br.« kao što je slučaj i u ovom dokumentu u kome je, u originalu, napisano: »Nr. 58/44 geh.«. Strogo1 poverljiva dokumenta su obeležavana na isti način kao i poverljiva, s tim što je iza broja i godine, pod kojima je dokumenat uveden u delovodni protokol, dopisana skraćenica »g. Kdos« (ili »g Kdos«) od rečii »Geheime Kommandosache«, što u prevodu znači »tajni predmet komande«. Međutim, iz istih razloga kao i za poverljiva dokumenta, redakcija je tako stepenovana dokumenta označavala sa »str. pov. br.«. Strogo poverljiva dokumenta su obično nosila i pečat sa oznakom »GEHEIME KOMMANDOSACHE«, ili je to dopisano na mašini ili rukom, ili se, pak, sve troje nalazilo zajedno. (Redakcija to neće u sle-dećim dokumentima objašnjavati.) Važna strogo poverljiva dokumenta koja su se uručivala lično nosila su iza skraćenice »g. Kdos.« i skraćenicu »Chefs« od reči »Chef-sache« (»šefzahe« — »predmet načelnika«). Redakcija će u tom slučaju upotrebiti izvornu skraćenicu, tj. »Chefs« (vidi dok. br. 14). Pored toga, takva dokumenta imala su obično i utisnut pečat sa natpisom »CHEFSACHE« ili je to dopisano mašinom, odnosno rukom, ili se sve troje nalazilo zajedno. (Redakcija to neće u narednim dokumentima objašnjavati.) Naročito važna strogo poverljiva dobumenta sa oznakom »Chef-sache« dostavljana su preko kurira-oficira i tada je bio utisnut još i štambilj »NUR DURCH OFFIZIER« (»nur durh oficir« — »samo po oficiru«). Veza: K-t Jugoistoka (K-da GrA »F«)[10], Odelj. Ia/F[11] pov. br. 296/43. od 22. 12. 43.[12] Kao dopuna naređenja k-ta Jugoistoka (K-de GrA»F«) Ia/F od 22. 12. 43, za Srbiju se naređuje sledeće: 1) Nadležni za naređivanje mora odmazde su feldkomandanti, koji mogu izvršenje da prenesu na nadležne krajskomandante. U specijalnim slučajevima naređenje za mere odmazde zadržao je za sebe vojnoupravni komandant. 2) Pre naređenja mera odmazde treba telegrafskim putem pribaviti odobrenje vojnoupravnog komandanta Jugoistoka. Predlog mora da sadrži: Kratak opis događaja, Nastali gubici, odnosno štete, Politička pripadnost vinovnika, Predviđene mere odmazde prema vrsti i obimu. 3.— Ličnosti ili mesta pogodna za izvršenje mera odmazde treba odrediti na osnovu prethodnog dogovora sa nadležnom komandom SD[13] i Abvera.[14] Treba konsultovati srpske sreske načelnike. 4.— Trupa i policija treba da se odazovu zahtevu za izvršenje mera odmazde. Uopšte, za gubitke koje je pretrpela trupa, ona će izvršiti odmazdu. Policija daje egzekucionu jedinicu za izvršenje odmazde za svoje lične gubitke i, dalje, za sve napade na lica koja nisu vojnici i objekte koje ona osigurava. 5.— Izvršenje mera odmazde treba javljati u dnevnim izve-štajima. Primerak objave o obnarodovanju, koji treba da bude potpisan sa »feldkomandant«, treba naknadno dostaviti. 6.— Uzimanje talaca za sprečavanje očekivanih atentata ili napada naređuju feldkomandanti na osnovu odobrenja vojno-upravnog komandanta Jugoistoka. Što se tiče daljeg postupka važi tač. 2. 7.— Učešće srpske vlade i uprave u izvršavanju mera od- mazde i angažovanja naoružanih srpskih odreda može da usledi na osnovu njihovog predloga. 8.— Naređenja komandujućeg generala i komandanta Srbije,[15] Ia, pov. br. 652/43, 1, 2. i 3, izdata 28.2. 1943,[16] 29. 5.[17] i 31.7. 1943.[18] stavljaju se van snage. Postupke za odmazdu, koji su u toku, a ne odgovaraju ovom naređenju treba obustaviti. gez.[19] Felber[20] F.d.R.[21] . . . [22] poručnik Dostavljeno: do bat. i krajskomandantura 1 Snimak overenog prepisa originala (pisanog na mašini) u Arhivu Vojnoistorijskog instituta (dalje: AVII), Nacionalni arhiv Vašington (da|je: NAV), T-77, rolna (dalje: r.) 1295, snimak (dalje: s.) 28—9. 2 Kriegstagebuch Okrigstagebuh — ratni dnevnik). Ova skraćeni-ca je dopisana rukom. U nekim dokumentima pisana je bez a u nekim sa tačkama (K. T. B.), kao npr. u dok. br. 22. 3 To je pečat sa oznakom »Geheim« (gehajm — poverljivo). Upotrebljavan je na više dokumenata ikoji se objavljuju u ovoj knjizi. Pored toga, reč »Geheirn« dopisivana je i na mašini (kao što je slučaj u ovome dokumentu) ili rje dopisana rukom ili se, pak, sve troje: i pečat, i dopisano na mašini, i trakom, nalazi na istome dokumentu. Redakcija to u sledećim dokumentima neće više objašnjavati. 4 Hauptquartier (hauptkvartir). U prevodu ova reč, zavisno od ranga određene vojne organizacije, znači: štab ili glavni stam. Redakcija će ubuduće ovu skraćenicu, gde god se ona u dokumentima pojavljuje, upotrebljavati izvorno, tj. H. Qu. 5 Abt. (Abteihmg — abtajlung) Ova reč u nemačkom jeziku, u vojnoj terminologiji, može da ima više značenja, kao npr.: odeljenje (odsek), grupa, odred, bataljon, divizion. U ovom slučaja znači odeljenje. U vezi s tim, redakcija će u narednim dokumentima upotrebljavati odgovarajuće skraćenice: odelj., gr., odr., bat., div. Međutim, akc se ova skraćenica (Abt.) pojavljuje u nizu drugih nemačkih skraćenica, tada se ona neće prevoditi. Redakcija će tom prilikom njeno značenje objasniti u okviru čitavog .sklopa (vidi dok. br. 2). 6 Operationsabteilung (operacionsabtajlung — operativno odeljenje). U organizaciji nemačkih oružanih snaga sva operativna odslje-nja (odseci) imala su ovu oznaku Ia. Međutim, skraćenica Ia može da označava i operativnog oficira, ili, pak, načelnika operativnog ode-Ijanja (odseka), što zavisi od teksta. 7 Nemci su svoja dokumenta, prema stepenu povenljirvosti, stepe-novali kao obična, povertljiva i strogo poverljiva akta. Naročito važna akta dostavljana su na ličnost. 8 Dopisano je rukom, i znači da je ovaj dokumenat zaveden, kao prilog br. 1, u ratni dnevnik Operativnog odeljenja voj neupravnog komandanta Jugoistoka. Redakcija ubuduće ovo neće objašnjavati. 9 Ovo je, verovatno, jedno od poslednjih naređenja ove vrste ne-mačke okupacione uprave u Srbiji, čiji je cilj bio da se brutalnim marama odmazde spreči oružani otpor i boirba srpskog naroda protiv okupatora, a prva takva naređenja su bile zapovesti komandanta 11. armijskog korpusa od 27. aprila i komandanta 2. armije od 28. aprila 1941. godine. Tim naređenjima (zapovestima) bile su predviđene smrtne kazne za sva ona lica koja vrše prepade na pripadnike nemač-kih oružanih snaga, ili se nađu sa oružjem (vidi tom I, knj. 1, dok. br. 101 i 102). Međutim, kad se srpski narod, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije (dalje: KPJ) s drugom Titom na čelu, digao 7. jula 1941. na opšti narodni ustanak, izdao je nešto kasnije, 16. septembra 1941, feldmaršal Vilhelm Rajtel (Wiilhelm Keitel), načelnik štaba Vrhovne komande Vanmahta (Chef der Oberkommando der Wehrmacht — OKW), naređenje za ćelo područje okupirane Jugoslavije u kome je, između ostalog, pisalo: »... Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika mora se u tim slučajevima uzeti kao opšte pravilo da odgovara smrtna kazna 50—100 komunista. Način izvršenja smrtne kazne mora još pojačati zastrašujući efekat...« (tom I, knj. 1, dok. br 159). Sprovodeći u život pomenute mere, nemački okupator je od početka okupacije (aprila 1941. godine) pa do oslobođenja Srbije (.krajem 1944. godine) ubio illi uništio u koncentracionim logorima oko 80.000 ljudi, žena i dece {Politika, beogradsko izdanje, 19. decembar 1946). 10 U tekstu originala upotrebljene su skraćenice: »O. B. Sudost (O. Kdo. H. Gr. F) — Oberbefehlshaber Siidost (Oberkommando He-erasgruppe F), što u prevodu znači: Komandant Jugoistoka (Komanda Grupe armija »F«). Grupe armija Nemci su označavali slovima (kao što je ovde slučaj), ili recima, kao npr. Grupa armija »Južna Ukrajina«, odnosno Grupa armija »Jug«, itd. 11 Ia/Finanzie (Operativno odeljenje, referat za finansijska pitanja). 12 To je opšte naređenje komandanta Jugoistoka za ćelo područje Jugoistoka, u kome se, u ime firera, naređuju mere odmazde, s tim što su na području Nezavisne Države Hrvatske (dalje: NDH) za izbor lica za streljanje i stratiš ta nadležne ustaško-domobranske vlasti. Opširnije o tome vidi AVII, NAV-T-501, r. 267, s. 32—36. 13 Sicherheitsdienst (Ziherhaj>tsdijnst — Služba bezbednos-ti). 14 Abwehr (vojna kontiraobaveštajna služba). 15 Upotrebljene su reci: Kommandierender General und Befehls-haber Serbien. 16 Prvo naređenje od 28. februara 1943. sadrži mere za počinjena dela za koja se predviđa streljanje: određenu kvotu lica koja treba streljati u odnosu na počinjeno delo, lica koja dolaze u obzir za stre ljanje prema vrsti počiojenog dela, način objavljivanja streijanja, hapšenja taoca li logore (AVII, reg. br. 5—11, k. 27/11). 17 Odnosi se na naređenje broj 2 u kome se precizira način izvršenja kolektivnih kazni i postizanja odgovarajućeg efekta. U tom smislu se kaže: da (kazne imaju dejstvo ako se izvode što hitnije po počinjenom dolu; da se izvršenje mera odmazde vrši javno; da se vrši plakatiranje; da je cilj takvog načina izvršenja mera odmazde — zastrašivanje naroda (AVII, reg. br. 5—22, k. 27/11). 18 Redakcija ne raspolaže tim naređenjem od 31. jula 1943. godine. 19 To je skraćenica od reči »gezeichnet« (gecajhnet — potpisao). Dalje će se, umesto skraćenice »gez.«, upotrebljavati skraćenica »potp.« od reči potpisao. 20 Hans Gustav. U to vreme je imao čin generala i bio je na dužnosti vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i, istovremeno, i Srbije. Na taj položaj je došao 13. avgusta 1943. godine. Početkom oktobra 1944. institucija vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Mili-tarbefehlshaber Sudost), zbog razvoja situacije u Srbiji, preformirana je u Armijsku grupu »Srbija« (Armeeabteilung Serbien), da bi Grupa potom,, krajem oktobra 1944, bila rasformirana. Felber je 7. novembra 1944. premešten u rezervu Vrhovne komande Kopnene vojske (Ober-kommando des Heeres — OKH). Od 20. februara do 26. marta 1945. godine nalazio se na dužnosti komandanta 7. armije, koja se borila na zapadnom frontu. Vojnoupravni komandant Jugoistoka neposredno je bio potčinjen Vrhovnoj komandi Vermahta, a u operativnom smislu je bio potčinjen komandantu Jugoistoka, Opširnije o tome i o organizaciji institucije vojnoupravnog ko-mandanta Jugoistoka vidi dok. br. 147; Fritz Frhr. von Siegler, Die Hoheren Bienststellen der đeutschen Wehrmacht (1933—1945), Institut fiir Zeitgeeschichte, Deutsche Verlags-Anstalt Stuttgart, 1953, str. 117 i 151 (dalje: fon Zigtar, n. d.); AVII, NAV-T-311, r. 195, s. 999—1113. 21 Fiir die Richtigkeit (fir di rihtigkajt — za tačnost). 22 Potpis nečitak.
|