FORMIRANJE
MAČVANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA I NJEGOVA PRVA AKCIJA
Već
29. juna održana je Okružna partijska konferencija
u GIušcima,
na mestu zvanom Bubanja. Konferenciji su prisustvovali: Dobrosav Radosavljević
Narod, sarački radnik, Zdravko Šestić, učitelj, Mika
Mitrović Jarac, student, Mile Ivković, student, Dušan Ostojić, sarački
radnik, Aleksandar Stanković, zemljoradnik, Gliša Maletić, kovač, Dragan
Kulezić, Cvetan i Brkić, Miodrag Graor, Avram Rosić i još dve nepoznate
drugarice i jedan drug. Na konferenciji su razrađena uputstva za dizanje
ustanka i formiranje Mačvanskog partizanskog odreda. LiTim je izabran Okružni
komitet od 9 članova. U komitet su ušli: sekretar Komiteta Dobrosav
Radosavljević Narod, članovi: Dušan Ostojić, Miodrag Petrović Ujka, Mika
Mitrović Jarac, Zdravko Šestić, Mile Ivković, Vera
Blagojević, Aleksandar Stanković Lala. i, mislim, Dragan Kulezić Boljševik.
Izabran je štab Mačvanskog partizanskog odreda. Za komandanta je izabran Nebojša
Jerković, učitelj, a za zamenika Milenko Samardžić, krznar iz Ravnja; za
komesara Mika
Mitrović, student medicine iz Bogatića, a za njegovog zamenika Dušan Ostojić,
sarački radnik iz Klenja.
Tih
dana odred se nalazio na Bubanji i tu logorovao nekoliko dana, a zatim je prešao
u šume sela Ševarice da bi se posle nekog. vremena vratio na teren Glušaca.
Već je raspolagao sa jednim puškomitraljezom, devet pušaka, pet revolvera i
nešto bombi i municije. U odredu je izvođena vojnička obuka, prikupljano je
oružje i municija i odvijao se veoma aktivan ideološko-politički rad. Tada su
borci odreda ispevali poznatu partizansku pesmu:
Ustaj
sejo, ustaj rode,
kucnuo
je čas slobode.
Ustaj
sada il' nikada,
jer
tvoj narod ljuto strada ...
Odred
je u grupicama krstario selima, prikupljao oružje i municiju i agitovao za nove
borce. Brzo je narastao do 37 boraca. Broj pušaka se popeo na 27, bombi na 15,
pištolja na 7. Raspolagao je i sa dosta municije. Oružje i municija su se
kupovali od seljaka koji su ih imali. Tako je jedna grupa partizana sa Milanom
Belovukovićem Devom i Milenkom Samardžićem išla u Jadar i Azbukovicu i tamo
kupila 27 pušaka, 1 puškomitraljez i dosta municije.
Kretanje
naoružanih partizana kroz sela izazvalo je razna nagađanja kod meštana. Jedni
su govorili da su to komunisti, drugi opet da su komite, a treći da su Rusi.
Naročito se pričalo o tome da će doći ruski padobranci i spustiti se u Mačvu.
U vezi s tim preporučivalo se da se obaraju visoke mačvanske ograde kako bi se
padobranci lakše spuštali. U sklopu tih priča bila je i ona kako je Dragan
Srnić, docnije proglašen za narodnog heroja, došao iz Rusije i spustio se
padobranom u Mačvu. Tako je i dobio nadimak Padobranac.
Prva
oružana akcija koju je odred izvršio u Mačvi bio je napad na sresko mesto
Bogatić, 7. avgusta. U Bogatiću je tada bio samo jedan vod od 17 žandarma
naoružanih puškama. Pre
napada bilo je odlučeno da se žandarmi razoružaju, kazne narodni
neprijatelji, a iz zatvora puste pohapšeni, medu kojima su većina bili taoci.
Odred
se za ovu akciju podelio u pet grupa, svaka sa određenim zadatkom. Napad je
trebalo da počne u 9 časova ujutro. Rukovodstvo odreda označilo je 7. avgust
za dan napada za: što je toga dana u Bogatiću bio pazarni dan te je bilo lakše
sprovesti akciju. U jedna kola stavljeno je oružje koje je pokriveno zelenom
kukuruzovinom, a u korpama su bile jabuke i kruške kao da ih voze na pijacu.
Tako opremljeni krenuli su partizani u zoru 7. avgusta u Bogatić. Na taljigama
su sedela tri partizana, dok su ostali išli ispred ili pozadi kola sa
zavrnutim rukavom gunja, što je bio znak raspoznavanja. U ovakvom poretku odred
je bez teškoća došao pred zgradu sreskog načelstva u Bogatiću. Nikome nisu
izgledali sumnjivi, jer je na pijaci već bilo mnogo kola i seljaka s robom. U
određeno vreme Zdravko Šestić, koji je trebalo da ubije sreskog podnačelnika
Kotlarova, otišao je da izvrši zadatak i našao podnačelnika u kancelariji
advokata Svete Berića. Pokušao je da puca iz pištolja, ali bez uspeha jer mu
je ovaj zatajio. Kotlarov je hitro istrčao na ulicu i počeo da doziva u pomoć.
Istovremeno je pojurio za Zdravkom. Videvši to, komandant odreda je odmah
naredio da počne napad. Zapucale su puške, prvi partizanski pucnji u Mačvi.
Mnoštvo naroda koje se tu steklo na pijaci našlo se u nedoumici, ne znajući o
čemu se zapravo radi. Mnogi su se poplašili i počeli da beže jer se bio
proneo glas da su ustaše prešle Drinu i došle da se svete Srbima. Odred je,
međutim, brzo izvršio zadatak. Žandarmi čak nisu uspeli da dadu iole jači
otpor, već su se razbežali.
Tom
prilikom odred je zaplenio 17 pušaka, nešto bombi municije, 20 bicikla i jedan
motocikl. U toku borbe lakše su ranjena samo dva partizana.
Posle
toga partizani su održali svoj prvi zbor u Mačvi — u Bogatiću — na kome
je govorio komandant odreda Jerković. On je
objasnio narodu ko su partizani, zašto se bore i pozvao ga da stupi u njihove
redove, a oni koji to ne mogu, neka ih ih pomažu. Ko god bude sarađivao
sa okupatorom, rekao je ~ prilikom Jerković, biće kažnjen. Posle zbora u
odred se odmah prijavilo 50 novih boraca.
Odred
je iz Bogatića krenuo na Cer prema mestu Kosovcu, gde su se nalazili barutni
magacini bivše jugoslovenske vojske. Usput su pristupili novi borci tako da je
odred stigao u logor
sa 100 boraca, a povećao je i naoružanje. Već 8. avgusta Odred kreće u nove
akcije na razoružavanje žandarmerijskih stanica, paljenje opštinskih arhiva,
uništavanje telefonskih uređaja i veza, rušenje mostova, pravljenje
zaseda Nemcima i održavanje političkih konferencija s narodom.
Kako
su se žandarmi 10. avgusta vratili u Bogatić, a postavljen je i novi sreski načelnik,
odred je iste večeri ponovo napao Bogatić i razoružao žandarme. Sreski načelnik
je izišao pred dred i izjavio da on neće da bude načelnik i tražio zaštitu
odreda.
darmi
su, međutim, na njih otvorili vatru i tom prilikom je poginuo Radosavljević.
Borci su nastavili borbu i razoružali žandarme.
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |