USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD DO PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


FORMIRANJE MAČVANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA I NJEGOVA PRVA AKCIJA

Već 29. juna održana je Okružna partijska konferencija u GIušcima, na mestu zvanom Bubanja. Konferenciji su prisustvovali: Dobrosav Radosavljević Narod, sarački radnik, Zdravko Šestić, učitelj, Mika Mitrović Jarac, student, Mile Ivković, student, Dušan Ostojić, sarački radnik, Aleksandar Stanković, zemljoradnik, Gliša Maletić, kovač, Dragan Kulezić, Cvetan i Brkić, Miodrag Graor, Avram Rosić i još dve nepoznate drugarice i jedan drug. Na konferenciji su razrađena uputstva za dizanje ustanka i formiranje Mačvanskog partizanskog odreda. LiTim je izabran Okružni komitet od 9 članova. U komitet su ušli: sekretar Komiteta Dobrosav Radosavljević Narod, članovi: Dušan Ostojić, Miodrag Petrović Ujka, Mika Mitrović Jarac, Zdravko Šestić, Mile Ivković, Vera Blagojević, Aleksandar Stanković Lala. i, mislim, Dragan Kulezić Boljševik. Izabran je štab Mačvanskog partizanskog odreda. Za komandanta je izabran Nebojša Jerković, učitelj, a za zamenika Milenko Samardžić, krznar iz Ravnja; za komesara Mika Mitrović, student medicine iz Bogatića, a za njegovog zamenika Dušan Ostojić, sarački radnik iz Klenja.

Tih dana odred se nalazio na Bubanji i tu logorovao nekoliko dana, a zatim je prešao u šume sela Ševarice da bi se posle nekog. vremena vratio na teren Glušaca. Već je raspolagao sa jednim puškomitraljezom, devet pušaka, pet revolvera i nešto bombi i municije. U odredu je izvođena vojnička obuka, prikupljano je oružje i municija i odvijao se veoma aktivan ideološko-politički rad. Tada su borci odreda ispevali poznatu partizansku pesmu:

Ustaj sejo, ustaj rode,

kucnuo je čas slobode.

Ustaj sada il' nikada,

jer tvoj narod ljuto strada ...

Odred je u grupicama krstario selima, prikupljao oružje i municiju i agitovao za nove borce. Brzo je narastao do 37 boraca. Broj pušaka se popeo na 27, bombi na 15, pištolja na 7. Raspolagao je i sa dosta municije. Oružje i municija su se kupovali od seljaka koji su ih imali. Tako je jedna grupa partizana sa Milanom Belovukovićem Devom i Milenkom Samardžićem išla u Jadar i Azbukovicu i tamo kupila 27 pušaka, 1 puškomitraljez i dosta municije.

Kretanje naoružanih partizana kroz sela izazvalo je razna nagađanja kod meštana. Jedni su govorili da su to komunisti, drugi opet da su komite, a treći da su Rusi. Naročito se pričalo o tome da će doći ruski padobranci i spustiti se u Mačvu. U vezi s tim preporučivalo se da se obaraju visoke mačvanske ograde kako bi se padobranci lakše spuštali. U sklopu tih priča bila je i ona kako je Dragan Srnić, docnije proglašen za narodnog heroja, došao iz Rusije i spustio se padobranom u Mačvu. Tako je i dobio nadimak Padobranac.

Prva oružana akcija koju je odred izvršio u Mačvi bio je napad na sresko mesto Bogatić, 7. avgusta. U Bogatiću je tada bio samo jedan vod od 17 žandarma naoružanih puškama. Pre napada bilo je odlučeno da se žandarmi razoružaju, kazne narodni neprijatelji, a iz zatvora puste pohapšeni, medu kojima su većina bili taoci.

Odred se za ovu akciju podelio u pet grupa, svaka sa određenim zadatkom. Napad je trebalo da počne u 9 časova ujutro. Rukovodstvo odreda označilo je 7. avgust za dan napada za: što je toga dana u Bogatiću bio pazarni dan te je bilo lakše sprovesti akciju. U jedna kola stavljeno je oružje koje je pokriveno zelenom kukuruzovinom, a u korpama su bile jabuke i kruške kao da ih voze na pijacu. Tako opremljeni krenuli su partizani u zoru 7. avgusta u Bogatić. Na taljigama su sedela tri partizana, dok su ostali išli ispred ili pozadi kola sa zavrnutim rukavom gunja, što je bio znak raspoznavanja. U ovakvom poretku odred je bez teškoća došao pred zgradu sreskog načelstva u Bogatiću. Nikome nisu izgledali sumnjivi, jer je na pijaci već bilo mnogo kola i seljaka s robom. U određeno vreme Zdravko Šestić, koji je trebalo da ubije sreskog podnačelnika Kotlarova, otišao je da izvrši zadatak i našao podnačelnika u kancelariji advokata Svete Berića. Pokušao je da puca iz pištolja, ali bez uspeha jer mu je ovaj zatajio. Kotlarov je hitro istrčao na ulicu i počeo da doziva u pomoć. Istovremeno je pojurio za Zdravkom. Videvši to, komandant odreda je odmah naredio da počne napad. Zapucale su puške, prvi partizanski pucnji u Mačvi. Mnoštvo naroda koje se tu steklo na pijaci našlo se u nedoumici, ne znajući o čemu se zapravo radi. Mnogi su se poplašili i počeli da beže jer se bio proneo glas da su ustaše prešle Drinu i došle da se svete Srbima. Odred je, međutim, brzo izvršio zadatak. Žandarmi čak nisu uspeli da dadu iole jači otpor, već su se razbežali.

Tom prilikom odred je zaplenio 17 pušaka, nešto bombi municije, 20 bicikla i jedan motocikl. U toku borbe lakše su ranjena samo dva partizana.

Posle toga partizani su održali svoj prvi zbor u Mačvi — u Bogatiću — na kome je govorio komandant odreda Jerković. On je objasnio narodu ko su partizani, zašto se bore i pozvao ga da stupi u njihove redove, a oni koji to ne mogu, neka ih ih pomažu. Ko god bude sarađivao sa okupatorom, rekao je ~ prilikom Jerković, biće kažnjen. Posle zbora u odred se odmah prijavilo 50 novih boraca.

Odred je iz Bogatića krenuo na Cer prema mestu Kosovcu, gde su se nalazili barutni magacini bivše jugoslovenske vojske. Usput su pristupili novi borci tako da je odred stigao u logor sa 100 boraca, a povećao je i naoružanje. Već 8. avgusta Odred kreće u nove akcije na razoružavanje žandarmerijskih stanica, paljenje opštinskih arhiva, uništavanje telefonskih uređaja i veza, rušenje mostova, pravljenje zaseda Nemcima i održavanje političkih konferencija s narodom.

Kako su se žandarmi 10. avgusta vratili u Bogatić, a postavljen je i novi sreski načelnik, odred je iste večeri ponovo napao Bogatić i razoružao žandarme. Sreski načelnik je izišao pred dred i izjavio da on neće da bude načelnik i tražio zaštitu odreda.

Po završetku akcije, odred je otvorio nekoliko trgovačkih radnji kao: braće Berića, Voje Pavića, koji su sarađivali sa Nemcima i sajdžijsku radnju folksdojčera i nemačkog špijuna Fakija. Roba je razdeljena narodu, dok je odred za svoje potrebe zadržao samo neznatne količine i to uglavnom duvana i soli i još neke sitne stvari. Već 12. avgusta čitava Mačva, sem M. Mitrovice, bila je slobodna. Toga dana odred se ponovo okuplja na Kosovcu. Odavde komandir čete Vojin Radosavljević, s jednom desetinom, odlazi u Tekeriš da razoruža žandarmerijsku stanicu i popali opštinsku arhivu. Pretpostavljajući da žandarmi neće dati otpor, Radosavljević je išao neoprezno. Žan darmi su, međutim, na njih otvorili vatru i tom prilikom je poginuo Radosavljević. Borci su nastavili borbu i razoružali žandarme.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument