POČETAK RATA

Martovska politička gibanja u Jugoslaviji najavila su burne i sudbonosne događaje u 1941. godini.

Pristupanje Jugoslavije trojnom paktu, rušenje trojnog pakta, hitna mobilizacija vojnih obveznika, bili su očigledni dokazi da je rat blizu. Budi su više želeli, nego što su verovali da rata neće biti.

Tu neizvesnost prekinule su nemačke "štuke" u zoru 6. aprila 1941. h)dine, koje su svojim zastrašujućim sirenama i eksplozijama ogromnih bombi probudile Beograđane.

Seljaci ranoranioci već su bili krenuli za svojim poslom - jedni su namirivali stoku, drugi vršili pripremu zemljišta za prolećnu setvu, kada su čuli brujanje nemačkih aviona i gruvanje bombi. Niko više nije bio u dilemi: rat je počeo.

Svi su zaboravili na svoje redovne poslove i brzo su se okupljali na 'zvišenju u selu, odakle se bolje videlo nebo nad Beogradom i jata nemačkih viona, koji su nemilosrdno izbacivali smrtonosne bombe velike razorne :nage, od kojih je i u Vraniću zemlja podrhtavala. Žene koje su još nosile crne marame za svojim najmilijim, poginulim u Prvom svetskom ratu, a i sada su poslale svoje sinove u rat, kukale su na sve strane po selu, kao da su im sinovi već izginuli.

Ljudi su prvo nemo posmatrali bombardovanje, a onda, sećajući se dogaađaja iz Prvog svetskog rata, spontano su započeli razgovor.

-Ovako su silovito napadali i prošlog rata, a posle, kada su odstugali, ponašali su se kao babe.

-Neće ni sad bolje proći.

-Drugo je bilo onda, a drugo je sad.

-Zašto drugo?

-Zato što je sada odnos snaga mnogo nepovoljniji za nas. Onda nije bilo izdaje, bili smo jedinstveni, a sada su petokolonaši prodali zemlju Nemcima.

-To je tačno, ali treba verovati, da će se naći dovoljan broj patriota i rodoljuba koji će da se bore za svoj narod i svoju zemlju.

-Daj bože, ali teško je protiv sile.

Narednih dana počeše da pristižu izbeglice iz Beograda, često bez igde ičega, lako obučeni, onako kako su se zatekli kada je bombardovanje počelo. Ogromna većina seljaka ih je lepo primila. Pokazali su mnogo razumevanja za ljude u nevolji. Primili su ih u kuće, dali im svoju odeću i nahranili. Ali, bilo je i pojedinaca koji su želeli da na tuđoj muci i nesreći nešto ušićare i da se obogate. Za staru suknju, dečje pantalonice ili torbu žita, tražili u dukate, satove, nakit. A bilo je i onih najdrskijih, koji su žene i devojke izbeglice ucenjivali da sa njima vode ljubav, da bi im tek onda ustupili nešto od odeće, obuće ili čanak masti.

Vojska, napuštena od starešina i oficira, odstupala je u neredu, bez komande i bez cilja. Na svakom seoskom putu videla su se po neka zaprežna kola zavaljena u duboko blato i ostavljena, a ponegde i čitava kolona vozila sa oružjem i opremom bila su ostavljena i napuštena. Seljaci su verovali da su vojnici namerno dovozili i ostavljali po selima oružje, municiju i vojnu opremu, da ne bi pala neprijatelju u ruke, već da je narod preuzme.

Komunisti, skojevci i napredni omladinci su, po zadatku Partije, kupili oružje, municiju i sanitetski materijal i sklanjali u pripremljena skloništa.

Seljaci su uzimali šta je ko stigao: kola, konje, amove, ćebad, šatorska krila, odela, oružje i druge predmete.

Da bi promenili boju, seljaci su vojnička odela kuvali u orahovom listu. Posle kuvanja odela su dobijala lepu "duvansku" boju i samo se po kroju primećivalo da su vojnička. Zato su neki na odela stavljali neke sitne detalje ili menjali dugmad, za svaki slučaj, da neprijatelj ne primeti.

Veliki broj vojnih obveznika, koji nisu pali u zarobljeništvo, vratili su se svojim kućama. Mnogi od njih nisu ni učestvovali u borbi, niti su videli neprijatelja, a kapitulacija je bila potpisana.

Stariji ljudi, koji su se četiri godine hrabro borili i pobedonosno završili Prvi svetski rat, nisu mogli da shvate kakva je to država i vojska koja nije ni pokušala da brani zemlju.

-Nemačka jeste velika sila, ali su oni agresori, osvajači, a mi branimo naš prag i našu rodnu grudu, kaže stari Solunac i zato mi ne ide u glavu da rat može da se završi pre nego što je i počeo.

-Rat nije završen, kaže Dragomir Pantić, koji je uoči rata bio regrutovan i nije još odslužio vojsku. Država se raspala zato što su petokolonaši izdali i prodali zemlju fašistima. Obezglavljena i razjedinjena vojska je morala da kapitulira. Ali rat tek predstoji. Treba se temeljito pripremiti i sve snage ujediniti za odlučnu bitku protiv fašista.

Okupljeni ljudi su sa pažnjom slušali mladića ohrabreni njegovom odlučnošću pomislili su: - Eh, kad bi nas takvi predvodili, ne bi se Nemac mirno šetao po našoj zemlji.