Ništa bolje nije bila ni situacija u kojoj su se nalazile četničke jedinice u dolini Drine, od one koju su preživljavale Baćovićeve i Stanišićeve trupe u Hrcegovini.

Još 27. marta, Mihailović je izdao posebno naređenje o formiranju letećih brigada komandantu Limsko-Sandžačklh četničkih odreda Pavlu Durišiću, u kome, na kraju kaže:

»Preko broja 22 (Italijani — naip. autora) ostvarite u najkraćem roku dotur potrebne hrane, municije i automatskih oruđa, kako bi se omogućio što uspešniji rad letećih brigada i trupa za držanje fronta. Komandovanje sa vašim trupama organizujte na najpogodniji način, vodeći računa o sposobnostima pojedinih komandanata.«1

Istovremeno sa Mihailovićem i njegovim četnicima, na položaj pred Kalinovikom stigle su i snage Druge proleterske divizije i počele sa pripremama za napad koji je odmah usledio. Na celoj liniji razvile su se teške i krvave borbe. Mihailovićeva nada nije dugo potrajala. Defovi Prve proleterske brigade nanose 21. marta poraz četničkim snagama kod Uloga, a Druga proleterska brigada 20. i 21. marta potpuno razbija četničke snage kod Obija, čime je put za napad u bok i pozadinu četničkih snaga bio otvoren.

Mihailović je isa osmatračnice na položaju lično posmatrao napad Druge proleterske i rasulo koje je usled poraza nastalo među njegovim trupama na krajnjem desnom krilu fronta prema Oblju. Nemajući više kud, a da bi izbegao opkoljavanje i tame sačuvao bar Đurišićeve snage, on naređuje napuštanje položaja i povlačenje ka Sarajevu. Pred mrak 22. marta i on je sa operativnim štabom obrazovao svoju žalosnu kolonu i sa njom napustio Kalinovik.

Uz put menja prvobitnu odluku i preko Jabuke i Ustikoline prebacuje se u Foču, u kojoj se u to vreme nalazio italijanski garnizon.

U međuvremenu su i na drugim pravcima prema Hercegovini i Crnoj Gori delovi glavne operativne grupe razbili i ostale četničke snage, koje su bile pod komandom Stanišića i Baćovića, i nastavile svoje nadiranje.

Poisle debakla kod Kalinovika, Italijani i četnici pokušali su još jednom, poslednji put, da na Drina zaustave prodor glavne operativne grupe. Bila im je to zaista poslednja nada. Plan zajedničkih akcija sa italijanskom komandom pripremio je Ostojić, 26. marta, a 28. marta on o tome obaveštava Mihailovića:

»Ovamo je noć prošla na miru. Most je porušen. (Odnosi se na most kod Broda na Drini. Most su srušile italijanske i četničke jedinice — nap. autora) Brod je dobro branjen i cela obala od Foče do Šćepana Polja. Ovde imamo dve brigade u rezervi za akciju severno ili južno. Broju 22 (Italijani — nap. autora) dolazi danas jedan bataljon u pojačanje. Gledaću da ga upute u Cvilin kod Voje Lukačevića. Pristali su da jednu diviziju pošalju u Pivu, a jednu na Drinu kod Lima do Ustdkoline. Mislim da posle svega ovoga desnu obalu moramo braniti do poisilednjeg čoveka, pa sam tako. naređenje i izdao k-ma. Po prelazu na desnu obalu moral je porastao. Traženo izviđanje iz vazduha i bombardovanje.«2

Svoju punu saglasnost sa ovim planom Mihailović je istoga dana dao Ostojiću.

Evo šta mu je s tim u vezi javio:

»Bolje linije nego što je Drina u vezi sa Pivom ne možemo imati za odbranu. Moramo je braniti jakim snagama sa dobrim moralom. Zbog toga ne odustajući od letećih bridaga zadovoljićamo se manjim njihovim brojem. Pored Momčilovićevih (odnosi se na Milorada Momčilovića — nap. autora) koje su prešle mislim da treba za sada uputiti jednu od najviše 300 ljudi dobro izabranih koja bi se od Mratinja spustila Ćurevu ali to ne bi trebalo da bude od Mratinjana koji da ostanu na svojim položajima a da im da samo putovođe.

Komunisti u ovom momentu pripremaju nešto posle udara koje su dobili; sledeće mogućnosti su: 1) Pripremaju splavove za prelaz. U tome slučaju izbegnuće domašaj artileriske vatre. Znači od Broda i sam Brod pa na jug i od sredine rastojanja Foča — Ustikolina, pa na sever (na sektoru Foča — Goražde napad su izvodile jedinice 1. proleterske divizije — nap. autora). Dok još nisu stigle nove snage 22 (Italijani — nap. autora) od Ustikoline nizvodno obratiti pažnju dobro da nas ne zaobiđu i kompramituju ovako dobru liniju za odbranu. 2) Da se zadovolje dosadašnjim uspehom i da na dobijenoj prostoriji izvedu nasilnu mobilizaciju. U tome slučaju četovanje ima ovo da prepreči. 3) Da pokušaju da ise prebace u istočnu Bosnu — ovo je najneverovatnije ali i o tome moramo razmišljati.

Potrebno je što pre prebaciti za dobru nagradu seljake i seljanke na onu stranu da izvide šta se tamo događa i da nas što pre obaveste o svemu.

Na obali preduzeti najhitnije utvrđivanje i stalno produžavati. Obratiti pažnju da se brani i sama reka a ne da se suviše sa prvom linijom ode u visinu.

<>Preduzeti najenergičniju propagandu kod ljudstva a naročito da su komunisti u vezi sa Turcima i da među njima ima malo Srba ostalo Turci i ustaše. Udariti i na njihovu vezu sa Nemcima.

Na novom komunikacijskom pravcu obrazovati novu komoru od najmanje 150 tovarnih konja. Mogle bi se stvoriti dve grupe konja tovarnih u Ifsaru i na ušću Slatine pa da se vrše pretovari i zamenjuju konji u tim mastima. Za ovo treba odrediti sposobne sta-rešine, naročito energične te da služba snabdevaraja teče bez zadržavanja.

Rekoste da imate dve brigade u rezervi za ceo otsek od Ustikoline do Šćepan polja. Zar ih nema više?

Dobro je što ste izdali naređenje za otsudnu odbranu na sadašnjim položajima. Moral sada treba da je jak.

Ako izađu na grebene dobro ih poduhvatiti sa 22 (Italijanima — nap. autora). Juče su dobro pomogli.

Evakuacija stanovništva, ako ono to želi, treba da se vrati na Čajniče i Plevlje i dalje za Kolašin, posle ga možemo prebaciti okolo opet u Hercegovinu (Reč je o evakuaciji izvesnog broja civilnog stanovništva, koje su četnici pri povlačenju iz Kalinovika poveli sa sobom. — nap. autora).

Možete ostati tu. (Ostorjić se toga dana nalazio kod Broda na Drini — nap. autora). Uređujte sve potrebno za najbolju odbranu i izviđanje na onoj strani.«3

Italijansko-četnički plan je predviđao da se posle konsolidacije nove linije i prikupljanja svih raspoloživih jedinica, zajedničkim snagama, uz pomoć italijanske avijacije, artiljerije i tenkova, krene i u napad prema Kalinoviku.

Međutim, istoga dana, 28. marta, kada je, kako smo videli, Mihailović izrazio Ostojiću svoju saglasnost sa italijansko-četničkin planom, na njihovo i italijanisko najveće iznenađenje Prva proleterska i Druga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu. Prva u oblasti Ustikoline, a druga na prastaru Broda, tri kilometra južno od Foče.

Nalazeći se u Poći, pored Lukačevićevog štaba, Mihailović je odmah naredio Lukačeviću da sa svojim snagama interveniše na pravcu Ustikoline i da po svaku cenu spreči eventualni pokušaj snaga NOP da tamo forsiraju Drinu.

Izvršavajući Mihailovićevo naređenje, Lukačević je istoga dana izdao zapovest potčinjenim komandantima za poseđanje desne obale Drine i sprečavanje proboja NOB u pravcu Sandžaka i Crne Gore.

I dok su se oko Ustikoline još vodile borbe, Druga dalmatinska brigada 6. aprila 1943. godine forsira Drinu kod Broda i posle razbijanja četničkih snaga na tome sektoru obezbeđuje mostobran.

Iznenađen ovom uspelom akcijom 2. dalmatinske brigade, Mihailović istog dana naređuje komandantu levog odseka odbrane Drine, Majoru Andriji Veskoviću, na napadne delove 2. dalmatinske brigade. U naređenju, pored ostalog piše:

<>»Izvešten sam da su neke komunističke trojke prešle jutros na desnu obalu kod Kopilova (Drinu je u rajonu Kopilova forsirala 2. dalmatinska brigada — nap. autora). Njima da ne dozvolite prelaz, odnosno uništite komunističke trojke na desnoj obali. Vi pored svih Vaših snaga, tražite učešće avijacije za borbu protivu komunističkih trojki. Ovo je sramota i vojnički skandal. Naređujem Vam da u najkraćem roku u toku današnjeg dana uništite sve komunističke delove na desnoj obali i istu branite po svaku cenu do poslednjeg čoveka. Snage imate dovoljno a obezbeđena Vam je i saradnja artiljerije i avijacije broj 22 (Italijana — nap. autora). Svaki kukavičluk ma od čije strane dolazio kazniti smrću na licu mesta... «4 .

Istoga dana major Ostojić obaveštava Mihailovića:

»Šaljem Vam izveštaj Veskovićev Andrija. Vidi se da se Kolašinska i Plevaljska brigada nisu borile nego bežale.

Voja Lukačević je na putu ka Ravnim Njivama i Bunovama sa letećom brigadom i meljačkim bataljonom.

Po Lazareviću Miloju naredio sam Veslkoviću pismeno da izvrši protivnapad celom snagom. Nadam se da će ga Voja povući napred, pošto je Voja lično pošao ...

Od br. 22 (Italijani — nap. autora) preko Vukadinovića (Savo. U toj situaciji je bio četnički delegat za odnose i saradnju sa italijanskim jedinicama divizije »Taurinense« — nap. autora) traženo da uputi jednu četu u Foču, a jednu na Ravne Njive, dalje da artiljerija od Crnog Vrha (Odnosi se na artiljeriju iz italijanske divizije »Taurinenes«. Toga dana se kod artilerijskih položaja na Crnom Vrhu nalazio i Mihailović, posmatrajući dejstvo artilerije po jedinicama 2. dalmatinske brigade u rejonu Kopilova — nap. autora) i da Ilova brda gađa Kopilovo i deo gde su prešli crveni, a avijacija da bombarduje delove crvenih na levog obali. Takođe traženo da se jedan bataljon hitno uputi iz Čajniča ka Dragočavi... Žabare (Italijane — nap. autora) ću jednako da guram preko Vukadinovića. NB.: Vesković je na Kruščićkom brdu. Kapetan Zečević javlja da je 22 (Italijani — nap. autora) povukao top sa Ravnih Njiva.«5

A, u drugom izveštaju, takođe upućenog Mihailoviću, 6. aprila, Ostojić kaže:

»Naredio sam za artiljeriju. Top sa Crnog Vrha tuče Kopilove i s. Mješaje, artiljerija iz Foče prelazi kod Broda do Trbušča a po potrebi i Kopilove.

Jedan vod 22 (Italijana — nap. autora) sa 3 puškornitraljeza, 1 teškim mitraljezom i 1 top 37 m/m i oficir sa patrolom za korekturu artilerijske vatre otišli su već na Brod.

Jedna četa 22 sa 12 puškomitir. 3 teška mitr. i bacačima otišla je na Crni Vrh ima zadatak da se javi Lukačeviću i napada u pravcu Bunova sa naslonom na Vojino levo krilo.

2 bataljona sa 3 baterije broja 22 kao divizijska rezerva nalaze se na Ifisaru. U Foču je došao komandant alpinskog puka sa komandantom artilerilje za operacije. Preko Vukadinovića traženo da jedan bataljon 22 u toku noći dođe u Dragočevu za dejstvo ka Kopilovima. Obećali su da će učiniti sve...

Prema iskazu nekih oficira iz štaba Veskovićevog koji su stigli ovde, trupe isa otseka Čelikovo Polje — Bastasi pobegle su delom ka Šćepan-Polju a delom na saveroistok. (Taj odsek su branili crnogorski četnici pod komandom Pavla Đurišića — nap. autora)...«e

O situaciji nastaloj u reonu Kopilova, Mihailović je 7. aprila, obavestio i kapetana Voju Lukačevića. U obaveštenju pored ostalog piše i sledeće:

»Lično sam danas posmatrao Vaš i Kalaitov (Kalaitovlć) rad koji je bio za svaku pohvalu. Molim Vas nastanite svim silama da još u toku noći i zorom produžite napad što energičnije i proterate crvene sa desne obale ...

Jedna četa br. 22 (Italijiana — nap. autora) sa 12 puškornitraljeza, 3 mit. i bacačima stigla je na Crni Vrh i zanoćila u Ravnom. Dat joj je zadatak da veže Šaponjića sa Brdom. Br. 22 obećao da će u toku noći stići 1 njegov bataljon u Potpeć i da će produžiti ka Dragočavi, on ima i artiljerije, biće dobro ako stigne. Hvatajte begunce, a naročito starešine koje se hrđavo drže, smenjujte, upotrebite sva sredstva da se podigne elan trupa kao što su Vaše i Kalaitove.

Tražili smo da artiljerija tuče ispred Broda i levu obalu Drine ispred Vas a sutra i avijacija ... «7

Istoga dana Ostojić naređuje Lukačeviću:

»Javi položaje koje držiš i situaciju na otseku Ćehotina — Drina. Napominjem da je potrebno stvoriti jedinstven front... Iako je verovatno da boljševici glavne snage upućuju od Mozače ka Čelebiću nije isključeno da će pokušati napad na Foču, koja je bila u njihovom planu akcije ... Zato traži od br. 22 (Italijana — nap. autora) da te pojača na delu Ćehotina — Crni Vrh odnosno Okrugljica i traži da artiljerija što češće dejstvuje pa makar pripremu vršili i po karti... Sad je glavno da sačuvamo Foču, zašto nam je potrebna pomoć br. 22. Urgiraj i ti da se bar 1 bataljon uputi od Ifsara u pravcu Dragočava — Krušičko brdo, kako bi sigurno odbranili Foču i bili sposobni za gonjenje sa začelja i levog boka...

Preko Vukadinovića Save gledaću da što bolje iskoristimo br. 22. Ako je tamo upoznaj 570 (Draža Mihailović — nap. autora) sa ovim pismom.

Dostaviću ti prepis. saslušanja odbeglog četnika naknadno.«8

U pokušaju da po svaku cenu spreči obrazovanje mostobrana na desnoj obali, Mihailović lično, u depeši upućenoj 7. aprila u 23,00 časa svom načelniku operativnog odeljenja Ostojiću, traži hitnu pomoć italijanskih grupa:

»Vratio se Reljić koji je sa još 2 Topalovićeva podoficira išao u selo Selišta (severno od Dragočava) i izvestio me da su oni beigunci otišli dalje uz Čehotinu. Seljaci kažu da je te bila komora Andrije Veskovića. Ja sam tačno osmotrio da je bilo oko 50 — 70 ljudi i nekoliko konja. Čak sam video i neku sitnu stoku koju su gonili, sem ako to nije bila seoska stoka. Potvrđujem se ono kako sam satima osmatrao. Ova grupa je prvo od Selišta pošla duž desne obale Dragočavske reke ka strugarama, čak su i pevali. Kad su stigli blizu strugare pao je jedan metak iz bacača i tada su u levom galopu — ne gonjeni ni od koga pobegli (bez mnogo žurbe) i otišli.

Umirite Voju i kažite mu ko je sačinjavao ovu »kolonu« ali preduzmimo na svaki način, da br. 22 (Italijani — nap. autora) što pre pošalje na desnu obalu Dragočavske reke bar 1 četu i da se podstavi iznad Strugare. Nije potrebno da ih za sada, prelazi. Teren je vrlo pogodan da se ovaj pravac zatvori. U toku prošle noći tamo sam osmotrio begunačke vatre. I od naše strane tamo bi odmah trebalo uputiti nešto snaga. Najbolje da se nađe jedno 50 ljudi i tamo uputi Lazarević.

Javite šta ste preduzeli.«9

Samo četrdeset minuta kasnije Ostojić mu odgovara:

»Već sam poslao Voji izveštaj o onim beguncima koje ste danas osmotrili i to mu objasnio.

Br. 22 (Italijami — nap. autora) izveštava da je 1 bataljon upućen ka Dragočavskoj reci, i izveštava da je još u sumrak ovaj bataljon otišao pozadi patrole. Još u toku noći poslaću oko 50 ljudi u pravcu strugare.

Momčilović Milorad izveštatva da su boljševici ponovo pokušali prelaz ka Ustikolini ali su odbijeni i prelaz osujećen. Borba je počela u 20,45 časova. Naredio sam mu da me preko br. 22 (Italijana — nap. autora) izveštava.«10

Na ovom dokumentu, Mihailović je svojom rukom dopisao:

»Treba se samo uveriti da li je bataljon 22 (italijanski — nap. autora) zaista stigao u Dragočavsku reku.«

A, 8. aprila, Mihailović lično naređuje Momčiloviću:

»U toku današnjeg dana linija odbrane zalomljena je od Foče duž desne obale Ćehotine do ušća reke Slatine...

Vaš otsek od sada će biti od ušća Osanice do ušća Ćehotine u Drinu gde se naslanjate na Br. 22 (Italijane — nap. autora). Otsek od Poče duž desne obale Ćehotine do ušća Slatine ima pod svojom komandom kapetan Lukačević i ovaj će se produžavati prema potrebi prema istoku. Poručnik Kalajitović dolazi sad pod komandu kapetana Lukačevića.

Položaj se po svaku cenu ima održati i što bolje iskoristiti bataljon i bateriju br. 22 koji se nalaze na Vašem otseku.

Moje komandno mesto selo Zlatar gde mi slati izveštaj kurirom. Kapetan Vukadinović biće kod br. 22 u Foči i s njim se sporazumevajte... «

Međutim, snažni naleti snaga NOP bili su nezadrživi. Delovi Druge proleterske divizije razbijaju neprijateljske snage i 9. aprila ulaze u deo Foče na levoj obali Ćehotine. Sada već i fizički ugrožen, Mihailović na brzinu prikuplja delove svoga štaba i razbijene Lukačevićeve trupe i naređuje prelazak na desnu obalu Ćehotine, a zatim povlačenje prema Pljevljima.

Krenulo se istog dana oko 17 časova. Pošto su odmakli nekoliko kilometara od Foče, Mihailović je privremeno obustavio pokret. Kako je put vodio pored italijanskog utvrđenja na brdu između desne obale Ćehotine i leve obale Drine, trebalo je, koliko god je bilo moguće srediti ovu razbijenu gomilu i, obrazujući kolonu, dati joj pred saveznikom, bar spolja, dobar vojnički izgled. Najzad, oko ponoći, Mihailović je dao naređenje za polatzak. Tako formirana kolona prošla je pored italijanskog utvrđenja, pred kojim su se nalazili postrojeni karabinjeri.

O boravku Mihailovića u Foči njegov nepoznati pratilac je u svoj dnevnik zabeležio:

»Grebenom brda, u 7 časova dolazak u Foču... (3. aprila).

4.IV. Ujutru kod Čiče (tako su četnici zvali Mihailovića —nap. autora)... rukovao se sa svima. U 9 časova sa Čičom u obilazak položaja, sneg pomešan sa kišom, po blatnjavom putu. Izlazak na položaj. Čiča među Italijanima... Povratak u Foču u 6 časova...

5.IV. Izlazak iz Foče u 11 časova. Masa četnika napuštaju položaj. Okupljeno ljudstvo poseda položaj prema komunistima...

6.IV. Silazak ujutru po mraku na nove položaje. Komunisti preko reke ... Čuje se borba četnika i Italijana sa komunistima... Vukajlović ubio komunistu. Pokret u pravcu Pljevalja... «12

Sutradan po dolasku u oblast Pljevalja, Mihailović je od svoga predsednika vlade iz Londona primio sledeću poruku:

»Đeneralu Mihailoviću — Neophodno potrebno da se što pre sastanete sa Bejlijem, bilo Foča, ili drugo mesto. Bejli ima da vam saopšti hitne i važne poruke od strane Jugoslavenske vlade. — Jovanović.«13

Pošto je Ostojiću stavio u zadatak da u oblasti Pljevalja obrazuje novu liniju odbrane u cilju sprečavanja daljeg prodora snaga NOP prema Sandžaku i Crnoj Gori, Mihailović hita u Lipovo, ne samo radi prijema pomeniute poruke, već i radi prebacivanja svoje Vrhovne komande sa prostora koji je svakim danom postajao sve ugroženiji.

Neposredno pred ovaj svoj dolazak u Lipovo, Mihailović, 11. aprila, naređuje Momčiloviću, pored ostalog i sledeće:

»Primio sam vaš izveštaj od 10-og od 15.30 časova. Potpuno primam Vaše razloge i uviđam potrebu odmora, popune i reorganizacije ljudstva. U ovome cilju naredio sam da sve jedinice sa teritorije Baćovićeve, koje se nalaze na desnoj obali Drine povuku pozadi fronta na liniji s. Miljeno — Čajniče, gde će se odmoriti, popuniti i reorganizovati, a ujedno štititi komunikaciju Goražde — Čajniče što je i želja br. 22 (Italijana — nap. autora) br. 22 obrazložite neophodnu potrebu ovoga, jer je to jedini način da se za 3—4 dana opet imaju jedinice sposobne za akciju. Kažite im da se borite već 50 dana, da ste imali velike gubitke, a da je ljudstvo golo, boso i nenaoružano. Akonto ovoga i dobrih uspeha vašeg ljudstva u dosadašnjim akcijama, što oni znaju, gledajte da izvučete za Vašu Kombinovanu brigadu oružje, obuću, odeću i ostalo...

Nastavite da br. 22 što bolje iskoristite u isvalkom pogledu. Da bi zadržali ljudstvo na okupu, pored kazni, izmišljamo i razne vesti, tako da ih ubedite da nemaju feud na drugu stranu, jer im u tom silučaju predstoji potpuna propast, pored toga što će se smatrati i izdajnicima...

Kad budemo trupe odmorili i reorganizovali, gledaćemo da stvorimo što veći broj letećih brigada za rad u pozadini boljševika, a br. 22 da drži frontove ...

Voja Lukačević ostaće u Foči sa br. 22 ... «14

A, evo i obaveštenja komande operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine o pripremama jednog od napada u ovim operacijama protiv jedinica NOB kod Gacka i Nevesinja, upućenog komandantu Ljubinjske brigade, kapetanu Ivanu Jankoviću, 27. aprila, u kome se, pored ostalog kaže:

»Danas u 6 časova počela je opšta akcija širokih razmera, kako u Crnoj Gori tako i Hercegovini. U ovim akcijama učestvuje i kolona 22 (Italijani — nap. autora). U cilju ovladavanja najboljim položajima za koncentraciju snaga kolone 22, koja nas pomaže izvršiće se u toku današnjeg dana, pokret do linije...

Kolona 22 sa desnom i srednjom (od Divina) grupom, danas vrši pokret sa jednom divizijom u dvije kolone prema Stepenu i prema Omutiću sa objema kolonama učestvuje artiljerija i bacači. Kolona 22 sa pravca Nevesinje za danas ima snagu od jednog puka.«15

Da bi prikrio savezništvo sa okupatorom, Drašković na kraju obaveštenja dodaje:

»Najhitnije preduzeti pokret po prijemu ovog naređenja. Za ovo naređenje mogu znati saimo komandanti i držati ga u najvećoj tajnosti, a po prijemu znanju naređenje uništiti o čemu mi podneti izveštaj usmeno ili pismeno.«16

Krajem aprila 1943. godine, Mihailović je primio, od komandanta Zetskog četničkog odreda, pukovnika Baije Stanišica, opširniji izveštaj o borbama ovog odreda i Nikšićke brigade protiv NOB, u dolini Neretve, tokom februara, marta i početkom aprila, u kome pored ostalog piše:

»1) Stanje pre dolaska Crnogoraca

Razbijeni i istjerani iz Crne Gore i Hercegovine 1942. godine komunisti su se povukli u Južnu Bosnu ...

Za vreme od nepuna 4 mjeseca dana uspjeli su da stvore svoju »državu« koja je koncem novembra već obuhvatila devet srezova. U ovoj svojoj državi oni su uspjeli da stvore stalnu vojsku... i da prikupe veliki deo ideoloških pristalica sa teritorije cijele Jugoslavije.

Plan komunista bio je da iz ovako centralnog položaja preduzmu opštu ofanzivu za osvojenje i komuniciranje cijele Jugoslavije. Za izvršenje ovog plana imali su namjeru da sa dve divizije drže osvojenu teritoriju u Bosni i Hrvatskoj, a da sa ostalih 7 divizija preduzmu ofanzivu protivu Hercegovine i Crne Gore... Tek po ovlađivaniju Hercegovine i Crne Gore imali bi da zauzmu Srbiju i ostale pokrajine Jugoslavije.

Ova opasnost uočena je od strane nadležnih komandanata (nemačkih, italijanskih, hrvatskih i četničkih) te se je pristupilo izradi jednog plana za protivofanzivu i uništenje komunista. U ovoj protivofanzivi trebali su učestvovati i Crnogorci radi zatvaranja pravca ka Hercegovini i Crnoj Gori.

Njegovoj Ekselenciji Guverneru (odnosi se na generala Pircio Biroli — nap. autora) je bilo poznato naše staranje, kao i elan i oduševljenje Crnogoraca da se odazovu pozivu i učestvuju u konačnim likvidiranju komunizma. Međutim, ovog momenta Crnogorcima je iz nama nepoznatih razloga, uskraćen ovaj odlazak za Bosnu.

Ofanziva je otpočela 20. januara tek. godine bez učešća Crnogoraca.

U izvođenju svoga plana prema Hercegovini i Crnoj Gori, komunisti su napali na italijanske garnizone u Prozoru, Jablanici i Drežnici i potpuno ih uništili. Ovom prilikom pored ratnog plijena komunisti su se moderno i bogato naoružali te su postali najozbiljnija opasnost kako za nas tako i za okupatora. Od naoružanja su dobili pored mnogobrojnih automatskih oruđa još i tešku, poljsku, brdsku, protivavionsku i protivkolsku artileriju, tenkove, kamione i na vagone razne municije i namirnice...

Obzirom na ovakve uspehe komunista i njihovo naročito moralno ojačanje bio je doveden pred pad i sam Mostar, koji su Italijanske vojne vlasti već bile pripremile za evakuaciju pre našeg dolaska...

2) Upućivanje Crnogoraca

Tek nakon mjesec dana odobreno je da Crnogorci mogu da idu za Hercegovinu, što je izvedeno bez nekih naročitih priprema.

Od snaga upućeni su: sa teritorije pukovnika g. Stanišića tri četnička bataljona zetskog Letećeg odreda i Nikšićka brigada svega 2.500 ljudi, a sa teritorije kapetana Đurišića Pavla oko 2.500 ljudi. Ukupno 5.000 boraca. Sve ove trupe bile su slabo naoružane, naročito u automatskim oruđima i bacačima, čime je stvorena velika nesrazmjera u odnosu na naoružanje kojim su raspolagali komunisti. Prebacivanje trupa u Hercegovinu izvršeno je na sledeći način:

a)3-ći četnički bataljon 21. februara stigao je vozom u Mostar.

b)2-gi i 1-vi četnički bataljon i deo Nikšićke brigade 23. februara za Mostar.

v) Ostatak Nikšićke brigade 24. vozom u Mostar.

g) Trupe kapetana Đurišića prebačene su jedan deo pješice u okolinu Mostara oko 26. februara, a drugi deo na Konjic i dalje ka Jablanici...

3) Bitka na Drežnici

Osnovna ideja našeg operacijskog plana bila je: da se koncentričnim dejstvom od Mostara (Italijani, Crnogorci i Hercegovci), Konjica (Italijani, Crnogorci i Hercegovci) i od Prozora (Nemci i Hrvatski domobranci) — u pravcu Jablanice — stijesne komunisti na uskom prostoru u džepu r. Neretve i da se pređe na njihovo uništenje.

Po ovom planu trupe pukovnika Stanišića kao lijeva kolona imale su da dejstvuju desnom obalom r. Neretve ka Drežnici i dalje ka Jablanici uz saradnju 1 puka italijanske vojske (od 2 bataljona i 1 baterije) divizije »Mesina« pod komandom pukovnika Skotia.

Po sporazumu sa pukovnikom Skotijem naše trupe su imale da dejstvuju desno do r. Neretve...

Međutim ispred leve kolone nije vršena artileriska priprema, a bombardovanje iz vazduha bilo je u dubokoj neprijateljskoj pozadini i dosta površno-bombardovanje neprijateljskih položaja uopšte nije vršeno.

Ovim je izgubljeno dragocjeno vrijeme, jer su vojnici čekali na artilerisku pripremu i bombardavanje, te je njihov napad otpočeo nepripremljen i sa neverovatno malim količinama municije za puške i automatska oruđa.

Grupa pukovnika g. Skotia bila je na svome polaznom položaju: Crkvine — s. Goranci. Naš odred je podišao neprijateljskom položaju u dodeljenoj zoni ali lijevi bok ostao je otkriven zbog nedolaska italijanskih trupa u našu visinu. Obzirom na ovo primorani smo bili da razvijemo Nikšićku brigadu ispred grupe pukovnika g. Skotia i time spriječimo dejstvo u naš lijevi bok sa Golog i Vranićskog brda.

Na neprijateljskoj strani ove položaje branila je druga proleterska divizija Peka Dapčevića.

Ovoga dana borba se vodi nesmanjenom žestinom sve do 16 časova kada kod naših jedinica počinje da nestaje municije dok komunisti vrše sve jači pritisak. Oko 17 časova jedan bataljon grupe pukovnika Skotia izbija pozadi levog krila naših delova na Losove jame radi ovlađivanja Golim Brdom, ali u toku dana nije mu ovo uspjelo. Jedinice 3 četničkog bataljona i Nikšićke brigade već su potpuno utrošile municiju i zbog toga su se morale povuci pozadi grupe pukovnika Skotia radi sačekivanja popune municijom.

Zbog opasnosti od noćnog obuhvatnog napada koji bi sigurno usledio, komandant Leve kolone predložio je pukovniku Skotiu da se sa svojim jedinicama u toku noći povuče nešto unazad, te da zauzmemo drugi povoljniji položaj, a komunistički napad da ode u vetar. Nakon dugog uveravanja da je ovo najkorisnije rešenje pukovnik g. Skoti prihvatio je ovo zauzimanje novog položaja u toku noći izvedeno je u potpunom redu.

I zbilja u toku noći komunisti su bili pripremili napad na prvobitni položaj, ali pošto nas na položaju nijesiu našli izgubili su orijentaciju o našem novom položaju, a ujutru njihove trojke koje su se već bile primakle novozauzetom položaju bile su rasterane od jednog našeg bataljona.

28. februara upotrebljen je za popunu municijom kod Nikšićke brigade i 3 četničkog bataljona, kao i za stvaranje plana za napad, Za ovo vreme komunisti napadnu na 1. i 2. četnički bataljon i nanose im osjetne gubitke.

Prema stvorenom planu rešeno je, da u I borbenom redu učestvuje i jedan Italijanski bataljon koji je imao jako automatsko naoružanje, koje je nedostajalo našim jedinicama; da jedan bataljon Nikšićke brigade još u toku noći 28. februara izbije na k. 1448 na Čabulji te da svojim bočnim dejstvom omogući ovlađivanjem Vranjičkim i Golim Brdom na kome je u toku prošlog napada ispoljen najjači komunistički otpor.

1. marta napad je otpočeo u 6 časova artilerijskoim pripremom i izveden po predviđenom planu.

U toku napada 1 i 2. marta postupno su razbijeni delovi II proleterske divizije Peka Dapčevića koja je u paničnom bjegstvu odstupila preko željezničke stanice Drežnice ka Jablanici (Toga dana, kao i narednih nekoliko dana, vršeno je pregrupisavanje snaga Glavne operativne grupe za protivudar od Prozora ka G. Vakufu. U sastavu Grupe nalazila se i 2. proleterska divizija. U takvoj situaciji četnici su 2. marta ušli u Drežnicu. — nap. autora).

Po oivlađivanju Drežnicom upućeni su goneći odredi u pravcu Jablanice ... U ovome 'nas je omelo novo naređenje za prebacivanje trupa prema Širokom Brijegu nadi dejstva protivu 9. proleterske divizije Vicka Buljana (reč je o 9. dalmatinskoj diviziji — nap. autora).

<>Za naš energičan rad pohvaljeni smo radiogramiom od komandanta taktičke grupe pukovnika Skotia.

4) Operacije protivu 9 proleterske divizije (4 do 13. marta)

Po podacima kojima je raspolagala komanda VI korpusa (odnosi se na italijanski armijski korpus — nap. autora) za vreme izvođenja proteklih operacija bila je prikupljena 9 proleteirska divizija Vicka Buljana na prostoriji: Široki Brijeg — Kočerin — Posušje — Rakitno ...

Za izvođenje ove operacije bio je sledeći operacijski plan: da se koncentričnim deljstvom napadne 9. proleterska divizija i to: od Širokog Brijega ka Posušju grupa pukovnika Stanišića i pukovnika Skotia; oid Ljubuškog preko Vitine ka Grudi i dalje ka Posušju grupa majora Veslkovića i od Imotskog ka Posušju grupa majora Baćovića koja se vraćala iz Bosne.

Naša komanda dobila je obaveštenje da se ova divizija prebacila ka Rakitnom u namjeri da s boka i leđa napadne naše trupe kod Jablanice. Zbog ovoga naređuje se da se trupe pukovnika Stanišića prebace ka Rakitnom i dejstvuju u leđa 8 divizije. Komandant ove kolone o ovakvom naređenju izveštava pukovnika g. Skotia, a ovaj komandanta pešadije divizije Mesina u Širokom Brijegu. Međutim komandant pešadije odbija ovu primenu i naređuje da se operacija ima izvesti po predviđenom planu čak i pod pretnjom smrtne kazne.

Da bi se izbegao incident komandant naše kolone pristupio je izvršenju takvog zadatka i 6 do mraka ova kolona izbija na liniju: s. Liskovac — s. Crne Lokve — Kidačke Njive — Kušanovac — s. Bašići, a italijanska kolona u reonu Kočerica; grupa majora Veskovića kod Grude, a grupa majora Baćovića u Širokom Brijegu. Sve se ovo izvodi bez borbe, jer se je jedan deo ove divizije u toku prošloga dana prebacio 'ka Rakitnom...

6.marta, noću, italijanska komanda usvaja predlog naše komande za promjenu pravca dejstva ka Rakitnom i naređuje se za 7. mart, da cilj bude s. Donji, Srednji i Gornji Potklečani.

7.marta pristupa se izvršenju zadatka. Kod s. Vukojeva i Cerovih Dolaca naša kolona vodi borbu sa zaštitnicima 9 divizije, do mraka izbija na određenu liniju... Italijani nesmetano marširaju preko Izbičnog za Rakitno gde stižu tek 8. u podne.

8. marta upotrebljen je za popunu hranom, municijom i za pretres okolnog terena ...

U toku 11 vrši se pretres Bosiljne i Rosnih Poljana na Čabulji, gde se prema iskazu mještana kriju izvjesni delovi 9 divizije. U ovoj akciji učestvuje jedan naš bataljon i jedna ojačana četa Italijana.

Ovoga dana naređeno je da se Nikšićka brigada prebaci u reon Širokog Brijega odakle je izvršeno prevoženje za Bijelo Polje.

Četnički bataljoni sa Italijanima ostaju na položaju oko Rakitnog, pa se posle 14 iprebacuju za Bijelo Polje preko Drežnice, a Italijani preko Izbičnog za Široki Brijeg.

Prolazeći kroz Široki Brijeg, komandant pešadije divizije Mesina odao je puno priznanje i zahvalnost komandantu naše kolone na energičnom i uspešnom radu četnika u ovim operacijama.

U ovoj opraciji italijanslke trupe nijesu ispalile nijedan metak jer su bile u drugoj liniji borbenog rasporeda.

5) Bitka kod Jablanice (u džepu Neretve)

(4—12. mart)

Za vreme operacija protivu 9 proleterske divizije vođena je bitka kod Jablanice u džepu r. Neretve...

U ovoj bitci najžešću borbu vodili su Crnogorski četnici (Đurić, Ružić i Bojović) koji su imali velike gubitke — oko 550 mrtvih i ranjenih.

Proboj nije mogao biti sprečen iako su borbe vođene na uzastopnim položajima sve do Boračkog jezera kada su ostaci ovih trupa upućeni kućama radi popune i reorganizacije da bi posle izašli na položaj na granici Crne Gore — Čemerno — Ravno.

Ovom bitkom nije postignut postavljeni cilj — uništenje komunista iako su prilike za ovo bile dosta povoljne, jer su komunisti bili stešnjeni na relativno uskom a terenski vrlo pogodnom prostoru.

Postavljeni cilj nije postignut iz sledećih razloga:

—sa naše strane nije se iskoristila artiilerija koja je ovde mogla — naročito oko Jablanice;

—što avijacija nije iskorišćena za stalno bombardovanje ovako uske prostorije mada je pukovnik Stanišić tražio od Nj. Ekselencije Guvernera da se izdejstvuje odobrenje radi dodeljivanja što većeg broja aviona za bombardovanje ...

— što italijanske trupe brojno nisu uzele dovoljnog učešća u ovim operacijama a naročito za ovu odlučujuću bitku. Međutim, trebalo je da učestvuju bar dvije kompletne italijanske divizije pored četnika, pa bi se na taj način postigla potpuna nadmoćnost kako u snazi tako i u vatri.

Pošto su ovde ispuštene iz ruku sjajne šanse za uništenje komunista, to se sav budući rad sastojao ne više u grupisanju za uništenje ovih jer je to zbilja bilo nemoguće izvesti, već za sprečavanje prodiranja u Južnu Hercegovinu i Crnu Goru gde se ispoljava stalna trka s položaja na položaj radi sprečavanja ovog prodiranja u čemu se naše snage neverovatno iscrpljuju.

Od ovog momenta naša uloga je više defanzivna.

6) Bitka kod Glavatičeva

(14 do 17. marta)

Pošto su komunisti izvršili proboj kod Jablanice i dalje prodrli do Boračkog jezera, to je nastala opasnost od njihovog nadiranja ka Nevesinju i Gacku. Zbog ovoga naređeno je da se grupa pukovnika Stanišića prebaci preko Nevesinja ka Glavatičevu radi ojačanja Hercegovačkih (Vidačić) i Crnogorskih (Vesković) četnika koji ju se već tamo nalazili...

U toku noći 14/15 oko 1 čas komunisti su napali jakim snagama na naš centar kod s. Čičeva i uspjeli da se probiju ka Glavatičevu, prebacujući se preko Neretve celog 15. marta na desnu obalu.

Da se ne bi našli odsečeni od Nevesinja kao i da komunistima ne bi pala u ruke ova varoš dometa je odluka o odstupanju pod borbom i to tako što su Hercegovci odstupili ka Bijelom Polju, a Crnogorci preko Zimlja u pravcu sela Pridvoraca radi zaštite Nevesinja.

Dva italijanska bataljona za ovo vreme nalaze se u sedlu istočno od Hanskog Polja ali ne uzimaju učešća u ovim akcijama...

7) Bitka kod Kljuna (19. i 20. marta)

Po našoj neuspeloj odbrani kod Glavatičeva komunisti su produžili nadiranje ka Nevesinju i Mostaru...

Da bi se sprečilo njihovo dalje nadiranje odlučeno je da se preduzme ofanziva od Nevesinja i Bijelog Polja po sledećem:

a)Hercegovački četnici (kapetan Vidačić) od Kifinog Sela preko Crvanj planine ka Glavatičevu...

b)Taktička grupa pukovnika Skotia (3 bataljona, 1 brdska i 1 teška baterija i 4 tenka) pravcem: Nevesinje — s. Pridvorice — s. Kljune — s. Luke — s. Zaborani.

v) Zetski četnički odred pravcem s. Hrušta — s. Lakat — Crna Gora — Rat Kamen.

g) Hercegovački četnici (major Petričević) pravcem: Bijelo Polje — Prijevorac — Donje Zimlje — Crna Gora — Bahtijevica.

d) Italijanska taktička grupa (2 bataljona i 1 brdska baterija) pravcem: Hansko Polje — Bahtijevica.

đ) Trebinjska brigada (poručnik Milojević) grebenom Prenja Planine ka s. Kula.

Po ovom planu ofanziva je otpočela 19. marta u 6 časova...

20. marta akcija se produžava. Komunisti su uspeli da na ovaj pravac sada grupišu jače snage (1. 2. i 3. divizija) i prvo uspevaju. da odbace grupu pod a) sa Crvnja ka Kifinom Selu, a potom koncentričnim dejstvom sa tri strane snažnim napadom napadaju grupu pukovnika Skotia i Zetski četnički odred i nanosi im osjetne gubitke. Da ne bi bili obuhvaćeni sa svih strana, što je pretilo da se izvrši u najskorijem roku, zbog odbacivanja Vidačića, kao i da ne bi bili potpuno uništeni, donesena je odluka da se odstupi ka Nevesinju, radi neposredne odbrane istog. U ovoj operaciji i naše i italijanske trupe pretrpeli su velike gubitke, kako u ljudstvu tako i u materijalu i opremi.

Pošto su trupe bile iscrpljene i municija skoro sva utrošena nije se smelo iste noći ostati u dodiru sa neprijateljem, jer je postojala opasnost od novog noćnog napada, koji naše trupe ne bi bile u stanju izdržati — to je naređeno dublje odstupanje radi izvlačenja iz dodira... Komunisti su u toku noći zauzeli Kifino Selo, usled čega se Vidačićeva grupa povlači ka Nevesinju.

Na ovaj način ostao je potpuno otvoren i nezaštićen pravac ka Gackom i dalje ka Crnoj Gori i Južnoj Hercegovini.

Obzirom na ovo pukovnik Stanišić donosi odluku da sa svojim odredom hitno odmaršuje za Meku Grudu, radi zaštite pravca ka Bileći, a hercegovački četnici sa Italijanima ostaju da zaštite Nevesinje i pravce ka Stocu i Mostaru.

Predviđeni pokret na Mekoj Grudi izvodi se nesmetano od neprijatelja u toku 21. i 22. marta.

Ovde se ostaje 2 dana radi odmora i snabdevanja sa hranom i municijom. Za to vreme komunisti su uspeli da u noćnom napadu zauzmu Nevesinje i odbace taktičku grupu pukovnika Skotia i hercegovačke četnike ka Blagaju.

8) Bitka kod Gacka

(24. marta do 2. aprila)

Po dolasku Zetskog četničkog odreda u Meku Grudu odmah su upućeni izviđački organi u Gacko radi hvatanja veze sa Muslimanima iz Fazlagića Kule i domobrancima iz Gacka. Oni su izjavili da žele saradnju sa Crnogorcima protiv komunista i da nas željno očekuju u Gacko.

Pukovnik Stanišić donosi odluku da se sa odredom prebaci u Gacko kako bi se zaštitio pravac ka Crnoj Gori preko Krstača i Ravna, a jednovremeno i ka Bileći...

Italijani su evakuisali Gacko pre našeg dolaska. Našim dolaskom podigao se moral kod naroda, četnika, muslimana i domobrana. Svi su izjavili gotovost da se sa nama, rame uz rame, bore protivu komunista...

Radi hvatanja dodira sa komunistima upućene su izviđačke čete u pravcu Fojnice i Kokorine, gde su vođene manje borbe.

Ofanziva protivu komunista predviđena je bila za 2. april...

Naše snage brojno slabije, a pritomi slabo naoružane i opremljene iako nove — sveže, nisu mogle ni ovoga puta dati željene rezultate...

Istoga dana, tj. 2. aprila i komunisti su prešli u napad ka Gackom...

Naše trupe cijelog dana vode borbu na kosama severno i zapadno od Gacka protivu nadmoćnijih neprijateljskih snaga. Pošto je utrošena sva municija (po 30 metaka na vojnika, a mnogi ni toliko, jer novodošavše trupe nisu bile snabdevene sa municijom za dužu i jaču borbu) naši su se morali povući.

Za izvlačenje iz borbe korišćena je nastupajuća noć...

Odstupanjem na Krstac naše trupe prestaju da se bore na hercegovačkom terenu. Dovde, sve borbe, od Glavatičeva, imale su za cilj sprečavanje nadiranja komunista za Crnu Goru, u čemu se nije uspelo, i pored svesrdnog zalaganja svih starešina i trupa.

9) Zaključak

Iako na prvi pogled pohod Crnogoraca u Bosnu i Hercegovinu nije uspeo u borbi protivu komunista, jer su isti ušli u Crnu Goru, ipak ovaj pohod ima i svojih dobrih strana. Tako...

Crnogorci su i ovoga puta pokazali svoju lojalnost i iskrenu saradnju sa italijanskim trupama u borbi protivu zajedničkog neprijatelja — komunista. Ovoj iskrenoj saradnji dato je vidno priznanje od strane pukovnika Skotia i komandanta pešadijske divizije »Mesina« našem komandantu operativnih trupa.

U svim ovim operacijama zapažene su izvesne teškoće i nedostaci koji su doprineli da se ne postigne pravi cilj — uništenje komunista pre dolaska njihovog u Crnu Goru. Ti nedostaci i uzorci su sledeći...

Zbog inferiornosti četnika u naoružanju u odnosu na komuniste bilo je neophodno potrebno da se juče angažuju italijanske trupe, koje su imale jako vatreno naoružanje. Iako sa zahvalnošću ističemo rad taktičke grupe pukovnika Skotia u njegovoj svesrdnoj saradnji sa nama, ipak se mora konstatovati da je i ona bila mala pomoć, koja je opet često izostajala zbog teškog i besputnog terena za kretanje teških formacija, kao što je to slučaj kod iregularne vojske.«17

Petog dana po dolasku u Lipovo Mihailović je primio od Ostojiča poraznu vest. Jedinice NOP su u noći između 17. i 18. aprila 1943. godine kod Broda na Drini iznenadno napale Đuriišićeve snage, prodrle preko Čelebića u pozadinu četničkih snaga i 18. aprila ujutro potpuno razbile njihovo levo krilo. Ovaj poraz izazvao je novu paniku i potpuno rasulo četnika na ovome prostoru. Pored mrtvih i ranjenih, bilo je više od 200 zarobljenih četnika, a ostali su u neredu bež ali preko reke Tare, ka Kolašinu.

Tek 1. maja 1943. godine, Pavle Đurišić obaveštava Mihailovića o situaciji u kojoj se nalazi on i njegove jedinice. U izveštaju, pored ostalog piše:

»Kako isam bio obećao da ću Vam putem kurira dostaviti opširan izveštaj, nisam to do sada učinio, što ću Vam više objasniti, pa to sada činim kao odgovor na Vaše pismo koje sada primih:...

Sada ću Vam odgovoriti na depeše:

1) Br. 1836: Deputacija kod Nedića nije otišla. Misao za ovo potekla je kod većine ljudi, koji su uverenja da se crvenima ne može ništa bez pomoći sa strane. Ja sam prihvatio iz razloga što ta Nedićeva vojska je Vaša a ne njegova, a kako su Ljotići uputili korpus na istočni front, to verovatao ne bi ni došli, jer ih nema.

Ja sam tražio od divizije (odnosi se na italijansku diviziju — »Taurinenze« — nap. autora) iz Pljevalja da daje hranu i municiju za 3.000 ljudi koji će operisati u okolini Pljevalja i Čajniča. Odgovoreno mi je da su trupe iz Sandžaka slabog kvaliteta i da mogu davati hranu za 600 ljudi iz sreza Pljevaljskog i 500 za Kalaita (Vuk Kalitović). Međutim kako iz Pljevaljskog sreza ima oko 900 na hrani to bi na Kalaita došao samo za 200 ljudi da se mogu snabdevati.

Iz drugih varoši ne može se vršiti snabdevanje obzirom na dolazak Nemaca u iste...

5) Br. 1883: Obzirom na novostvorenu situaciju ne mogu te brigade snabdevati iz Pljevalja, a takođe ni one koje pristižu iz Srbije. Nemci su zaposeli ceo donji Sandžak sem Pljevalja. Ima 11. 11 bataljona, a to je divizija, a upotrebiće se za ovu akciju protivu crvenih koja se priprema. Za dva dana preduzeće se akcija za deblokiranje Foče gde će i oni učestvovati.

Ne znam tačno kojim će pravcem, ali je verovatno da će dejstvovati severno od Pljevalja i pravac Čajniče — Foča dok bi tetkići (Italijani — nap. autora) desno od Čeotine i između Tare i Čeotine.

Na osnovu prednjeg smatram da ne bi nikakve delove naše tamo trebao ubacivati. Što je najteže, te grupe tamo ne mogu nikako snabdevati...

Situacija kod Šahovića znate. Ja noćas ili sutra u jutro odlazim na taj front. Verujem da ću ih odbaciti, ali verujem kada se povučem ka Sinjajevini da će opet za mnom, a Sinjajevina je za celu borbu čvor, jer ko nju drži gospodar je celog terena...

Ružić na Krnovu sa 400 ljudi, a sa drugim 400 na Javorku. Sa njime Vujisić Leka ima vezu. Kod Ružića Italijani sa 4 bataljona i 12 topova. Drugih delova nema, ni jednog vojnika. Sve trupe Bajove su se povukle na odmor. Ružić ima 800 ljudi naoružanih i oko 400 nenaoružanih. Svakog dana sve mu više beže.

Teritorija Bojovića Nikole skroz nesigurna sem Šaranaca. On sa sobom ima 150 ljudi, a oko 50 u trojkama u pozadini.

<>Ja sam bio juče u Podgorici. Sa puk. Baroski (komandant 83. italijanskog pešadijskog puka — nap. autora) bio sam se posvadio i izbacio ga iz kancelarije, jer je bio kazao da su svi četnici otišli u partizane i da ćemo svi skupa da ih napadnemo. Stoga su Italijani odavde sve spremili za evakuaciju i popeli se čak na kamione, a takođe i onaj bataljon na Mateševo. U poslednjem trenutku sam ih sprečio. Danas je došao još jedan bataljon. Tako sada Kolašin utvrđen...

Javiću sutra novosti. Ako čujete kakve vesti o Nemcima za sada budite mirni...«18

Osvrćući se na svoje učešće u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi protiv oružanih formacija NOP, Mihailović je, u toku sudskog procesa 1946. godine, izjavio:

»Za moje učešće u toj ofanzivi nalazi se glavni momenat u Dalmaciji. Još u toku zime 1942. — 1943. ja sam bio upoznat o iskrcavanju koje treba da se izvrši na dalmatinskoj obali, upravo ne na dalmatinskoj obali, nego na našem primorju. Procenjujući kao vojnik mogućnost iskrcavanja, došao sam do uverenja da su najpovoljniji uslovi za iskrcavanje u Dalmaciji i to prema Splitu gde se nalazi veći broj ostrva koja omogućavaju lakše operacije iskrcavanja. U to vreme partizani su počeli da napadaju na Dalmaciju. Sada se ovde ističe jedan momenat da treba da održim svoje pozicije u Dalmaciji. Pod takvim prilikama i uslovima ja sam se, po mome mišljenju nalazio u nužnoj odbrani za pozicije u Dalmaciji.

To je do četvrte ofanzive. Pod takvim uslovima ja sam, prikupivši podatke, sastavio operacijsku direktivu od 2. januara. Mi vodimo borbe u Dalmaciji, gde učestvuje Baćović, a sve ostale snage niti su pristigle, niti su došle na mesto koje sam odredio...

U toj, četvrtoj ofanzivi, bilo je velike neposlušnosti jer Pavle Đurišić, koji je bio pozvan kao rezerva, da ide u, oblast Kalinovika, umesto toga kazao je da će uz put, krećući se po Sandžaku, očistiti Sandžak od italijanske milicije i Muslimana. Međutim, on se vratio sa pljačkom i raspustio jedinice koje je imao. Ofanziva partizana treba da se kreće u pravcu Prozora. Borba se vodi Baćović prolazi kroz prostoriju Imotskog i dolazi nazad u Hercegovinu. Za mene je bilo glavno sačuvati Hercegovinu i, ne tiče me se ništa za neprijateljsku nameru. Ja sam želeo da pod takvim prilikama nastupanja partizana u pravcu Jablanice sačuvam prostoriju Hercegovine, Sandžaka i Crnu Goru. Borbe se razvijaju. Operacijama stvarno rukovodi Ostojić i on je izdavao naređenja. Ja sam se posle toga rešio da iziđem na samo bojište i zato se od Lipovika krećem ka Kalinoviku, odlazim na tu prostoriju i tamo ne ostajem u tom štabu nego sam sa Pavlovim trupama išao u pravcu Bilinića i docnije se vraćam ka Kalinoviku i odlazimo u levo, odakle mi je grozila opasnost za zadržavanje linije u Hercegovini. Sve radnje, koje se vrše tada u tim operacijama, a pod rukovodstvom su Ostojića, jer ja nisam imao vremena da se bavim tim poslovima, pošto sam stvarno dolazio radi obilaska trupa i upoznavanja sa stvarnom situacijom ...

Predsednik: ... Koji su korpusi, pod čijom komandom i sa kolikim snagama trebalo da učestvuju u borbi protiv partizana?

Optuženi: Podataka nismo imali. šta bi ko mogao da povede, bila je samo želja: prvi korpus 2.000 ljudi pod komandom Bjelajca.

Predsednik: Je li tačno da je Drugi korpus učestvovao pod komandom Bjelajca?

Optuženi: Ja verujem da je tačno. To piše u optužnici i direktive pokazuju. Ja ne znam koliko je u tome stvarno učestvovao Bjelajac, o tome nemam podataka. Drugi korpus od 2.000 ljudi pod komandom popa Đujića u oblasti Otočca. Treći korpus pod komandom majora Baćovića od 3.000 ljudi u okolini Knina. Druga kosovska brigada u jačini od 6.000 ljudi pod komandom Novaka Mijovića u okolini Drniša, Četvrti korpus pod komandom Baja Stamišića u jačini od 3.000 ljudi na prostoru Donja Jablanica. Peti korpus od 3.000 ljudi pod komandom Bore Mitranovića u oblasti Ključa i Manjače. Ne verujem uopšte da je plan izvršen. Kao rezerva Pavle Đuririšić sa 4—5.000 ljudi trebalo je da po direktivama bude u oblasti Kalinovika, jer sam tu oblast smatrao kao vrlo važnu i posle, kad sam hteo da odsitupiom natrag od Kalinovika, imao sam tu tendenciju da se uzme linija Piva;—Drina, jer je to najjača linija u vojničkom pogledu i kao takva nudi najpovoljnije uslove...

Predsednik: Jesu li vam poznati bliži detalji prodora Narodnooslobodilačke vojske prema Čičevu i Glavatičevu u pravcu Kalinovika?

Optuženi: To je bilo na Jablanici. Tamo je bio Andrija Vesković sa delom snaga iz Crne Gore, koje su trebale da zaštite levu obalu Neretve. Razvile su se borbe. On je bio krajnje neaktivan i omogućio je prelaz time što nije doibro osigurao samu odbranu reke. Posle toga na tom pravcu bio je Lukačević. Andrija Vesković i Lukačević odstupaju prema Glavatičevu, odvaja se Voja Lukačević, umesto da drži Treskavicu i Bjeliniće, on se baca sasvim udesno za Konjic, odakle vrši svoje napade u pravcu Drežnice...

Onog trenutka kada su partizani stigli do Bjelinića, ja sam istog dana došao iz Lipova. Došao saim i odmah tog istog dana bio sam na čelu svojih snaga i krenuo u pravcu Bjelinića. Nisam znao tačno položaj partizana. Kad sam se udaljio od Kalinovika nekoliko kilometara, valjda je prošlo dva sata, ja sam naišao na partizane i sa 15 ljudi zadržao se, dok je Pavle naišao posle jedan sat. On se razvio i krenuo u napad. Vođene su teške borbe, nije uspelo ni jednim ni drugim da se odbace, ali te iste večeri Vesković, koji je bio na desnom krilu kod Obija, na jedan doista, lak način, ja sam to posmatrao, sa položaja na kome sam se nalazio, borbama je odbačen. Tada je bila prekinuta veza položaja, koji je u tom momentu bio obrazovan na liniji Bjelinić—Nevesinje. Onda sam potpuno bio otcepljen od svih tih snaga koje su se nalazile u oblasti Hercegovine,kod Nevesinja.

Predsednik: Gde ste se uputili odatle?

Optuženi: U Kalinovik. Ja sam odmah uvideo kakve je prirode manevar koji se vrši preko Lelije. Ja sam bio ceo dan na osmatračnici. Mene je to nateralo da celo odstupanje orijentišem prema Sarajevu. Uz put taj pravac promenim i odem preko Jabuke. Tako sam stigao na Ustikoline, određujući kao drugu liniju koja se ima braniti, liniju Bilja — Drina...

Firont je bio jak. Italijanski garnizon (u Foči — nap. autora) mi smo zatekli na bregu... Raspored naših snaga bio je izvršen na celoj Pivi i Drini. Pavle odjedared dolazi sa predlogom da hoće da izvrši manevre prema Hercegovini preko Maglića i Volujka, vrlo teškog terena. Ja sam bio apsolutno protivan. Međutim, on je odlazio i ostavo Veskovća koji je kao komandant bio nesposoban i odlazi na Volujak. Glavne svoje tačke koje sam smatrao da mogu da budu opasne smatrao sam one od Broda na jug i oko Ustikoline. To sam smatrao kao glavne tačke gde će se prodor izvršiti. Ovako oslabljen na frontu izvršen je prodor 'kod Broda, a Veslkovića nije bilo. On je bio dalje iznad obale. Tako nastaje odstupanje i Veskovićeve trupe se brzo gube. Đurišić se vraća na Šćapan-polja. Kada je došao gde je trebalo da izvrši napad, nije ga izvršio, čuvši šta se dešava, vraća se na Šćepan-polje gde ne učestvuje ni tamo u Hercegovini, ni ovamo na ovoj strani. Posle toga mi sa Ostojićem odstupamo u pravcu Pljevalja i obrazujemo novi deo fronta. Ostavljamo Ostojića na ovom mestu da produži rad, a ja hitam u Lipovo gde me je zvao pukovnik Bejli. Osećao sam jednu drugu stvar: približavanje Neraaca prema Novom Pazaru i Sjenici.«19

Porazi koji su Mihailovićeve snage pod komandom Baje Stanišića i Petra Baćovića u Hercegovini i Crnoj Gori pretrpele u prvoj polovini aprila, i ovaj poraz Đurišića na Drini, nateraii su Mihailovića da donese odluku da sa Vrhovnom komandom beži u Srbiju.

Još istog dana on naređuje pokret.

Kao što smo videli, u izveštajima četničkog komandanta u kojima se pravdaju pretrpljeni porazi, kao glavni njihovi uzroci, navode se učešće u borbama »neboračkih elemenata« u sastavu pojedinih jedinica, »kukavičluk« starešinskog kadra i boraca, »izdaja Crnogoraca, i Sandžaklija«. Međutim, »neborbenost« nekih četničkih jedinica ili, pojedinih njihovih delova bila su rezultat mnogo dubljih i značajnijih motiva.

Kada su mnogi pripadnici četničkih jedinica, a naročito oni nasilno mobilisani, uvideli da su obmanuti i uvučeni u izdaju, u zajedničku borbu sa okupatorima protiv sopstvenog naroda, masovno su otkazivali poslušnost četničkim komandantima, napuštali položaje i vraćali se svojim kućama. Ova masovna povlačenja sa položaja i pored primene najstrožijih mara, četnički komandanti nisu uspeli da spreče. Očigledno, izdaja i savezništvo sa okupatorima u borbi protiv Narodnoosloibodilačkog pokreta sopstvenog naroda, ne samo da nije bilo popularno, nego je bilo i ostalo strano svim jugoslovenskim narodima koji su se vekovima borili za svoju slobodu. Svaka izdaja teško im je padala, a učešće u njoj bilo im je i nezamislivo.