Rođen 1911 u Podgorici, Crna Gora.

Član KPJ odmaja 1942. U NOB stupio 1941.

Za narod nog heroja proglašen 27-Xl-1953.

Potiče iz radničke porodice. U NOB-u učestvuje od jula me-seca 1941 godine. Do formiranja Pete crnogorske brigade nalazio se u Crnoj Gori. Učestvovao je u borbama za Pljevlja i u drugim akcijama koje su u to vreme vođene. Kada je formirana Peta crnogorska brigada, 'Radović je u njoj postavljen za desetara u Drugoj četi Četvrtog bataljona.

Po dolasku u Bosnu bataljon je vodio borbe oko Bugojna i po Zijametu. Postavljeno je bilo da se zauzme jedno uporište zvano "Rudnik uglja", koje je neprijatelj bio jako utvrdio. Komanda bataljona je odlučila da se izvrši noćni napad. Traženi su bombaši, dobrovoljci. Prvi se javio Radović, a posle njega još nekoliko partizana. Na čelu grupe Gojko se primakao blizu vatre oko koje su sedele ustaše i zasuo ih bombama. Palo je nekoliko ustaša. Nastala je panika. Bataljon je pošao u juriš; tako je uporište bilo likvidirano. Posle te smele akcije oslobođena je čitava teritorija gornjeg toka reke Vrbas do Bugojna.

Radović je postao vodnik...

U jednoj zasedi blizu sela Venac Druga četa, u kojoj je bio i Gojko, sačekala je neprijateljsku kolonu na desetak metara i tek onda, na signal koji je dao Gojko, otvorila je vatru. Zahvaljujući velikim delom hladnokrvnosti i junaštvu i Gojka Radovića, neprijateljska kolona bila je potpuno razbijena. Na bojištu je ostalo mnogo ranjenih i mrtvih, kao i mnogo neprijateljskog ratnog materijala.

Zajedno sa Markom Đurovićem i Lukom Vučinićem Radović je učestvovao u organizovanju akcija kojima su četnici bili gotovo potpuno likvidirani na planini Čemernici i u okolini Skender-Vakufa.

Kada je u Četvrtoj ofanzivi Četvrti bataljon u sklopu ostalih jedinica Treće divizije napao Prozor, vod Gojka Radovića veštim manevrom je upao u grad nekoliko časova pre ostalih jedinica. Dejstvujući najpre iznenadno, a posle vodeći ulične borbe, Radovićev vod je mnogo doprineo zauzimanju Prozora. Zbog ovako smele akcije Sava Kovačević, komandant ove operacije, pohvalio je Četvrti bataljon, a posebno vod Gojka Radovića i njega lično.

U Konjičkom srezu, iznad sela Idbar, Četvrti bataljon je dobio nov zadatak: da drži kosu iznad ceste koja vodi od Mostara za Konjic i da ne dozvoli neprijatelju da je zauzme. Na taj način trebalo je omogućiti prebacivanje partizanskih bolnica preko Prenja ka Boračkom Jezeru. Bataljon je, zahvaljujući neustrašivom držanju Treće čete i posebno Gojkovog voda, odbio 12 uzastopnih nemačkih juriša. Gojko je pokazao najveće lično junaštvo u ovoj akciji, ali je na kraju bio ranjen. Ponovo je pohvaljen, ovoga puta od pretstavnika Vrhov nog štaba.

U borbi za Planu (Hercegovina) bataljon je u zajednici sa ostalim jedinicama Pete brigade napao sa severa i došao do iznad samog sela. Međutim, brigada nije imala dovoljno snage da zaštiti svoj levi bok. Osetivši to, četnici su pošli u protivnapad na tome sektoru i odjednom su se našli iza položaja brigade. Komanda bataljona donela je odluku o povlačenju, a Radovića je sa nekim puškomitraljescima ostavila kao zaštitnicu. Vodeći borbu sa neprijateljem koji je snažno nadirao do na nekoliko koraka, Gojko je junački odolevao. U poslednjem trenutku teško je ranjen, ostao je bez oka. Bataljon je izvršio protivnapad i na taj način pomogao da se i Gojko izvuče ...

Posle završetka rata vršio je razne dužnosti u organima bezbednosti.