Rođena 1896 u Kloki, Mladenovac, Srbija. Seljanka.

U NOB stupila 1942. Zaklana 9-V-1943 u Rajkovcu.

Za narodnog heroja proglašena 9-X-1953.

Politikom se uopšte nije bavila do 1942 godine. Udala se posle Prvog svetskog rata i tiho i nezapaženo živela u svom selu; obavljala je poljske radove i rađala decu. Sin joj je umro, a dve ćerke, Radmila — rođena 1923 i Stanka — rođena 1929 doživele su istu sudbinu kao i njihova majka.

Iz šestoaprilskog rata 1941 godine nije joj se vratio muž Vojislav — zarobljen je i oteran u Nemačku. Darinka je ostala sama s decom. Godine 1942 počela je da sarađuje sa partizanima. Oni su potajno svraćali u njenu kuću da se okrepe i nahrane. Darinka je u selu organizovala pletenje džempera i čarapa za partizane. Kasnije je njena kuća postala sigurno skroviste za ranjene borce, a Darinka je često, kao kurir, odlazila u susedna sela odnoseći i donoseći specijalne poruke i materijal.

Tako je njena kuća postala vrlo važno partizansko uporište. U nju su navraćali partizanski kuriri i ranjeni borci, istaknuti rukovodioci i organizatori Narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji.

Kada su četnici sasvim ovladali ovim krajem i načuli o aktivnosti Darinke i njenih kćeri, banuli su noću, 9 maja 1943 godine, u kuću da izvrše pretres. U tom trenutku u zemunici se skrivao jedan ranjeni partizan. Darinka i njene kćeri nisu htele ništa da kažu. Četnici su ih odveli u crkvenu portu (dvorište kraj crkve) i počeli da ih tuku tražeći da im priznaju gde kriju ranjenike i ko u selu saraduje sa partizanima. One su ćutale. Četnici su onda počeli da muče najmlađu kćer, četrnaestogodišnju Stanku nadajući se da će ona priznati. Devojčica je ćutala. Četnici su tražili od Darinke da prizna preteći da će joj zaklati Stanku. Darinka je i dalje odbijala da bilo šta prizna. Svirepi zločinci su onda pred očima majke i sestre zaklali malu Stanku, koja se u vrisku branila i rukama hvatala za oštru kamu. Ostala je mrtva sa isečenim dlanovima. Prkosna seljanka je i dalje odbijala da otkrije ranjene partizane. Svoj svirepi zločin četnici su tada počeli da vrše i nad starijom ćerkom Radmilom. 1 dvadesetogodišnja Radmila je prerezanog grla u ropcu pala pred noge vezane majke. Darinka je i dalje ćutala. Podivljali četnici zaklali su i nju na kraju; ništa nisu mogli da saznaju od ove proste seljanke, koja je u jednom tako sudbonosno kritičnom trenutku, možda i ne sasvim svesno, ispoljila jedinstven primer herojizma kojim su se kasnije nadahnjivali novi borci i ilegalci.