Rođen je 1905. godine u selu Pljevi kod Šipova, Bosna i Hercegovina, u siromašnoj seljačkoj porodici. Do rata je radio kao šumarski radnik i nadničar, u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji.

Kao patriot, teško je primio poraz Kraljevine Jugoslavije. Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, s nekoliko svojih prijatelja i susjeda sklonio se u obližnju šumu, i tu počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Kroz narod se tada neprestano prenosio šapat o pripremama komunista za ustanak. Šolaja je postao nestrpljiv, i jedva je čekao da neko počne. Najzad je stigla vijest u njegovo selo da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je s nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao žandare na željezničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih U susjednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja uspostavlja vezu s njima i zajedno vode borbe oko Šipova, Jezera i Mrkonjić-Grada, koje oslobađaju u toku augusta 1941. godine; počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. augusta, upao je među njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.

Poslije trodnevne velike ofanzive Nijemaca, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i Pljeve, početkom septembra 1941. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od svog sela. Ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao, i u odlučnom jurišu razbio, četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i djeca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je u naletu protjerao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja se dočepao i dva topa. Ova velika pobjeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda.

Sredinom septembra 1941. godine, Talijani su s jednim bataljonom krenuli od Mrkonjić-Grada za Šipovo. Izdajnik Uroš Drenović propušta ih bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela Sokoca s jednim vodom i, poslije višesatne neravne borbe, prisiljava ih da se povuku.

Sredinom oktobra 1941. godine, prilikom formiranja 3. krajiškog partizanskog odreda, u njegovom sastavu je bataljon "Iskra", pod Šolajinom komandom.

Talijani su posebno respektirali Šolaju poslije poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod Kupresa, 3. decembra 1941. godine. Pošto su u septembru paktirali s četnikom Drenovićem, pokušavali su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog suradnika Šolaji, s većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je riječ, izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći: "To im je moj odgovor!"

Šolaja je bio pravi jurišnik i bombaš, veoma skroman. Na sebi je nosio žandarsko odijelo, kojeg se dočepao u prvoj akciji. Njegova kožna torba bila je uvijek puna bombi, lako je bio

neuk, nepismen seljak, njegov postojani karakter i veliki patriotizam načinili su od njega odlučnog i beskompromisnog narodnog borca.

Pod njegovom komandom, bataljon "Iskra" je u borbi između 31. decembra 1941. i 1. januara 1942. godine uništio utvrđenja u Majdanu, između Jajca i Mrkonjić-Grada, a 14. februara razbio bataljon domobrana na Vođenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za Mrkonjić-Grad. Najzad je donijeta odluka da se 25. februara izvrši napad na Mrkonjić-Grad. Pod pritiskom boraca, i Drenović je obećao da će grad napasti s južne i zapadne strane. U određeno vrijeme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarsku stanicu, spalio Talijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada.

Kada je, u maja 1942. godine, uslijedila četnička akcija, Šolaju su četnici na prijevaru uhvatili i poveli u Mrkonjić-Grad Talijanima. Partizani njegovog bataljona bez borbe su ga oslobodili.

Kada su se, krajem jula i početkom augusta 1942. godine, razvile borbe između ustaša, utvrđenih u Kupresu, i proleterskih i udarnih brigada i jedinica 3. krajiškog partizanskog odreda, i Šolaja je sa svojim bataljonom pohitao u pomoć. U noći između 13. i 14. augusta, jurišajući na ustaške bunkere, junački je poginuo. Odlukom CK KPJ, posmrtno je primljen u KPJ.

Narodnim herojem proglašen je augusta 1942. godine.