Rođen je 8. marta 1918. u Bisku, kod Sinja, Hrvatska.

Živio je i odrastao u Splitu. Posle završetka Niže trgovačke škole, 1935. godine, zaposlio se kao trgovački pomoćnik i uključio u rad sindikata. Opredijeljen za borbu radničke klase, u osamnaestoj godini primljen je u SKOJ. U svim tadašnjim akcijama Komunističke partije, Jonić je aktivno sudjelovao i isticao se hrabrošću. S grupom drugova, 1937. godine, sa zastave Okružnog suda u Splitu skinuo je bijelu i plavu boju i ostavio samo crvenu. Na pogrebu radnika Buljanovića, koji je svirepo ubijen 1939. godine, Jonić je nosio crveni transparent. Policija je zapazila njegovu aktivnost, pa je više puta bio hapšen i kažnjavan. Kao odlučan i provjeren skojevac, iste godine (1939) primljen je u Partiju, a u martu 1941. godine biran je za člana Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Dalmaciju.

Kada je kapitulirala bivša Jugoslavija, Ante prikuplja oružje i obučava omladinu. S grupom drugova upao je kroz prozor u kasarnu na Gripama, iz koje je iznio 3 puškomitraljeza, 15 pušaka i 4 sanduka municije. Vraćajući se, naišao je u gradu na "Mačekovu zaštitu" koja je zahtijevala da joj preda oružje. Jonić je odgovorio: ,,U ime Partije, tri koraka natrag, ili ću pucati!" Hitro je skočio prema njima i razoružao ih, a dragocjeno oružje sklonio na sigurno mjesto. Ubrzo posle toga, postao je vođa jedne udarne grupe, s kojom je izveo niz uspjelih akcija i sabotaža do kraja godine u Splitu. Krajem oktobra izabran je za sekretara Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. Polovinom decembra, po odluci Pokrajinskog komiteta, otišao je u Knin zbog davanja pomoći tamošnjoj partijskoj organizaciji u širenju ustanka i stvaranju partizanskih jedinica. Njegova aktivnost i pomoć brzo se osjetila; već 14. januara 1942. godine u Koritima, na Dinari, formiran je Kninski partizanski odred. Jonić je postavljen za njegovog komandanta.

Sa svojim odredom, kojeg je vrlo brzo omasovio, izveo je velik broj uspjelih akcija.

Njegova hrabrost posebno je došla do izražaja 15. marta, kada je kod Krčića (blizu Knina) napao autobus i zarobio 7 neprijateljskih vojnika. Odmah zatim, na pruzi Drniš—Knin, uništio je 50 talijanskih vojnika i zaplijenio veliku količinu oružja i municije. Hrabar i sposoban rukovodilac, Jonić je 17. juna 1942. godine postavljen za komandanta novoformiranog 1. udarnog bataljona srednje Dalmacije. Drugog dana posle formiranja, pod njegovim rukovodstvom, bataljon je zauzeo Biskupiju kod Knina i ubio komandanta četničkog puka, poznatog suradnika Talijana Paju Popovića, i zarobio članove njegovog štaba. Posebnu hrabrost ispoljio je u borbi protiv četnika i Talijana na Kozjaku (kod Vrlike), kada je u žestokoj borbi nanio neprijatelju velike gubitke.

Početkom jula, Jonić je upućen u Oficirsku školu pri Glavnom štabu NOV Hrvatske.

Posle završetka škole, predviđen je za zamjenika komandanta Četvrte operativne zone. Kada je Vrhovni štab, krajem jula 1942. godine, odlučio da s proleterskim brigadama zauzme Livno, Srednjodalmatinski odred je dobio zadatak da spreči prodor neprijatelja iz Splita i Sinja prema Livnu. Zadatak je povjeren Jonićevom bataljonu. Neprijatelj je 29. jula krenuo iz

Sinja prema Vagnju s 23 kamiona punih vojnika. Počela je ogorčena borba, u kojoj je Jonić sa svojim borcima uništio 16 kamiona sa 150 vojnika, dok je 7 kamiona oštetio. Neprijatelj je uputio pojačanje od 6 tenkova i više blindiranih kola u namjeri da se probije u Livno i da pomoć opkoljenom garnizonu.

U šestodnevnim teškim borbama, 1. dalmatinski udarni bataljon, na čelu sa svojim komandantom, vodio je borbu prsa u prsa, ali nije dozvolio neprijatelju da se probije do Livna. U jednom od juriša, 5. augusta 1942. godine, poginuo je od minobacača Ante Jonić. Njegov bataljon je izvršio naređenje Vrhovnog štaba, neprijatelj se nije uspio probiti do Livna, koje su istog dana zauzele jedinice NOV i POJ. Nekoliko dana posle smrti mladog i hrabrog komandanta, Vrhovni štab u svom Biltenu opisuje njegovu herojsku smrt i proglašava ga prvim narodnim herojem iz Dalmacije.

Narodnim herojem proglašen je augusta 1942. godine.