ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument


NAREĐENJE KOMANDANTA ČETNIČKIH GORSKIH ŠTABOVA OD AVGUSTA 1941. ZA FORMIRANJE ČETNIČKIH JEDINICA1

UPUT

ZA IZVRŠENJE ZADATAKA ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE.

Naša država Kraljevina Jugoslavija nalazi se još u ratnom stanju sa neprijateljem — Nemcima, i njihovim saveznicima. Prema položenoj zakletvi Otadžbini i Kralju, dužnost nam nalaže, da se po svakoj ceni odužimo svojoj savesti, oslobođenjem svoje Otadžbine od neprijatelja.

Radi izvršenja za nas ovog Svetog zadatka,

NAREĐUJEM:

1) Da se odmah u svim selima, varošima i varoškim kvar-tovima formiraju čete od vojnih obaveznika mlađih godišta od 20—30 godina. Jačina ovih četa u prvom vremenu biće 30—40 obaveznika. Svakoj četi odrediti komandira, bez obzira na čin i zvanje u vojsci, a četa nosiće naziv ime svoga komandira. Formiranje ovih četa prema sadašnjim prilikama izvršiće se u strogom poverenju, a snabdevanje oružjem i municijom za sada izvršiti na terenu, po mogućstvu što se više može. Kako će ove čete u danom [momentu] opšteg ustanka2 i oslobođenja, biti pokretne zbog izvršenja opšteg zadatka, to moraju biti spremne za pokret i moraju imati spremljenu rezervnu hranu za 3 (tri) dana. Odelo narodno, a propisna je vojnička šajkača. Zadatak je ovih četa: krstarenje po okolini u patrolama ili atarom sela u cilju sprečavanja pljačke i nasilja nad građanstvom dotičnog mesta.3

Onemogućavanje razornim elementima, da uzimaju maha, ali ovo ne izvoditi sukobima, već pariranjem — jačim organizovanjem.4 Sukobi sa Nemcima da se izbegavaju dok je god to moguće, ali u slučaju nasilja ili bezvlašća, bez obzira ko to bio, oružjem odmah sprečiti i građanstvo zaštititi. Pljačkaše likvidirati brzo i kratko. Ovo krstarenje vršiti isto tako u strogom poverenju bez ikakvog alarmiranja i isticanja.

Red i vojna disciplina na najdostojnijoj visini. Svi prestupi u ovome biće podvrgnuti Prekom Vojnom Sudu.

2) Tako isto da se po istim mestima, selima i varošima, pored ovih pokretnih četa mlađih godišta formiraju jednovre-meno čete starijih godišta, od 30—40 godina, a u jačini 15—20 vojnika, a prema prilikama mesta i više. I ove čete imaće tako isto svoje komandire, a nastojaće se da i one budu snabdevene što više oružjem ili ma kako bilo odbranbenim sredstvima. Ove čete starijih godišta biće stalno na mestu. Formiranje ovih četa vršiti iz ozbiljnih, poštenih i odvažnih obaveznika.

Zadatak je ovih četa: da od momenta opšteg ustanka i oslobođenja preduzmu vlast u svoje ruke u dotičnom mestu, ako je dotadanja vlast pokolebana, nesigurna za oslobođenje od neprijatelja ili se kompromitovala u službi neprijatelja. Ovaj posao izvršiti u svemu po zakonima naše Države.

Ove čete će posesti sve važne vojne i državne objekte kao: pošte, stanice, železnice, mostove i aerodrome, ako ih bude bilo u mestu. Sve te objekte najstrožije čuvati a u slučaju da ih neprijatelj koristi, kvariti.

Postoje razna sredstva za sprečavanje na saobraćaju i komunikacijama.

Po većim mestima, varošima i varošicama ove će čete naimenovati komandanti mesta koji će imati potčinjene komandante saobraćaja i ishrane, t.j. komandant saobraćaja staviće pod svoju komandu sva motorna i zaprežna sredstva i staviti ih u službu naše vojske — pokretnim četama.

Komandant ishrane staviće pod svoju komandu sve magacine hrane i pekare da bi pokretne čete i građanstvo bilo u ishrani osigurano.

U pogledu žandarmerije koja je u zahvatu reona sreskog komandanta sa njom odmah uhvatiti veze, držati u svojim rukama tako, da njen rad bude u saglasnosti sa našim ciljem u slučaju da ista bude primorana da se bori sa Nemcima protivu komunista (partizana) povesti ih i uputiti u odrede pokretnih četa.5

Sa petokoloncima, izdajnicima Otadžbine i neprijateljskim vojnicima postupiti po datim vojnim upustvima i vojnim propisima.

Zadatak i dužnost ovih četa velika je, zato njihovo formiranje da bude prema mestima i mesnim prilikama.

Određeni su Sreski i Oblasni komandanti sa kojima održavati veze vršeći sporazumno izvršenje zadatka.6

Izgovor pojedinih ljudi da imaju seoske poslove ili svoje domaće ne primati, jer je Otadžbina u ratnom stanju. Sve apsolutno što je vojni obaveznik ima odmah da se stavi sa oružjem na službu Otadžbine a vojnička disciplina odmah zavede, te tako narod probuditi iz ropske začmalosti, kukavičluka i malaksalosti.

Meni odmah da se podnese izveštaj o izvršenju prednjega sa svima detaljima. Oblasni i Sreski komandanti će o ovome voditi strogo računa.

Svi aktivni i rezervni oficiri i podoficiri, kojima je već izdato pismeno naređenje imaju se odmah staviti u službu izvršenja ovoga zadatka Jugoslovenske Vojske.7 Izgovor o porodičnim prilikama ne primati jer su imali prilike do sada da srede ta pitanja, a Država je u ratnom stanju i ne opravdava te izgovore.

Prednje uputstvo dostavlja Vam se lično i strogo vodite računa da ovo uputstvo ne padne u tuđe ruke, jer ćete odgovarati odmah bez milosti Prekom Vojnom Sudu.

Za vezu sa mnom i međusobno, kao i postojećim Gorskim Štabovima Jugoslovenske Vojske, obraćam Vam naročitu pažnju.

Tajnost u potpunom mora biti zastupljena.

Intrige, prepričavanja i tome slično u korenu sprečiti.

U IME BOGA POČNIMO RAD!

KOMANDANT GORSKIH ŠTABOVA JUGOSLOVENSKE VOJSKE8

Đeneralštabni pukovnik,

Draža M. Mihajlović9 s.r

Overava10

M.P.11


1 Overen prepis originala (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 7, reg. br. 15/1 (VK-V-570/1). Vreme nastajanja dokumenta dato je na osnovu primarnih izvora o organizaciji četničkih jedinica (Arhiv VII, Ca, k. 164, reg. br. 21/5 i k. 170, reg. br. 14/1 i 34/1) i na osnovu ostalih izvora kojim je redakcija raspolagala.

2 Dan početka ustanka u četničkim dokumentima ima više naziva: »otsudni momenat«, »presudni momenat«, »otsudni trenutak«, »mome-nat povoljnih uslova«, »dani moment« i dr. Četnički pokret DM je »povoljnim uslovima« smatrao invaziju saveznika na Balkan, odnosno njihov prodor u Jugoslaviju. Kako se to nije ostvarilo, do oružanog ustanka četničkog pokreta DM nije došlo. Pravdajući politiku saradnje sa okupatorom u borbi protiv NOP, Draža Mihailović je u telegramu komandantu Rasinskog četničkog korpusa 13. decembra 1943, između ostalog, pisao: »U odnosu na okupatora mi imamo određenu liniju od koje nećemo otstupiti makar šta bilo sve dok ne dođe do invazije Balkana. Ovo radi znanja za komandante korpusa i više starešine« (Arhiv VII, Ca, k. 278, reg. br. 1-55).

3 Opširnije o tome: Zbornik dokumenata i podataka o narodnoos-lobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda (dalje: Zbornik NOR-a), tom I, knj. 1, dok. br. 45, knj. 2, dok. br. 13, 14 i 18, Rodoljub Čolaković, Zapisi iz oslobodilačkog rata, knj. 1 (dalje: R. Colaković, Zapisi, I), str. 158, 250 i 251.

4 Radi se o dejstvima radi ometanja rada teritorijalnih rukovodstava KPJ i partizanskih štabova na organizaciji oružane borbe protiv okupatora i kvislinga. Ne uspevši da »jačim organizovanjem« onemogući oružanu borbu koju je KPJ tada uspešno vodila u Srbiji, četnički pokret DM je u jesen 1941. poveo oružanu borbu protiv NOP-a.

5 Odnosi se na žandarmerijske jedinice koje je, od žandarma Kraljevine Jugoslavije, formirala kvislinška Komesarska uprava Srbije (obrazovana je 1. maja 1941, a nazivana je i vladom). Formirane su naj-pre u Beogradu a nešto kasnije i u unutrašnjosti Srbije. Opširnije o tome vidi: Arhiv VII, fond Nedićeva arhiva (dalje: Nda), k. 19, reg. br. 5/1. Povezivanje sa žandarmerijom radi stvaranja uporišta u tim kvis-linškim jedinicama bio je stalan zadatak organizatora četničkog pokreta DM (vidi dok. br. 4 i 34).

6 Redakcija nije pronašla dokumente o organizaciji i zadacima sreskih i oblasnih komandanata iz 1941. godine. Postoji uputstvo majora Boška Todorovića od 2 septembra 1941. za rad komandanta četničke opštine (Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 35/3) i njegovo Uputstvo za rad sreskih i okružnih komandanata (Arhiv VII, Ca, k. 223, reg. br. 1/11). Pored ovog, postoji Uputstvo komandanta Rasinskog korpusa od 20. aprila 1942. za rad sreskog komandanta (Arhiv VII, Ča, k. 79, reg. br. 6/5).

7 Oficire i podoficire koji su se, u leto 1941, okupili oko četničkog štaba na Ravnoj gori, Draža Mihailović je upućivao u pojedine krajeve Srbije (Arhiv VII, Ča, k. 99, reg. br. 1/1: naređenje kapetanu Jovanu Jovanoviću od 14. jula 1941. za rad na području Rudnika i Kosmaja). Njihov zadatak je bio da šire propagandu kako vojska Kraljevine Jugoslavije postoji i da nije kapitulirala, da je svaki građanin i dalje pod obavezom zakletve, da oni istupaju kao kraljevi izaslanici, da na svom terenu obveznike unose u mobilizacijske spiskove i da ne treba stupati u borbu protiv okupatora, već samo organizovati se i čekati »povoljan trenutak«. Sa stvaranjem stalnih vojnih jedinica D. Mihailović je počeo tek u drugoj polovini avgusta 1941, i to podstaknut pojavom NOP odreda i njihovim uspesima u zapadnoj Srbiji. Te jedinice nazvao je četničkim odredima redovne vojske, kasnije — jugoslovenske vojske. Na tom području od četničkih jedinica u borbi protiv okupatora zajedno sa NOP odredima učestvovali su: Cerski četnički odred pod komandom kapetana Dragoslava Račića (Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 92, 61 i 70); Odred potpukovnika Veselina Misite, Odred poručnika Ratka Martinovića i Odred popa Vlada Zečevića (R. Martinović i V. Zečević su 1941. pristupili NOP-u i u njegovim redovima ostali do oslobođenja). Međutim, ti četnički komandanti nisu stupili u borbu protiv neprijatelja po naređenju D. Mihailovića već samoinicijativno, iz rodoljubivih pobuda. Opširnije o borbenoj saradnji pomenutih četničkih jedinica sa partizanskim jedinicama, vidi: Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 1, 3, 5 i 11; tom II, knj. 1, str. 74 i 75; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 58; Ratko Martinović, Od Ravne Gore do Vrhovnog štaba.

8 U dokumentima četničkog pokreta, D. Mihailović se 1941. godine pojavljuje u nizu funkcija: »Komandant gorskih štabova jugoslovenske vojske«, »Komandant četničkih odreda Jugoslovenske vojske« i »Komandant Jugoslovenskih trupa u Otadžbini«. Do juna 1942. potpisuje se kao »Komandant JVUO«, a od tada kao »Načelnik Štaba VK JVUO« ili kao »Ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva«. Naziv »Gorski štab« u četničkoj vojnoj terminologiji (od juna 1942. godine) upotrebljava se za sve štabove i komande ranga brigade i viših štabova i komandi.

9 Tako u dokumentu, treba: Mihailović.

10 Ta reč je dopisana mastilom.

11 Okrugli pečat: »Komanda čet.[ničkih] odreda Jug.[oslovenske] vojske — Gorski štab«.

SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument