USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941. - PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD DO PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

UČVRŠĆENJE DISCIPLINE U ODREDU I ORGANIZOVANJE POZADINE

Ustanak u Mačvi imao je svestranu podršku najširih seoskih masa. Stupali su u odred i siromašni, i srednji i bogati seljaci. Bilo je bogatih seljaka koji su zauzimali istaknuta rukovodeća mesta u Mačvanskom partizanskom odredu. Među njima su poznati Tufegdžić, Belovuković, Josipović, Brkić, Đoković i drugi koji su od prvog dana uzeli učešća u dizanju ustanka. Njihovo učešće od prvih dana ustanka na strani NOP imalo je velikog uticaja na ekonomski najjače seljake da i oni stupe u odred i da ga svestrano pomažu. Mali je broj seljaka, uglavnom političkih špekulanata, koji su se držali pasivno prema NOP. Od prvih naših akcija na Bogatić i razoružavanja žandarma — u svim selima Mačve postojala je u narodu želja a se pomogne partizanima u hrani, odeći i obući, da se stupa partizane. Nastalo je spontano takmičenje ko će više doprineti NOP-u. Već krajem avgusta u svim selima javlja se veliki broj ljudi: sa željom da stupi u partizane. Članovi Partije i SKOJ koji su ostavljeni u selima neumorno su radili na sakupljanju raznih priloga i pripremanju ljudi za odred. Na konferencijama su se prijavljivali oni koji su želeli da stupe u odred. Potom su između sebe birali komandira i komesara po uzoru na čete u odredu. Nije bilo sela u kome nije bila bar po jedna četa, ali bilo je i takvih, kao, na primer, Klenje, C. Bara, Badovinici itd. u kojima je bilo 5—6 četa. Čete su brojale od 50 do 100 ljudi.

Čete su bile nenaoružane, imale su samo po nekoliko pušaka. Odred ih, međutim, nije mogao naoružati jer je to bila vojska od 2 000—2 500 ljudi. Zbog toga je štab odreda odlučio ostavi u selima, da tamo obavljaju stražarske i kurirske službe, da hvataju špijune, prikupljaju potrebne stvari za odred itd. Kad je odred imao više oružja, naoružavao bi pojedine čete i pozivao ih u odred.

Ovako veliki priliv boraca u naše jedinice zahtevao je preduzimanje niza mera za učvršćenje odreda i njegove pozadine. Još od samog formiranja vodilo se računa ko dolazi u odred. Svako se nije primao. Nekoliko primera pokazuju zašto je bila potrebna tolika opreznost.

Jednoga dana, još u samom početku ustanka, dok je postojala samo jedna četa, došao je u odred jedan seljak iz Noćaja. Ovaj čovek se iznenada još u junu 1941. godine eksponirao u selu kao »komunista«, te je bio uključen u rad mesne grupe aktivista. Navodno, zbog toga je početkom jula došao u sukob sa opštinskim delovođom iz Noćaja, koji ga je ošamario pred narodom. Pošto je bio delimično upućen u pripreme ustanka, zatražio je vezu da se priključi partizanima. Data mu je veza i on je došao u odred. Međutim, bez ičijeg znanja napušta grupu i odlazi, navodno, u Beograd, da tamo traži jednoga našeg druga, iako je ovaj u to vreme bio u Mačvi i učestvovao u pripremama ustanka. Taj se čovek ponovo vraća u odred. Opet je neposlušan i nedisciplinovan. Ponovo samovoljno odlazi iz odreda. Napušta i stražarsko mesto. Ponašanje mu je vrlo čudnovato. Postavlja i neobična provokatorska pitanja kao, na primer, komandantu odreda: »Ko si ti? Ko te je poslao?« Osuđen je na smrt streljanjem.⁸

⁸ Po izjaivi Milana Belovukovića Deve (usmeni izvor).

Drugi primer. Kada su borci jedne naše čete ušli u Prnjavor otvorili su trgovinu braće Živković i iz nje uzeli za sebe duvana, papira, bonbona, čokolade i drugih sitnica. Seljaci su, međutim, razgrabili neke druge stvari. Kada je za to doznao komandant odreda naredio je da se četa postroji, pa da se iz nje izdvoje oni koji su uzimali stvari iz Živkovićevog dućana. Izdvojeno je 7—8 mladića koji su imali pune džepove duvana i drugih sitnica. Komandant im je rekao: »Vi znate da je to kod nas zabranjeno. Zato ćemo vas streljati!« Odmah je zatim pored njih postavio stražu. Tek uz intervenciju zamenika komandanta Deve pušteni su pod uslovom da to ubuduće ne čine.⁹

⁹Po izjavi Boška Ostojića.

Još jedan primer. Na Kosovcu u Petkovici jedna seljanka je optužila dva partizana da su joj silovali ćerku. Štab odreda je povodom toga obrazovao sud koji je ispitao slučaj i osudio ovu dvojicu: jednog na smrt, dok je drugog proterao iz odreda. Oko 30. avgusta osuđen je na smrt i mitraljezac Emil, izbeglica iz Slavonije, zato što je nehotice iz puške ubio jednog partizana. Intervencijom Mike Mitrovića pomilovan je. Kasnije je to bio odličan borac.

Odred je takođe nemilosrdno progonio i kažnjavao vinovnike pljačkanja privatne imovine. S prvim partizanskim akcijama pojavila su se neka lica koja su upadala u kuće imućnih seljaka, uzimali im nakit i novac, predstavljajući se kao partizani. Tako je jedan meštanin iz Bogatića opljačkao neke seljake, govoreći im da su pare potrebne partizanima. Za njim su pošla u poteru četiri partizana. Uhvatili su ga u Banovom Polju. Osuđen je na smrt i streljan. U Noćaju je takođe uhvaćen jedan pljačkaš i streljan. Mačvanski narod je dobro prihvatio ove mere, pa je dalja pljačka sprečena.

Takođe su preduzimane mere za sprečavanje širenja pete kolone. I ove mere dale su pozitivne rezultate. Pored sreskog načelnika koji je likvidiran prilikom prvog oslobođenja Bogatića uhvaćen je i nemački špijun časovničar Fani iz Bogatića. Otkriveni su i neki petokolonaši iz Bogatića i Drenovca.

Kada je gotovo ćela Mačva bila slobodna i Nemci nisu bili u mogućnosti da koriste ceste Šabac — Loznica i Šabac — Bogatić, a da ne budu napadnuti od naših boraca, oni su pokušali da politički slome otpor. Našli su u Šapcu nekoliko »uglednih građana« i poslali ih u Mačvu da u selima drže konferencije i odvraćaju narod od borbe protiv Nemaca. Seljaci su o tome odmah izveštavali naše borce. Ovi »ugledni« građani bili su neki šabački intelektualci. Borci su ih dočekali kada se se ovi vraćali s konferencije, napali ih i ubili jednog, dok su ostali jedva uspeli da pobegnu kolima.

Narodu je naročito imponovala disciplina partizana u odnosu na imovinu seljaka. Prepričavalo se kako partizani prođu kroz ceo potes kukuruza, a da ne uberu nijedan zelenjak. Pričalo, se i to kako po ceo dan sede u voćnjaku a ne dirnu ni jednu krušku, jabuku ili šljivu. Sviđalo se to seljacima. Nisu oni bili tvrdice, niti im je bilo žao da borci nešto pojedu, ali im je to imponovalo. Zato su sami donosili borcima obilne količine ne samo voća već i svega drugog.

U izveštaju instruktora PK Mila Ivkovića od 14. VIII 1941, koji je poslat Pokrajinskom komitetu, ističu se uspesi koje je postigao Podrinjski partizanski odred. Pokrajinski komitet 20. VIII odgovara na taj izveštaj Okružnom komitetu:

Pravilno ste shvatili proglas SK... Budući da ste vi pravilno započeli borbu, ni za trenutak ne sumnjamo da ćete izvršiti sve postavljene zadatke .. .¹⁰

¹⁰ Zbornik I/l, str. 63 i 64.

Jedan od važnijih stavova u to vreme na koje PK uka-ruje Okružnom komitetu bilo je da odmah priđe stvaranju zajedničkih odbora Narodnooslobodilačkog fronta, povezujući se pristalicama svih bivših partija koje se danas izjašnjavaju sa borbu protiv okupatora i njegovih slugu.

Prvi odbor Narodnooslobodilačkog fronta OK je formiran u Mačvi, okupivši u njega desetak uglednih građana. U Jadru i Pocerini nije bilo takvih ličnosti, te je ovaj odbor u Mačvi bio dosta uzak i nije mogao imati isti uticaj na Pocerinu i Jadar kao što ga je imao na Mačvu. Drugog septembra održana je konferencija predstavnika sela, na kojoj se diskutovalo o situaciji. Pročitan je tom prilikom i proglas na koji su prisutni stavili svoje potpise. Tako je narodnooslobodilački pokret u Mačvi dobio još više u svojoj obimnosti — okupio je najšire: slojeve u Mačvi i stavio ih u pokret da pomažu narodnooslobodilačku borbu. Oni koji su se do tada kolebali ili bili protiv ustanka, morali su sada svoj stav jasnije da pokažu.

Ustanak u Mačvi brzo je dobijao neverovatne razmere Digla se cela Mačva. U njoj je vrilo kao u košnici. I staro i mlado je davalo svoj doprinos narodnooslobodilačkoj borbi Stvorene su mnoge radionice: za pravljenje bombi, obuće, šivanje odela i rublja za borce. Međutim, bilo je potrebno mnogo više znanja, snage i umešnosti da bi se ovako širok front naroda organizovao, povezao, kontrolisao i usredsredio na prave ciljeve. Za to, pak, nije bilo ni dovoljno kadrova a ni vremena.

Nekoliko dana posle formiranja Narodnooslobodilačkog fronta PK je, ocenjujući rad OK na izvršenju zadataka, između ostalog izrekao ovu pohvalu:

Vaš rad, a naročito povezivanje i uvlačenje u aktivnu saradnju pristalica bivših građanskih partija, PK pohvaljuje i ističe kao primer ostalim našim partijskim organizacijama. Bez sumnje vi ste učinili mnogo u podizanju svoga kraja na otpor neprijatelju...¹¹

¹¹ Zbornik I/l, str. 64.

U biltenima Glavnog štaba NOPOJ od 2. do 8. broja ta-kođe su zabeleženi događaji i uspesi u Mačvi. U biltenu br. 3 kaže se: »... da su partizani gospodari čitave Mačve i da se Nemci utvrđuju u Šapcu . . .« a zatim »... mora se odati priznanje hrabrim partizanima u Mačvi ...«

Bilo je, međutim, i nekih slabosti i skretanja s linije preglasa CK KPJ. U početku nije bio sasvim jasno shvaćen karakter ustanka. Zbog toga je bilo zastranjivanja ulevo prilik »provođenja politike ustanka. Bilo je, na primer, takvih shvatanja da kroz borbu protiv okupatora treba rušiti i kapitalističke elemente. Na zgrade su isticane crvene zastave, pisane parole: »Živela KPJ«, »Živeo Staljin«, »Konfiskacija bogataša«; Bilo je diskusije, a i pokušaja oduzimanja zemlje bogatim seljacima i davanje iste napoličarima. Na ovakve pojave PK je brzo reagovao i ukazao na svu ozbiljnost posledica do kojih može doći ako se ovako nastavi.¹²

¹² Zbornik I/l, dok. 3.

Pokazalo se nepravilnim, i to naročito kada je odred morao da napusti svoj teren, to što je i OK stalno bio u pokretu sa odredom. OK nije posvetio dovoljno pažnje, dok je odred još bio na svom terenu, stvaranju novih partijskih organizacija, njihovom učvršćenju i pripremanju za nove uslove rada ako bi se odred privremeno povukao i OK sam ostao na terenu. OK se isuviše bio angažovao u odredu, tako da samo dva člana OK nisu bila neposredni rukovodioci odreda, ali su i oni bili stalno u odredu. Gotovo svi članovi Partije i SKOJ-a legalizovali su se na oslobođenoj teritoriji u vreme dok je odred bio na terenu, pa su, kad se ovaj morao povući, i oni morali poći s njim. Tako je većina sela ostala bez partijskog uporišta. Za celo vreme OK nije uspeo da formira sreske komitete. PK je uočio ovu slabost, pa u jednom pismu OK kaže:

OK kao celina mora uvek biti na okupu zajedno sa instruktorom u mestu (koje se može i menjati) iz koga će najlakše i najuspešnije rukovoditi čitavim radom i obezbediti pregled i kontrolu rada part(ijskih) org(anizacija). OK nije niti može biti neko pokretno telo koje bi išlo za partizanskim odredom, pa se čak potpuno uklopilo u njegov sastav.¹³

¹² Zbornik I/l, dok. 3, str. 166

Međutim, i posle ovoga ukazivanja PK stanje se u ovom pogledu nije mnogo izmenilo, što je imalo krupnih posledica po partijsku organizaciju kada partizanski odred nije više mogao ostati na tom terenu.
Takođe je padalo u oči da je komandant odreda bio najaktivniji politički radnik, mada nije bio član OK. U odredu je bilo članova OK na dužnostima od komandira i komesara sve do komesara odreda, a komandant je uglavnom istupao i govorio na zborovima.

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument